Akcija, kampanja ili kako se još može čuti misija pod nazivom „500 zadruga u 500 srpskih sela“ na dobrom je putu da odbaci sve prigovore i sumnje u njen uspeh. Za pet meseci formirano je preko 180 zadruga, čime je nedvosmisleno potvrđeno da je udruživanje kao osnov opstanka malih poljoprivrednika u potpunosti prepoznat.
Jedna narodna izreka kaže da petao koji prerano kukurikne prvi skonča u loncu. Prema onome što se čulo na skupu, bolje reći nekoj vrsti rekapitulacije prvih rezultata obnove srpskog zadrugarstva organizovanog u sklopu Međunarodnog sajma etno-hrane i pića u Beogradu, jedna od najznačajnijih agrarnih akcija u poslednjih nekoliko decenija neće završiti ni u loncu ni u trnju.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
U Srbiji osnovano novih 70 zadruga
Za samo pet meseci u Srbiji je formirano 180 novih zemljoradničkih zadruga što je trećina od planiranog broja sa rokom realizacije od tri godine. Međutim, kod onih na koje je oslonjena ova akcija: Vladu Srbije, Ministarstva za poljoprivredu, ministra za regionalni razvoj, Odeljenje za poljoprivredu i selo SANU, brojnih instituta, fakulteta i stručnjaka nismo uočili nikakvu euforiju.
Doduše, nisu skrivali zadovoljstvo, a za Milana Krkobabića, čelnog čoveka ove akcije najznačajnije je da je uspešno preskočena visoka letva NEPOVERENJA. Praktično od Drugog svetskog rata do danas, kazao je on, zadrugarstvo je prolazio kroz brojne lavirinte problema, od otimanja zadružne imovine do potpunog ignorisanja i zaboravljanja od strane države. Ali, naglasio je Krkobabić, kucnuo je čas da se stvari i odnosi menjaju.
Kako sprečiti posledice loših vremenskih uslova u poljoprivredi
„Danas u Srbiji ima registrovano 630.000, mahom malih poljoprivrednih gazdinstava, u kojima radi 1,4 miliona ljudi. To je jedan od najrealnijih sektora u privredi i ekonomiji kojem se mora posvetiti dužna pažnja. Upravo zbog njih država Srbija sa svim svojim relevantnim institucijama i službama, započela je obnovu zadrugarstva, jer će samo na taj način mali proizvođač postati konkurentan i održiv na tržištu. Mi u ovoj godini radimo eksperimentalno i opredelili smo se za osnivanje zadruga na jugu Srbije i tamošnjih pet nerazvijenih okruga. Naravno, nismo zaboravili ni ostala područja, a nedavno smo stigli i pred kapije Beograda. Primera radi u opštini Grocka, koja je sinonim za voćarstvo, postigli smo dogovor sa predstavnicima te lokalne samouprave da u njenih 15 sela formiramo po jednu zadrugu. To su kapitalne stvari i investicije za takve sredine“, kazao je Krkobabić, dodajući da su 21. vek i razvoj zadrugarstva tesno povezani sa transferima novih tehnologija i znanja.
„Bez novih tehnologija, novih znanja i ljudi koji su spremni da poštuju principe savremenog menadžmenta, svaki pokušaj obnove zadrugarstva, u njegovom punom kapacitetu, neće uspeti. Primer dobre prakse može se videti i naći u većini zemalja Evropske unije, u kojima su zadrugarstvo i kooperativa način življenja, ideja i filozofija. Takav pristup savremenom zadrugarstvu, što je vrlo bitno,zainteresovaće veliki broj mladih ljudi“, naglasio je Krkobabić, koji je u više navrata podvukao da obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu ili jednog ministra, već za nekoliko generacija svih aktera uključenih u ovu misiju.
Kada je reč o sredstvima, čule su se najave da će u narednoj godini biti više para uz očekivanja da aktivnije učešće, po ovim pitanju, uzmu lokalne samouprave. Sume za podršku novim zadrugama i podizanju proizvodnje u starim, najverovatnije, će ostati i dalje u rasponu od 50.000 do 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U glavnoj kasi na raspolaganju će biti oko 25 miliona evra za realizaciju startne akcije „500 zadruga u 500 srpskih sela“. Kod ove informacije se moramo „ograditi“, jer tokom pojedinih rasprava ove godine nagoveštavano da ta suma, za dobre zadružne projekte, može biti i znatno veća.
Komentari