Zdrava hrana, koja nastaje od kvalitetnih namirnica, osnovni je preduslov za zdravlje ljudi. Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu je jedna od institucija u našoj zemlji koja se brine o zdravlju i dobrobiti životinja, a samim tim i o bezbednosti hrane životinjskog porekla. U saradnji sa Evropskom Unijom izborili su se protiv brojnih bolesti, opasnih po životinje ali i ljude.
Foto:Agromedia
„Potrošači se sete termina bezbednosti hrane kada dođu pred raf ili kada se namirnica nađe u tanjiru. Međutim da bi taj proizvod bio za njih bezbedan, u kvalitetu koji je propisan, potrebno je mnogo koraka pre toga. Poznat je princip „od njive do trpeze”, ili u ovom slučaju: od štale do trpeze – veterinarska služba prati ceo tok, jer su uslov za zdravlje životinja prvenstveno zdrava ishrana i smeštaj.”. Mišo Kolarević, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu, ovako objašnjava važnost veterinarskih instituta u lancu nastanka bezbedne i zdrave hrane.
Intenzivno kretanje ljudi, robe i životinja nosi sa sobom određene rizike. Tako su se Srbija i čitava Evropa tokom poslednjih 20 godina srele sa brojnim bolestima poput bolesti plavog jezika, bolesti Zapadnog Nila, kvrgave kože, afrička kuga svinja, koja je i sada aktuelna.
Direktor Kolarević dodaje da je takva situacija donela izazove i pred veterinarsku službu, kao i da su potrebe za hranom znatno uvećane poslednjih decenija zbog rasta populacije.
EU i Srbija: Obostrana razmena naučnih saznanja
„Bolesti ne poznaju granice, zato moramo zajednički raditi na suzbijanju zaraznih bolesti. Otud i potreba za uzajamnom pomoći i saradnjom, razmenom podataka, naučnih saznanja… Za nas iz Srbije je pohvalno to što pomoć i razmena nisu više jednostrani, već se intenzivno upućuju i od nas ka drugima i ponosimo se tom činjenicom.”
Takva međunarodna saradnja reflektuje se u učešću Instituta u EU projektu Defend, u okviru ciklusa Horizont 2020, u koji je uključen konzorcijum od 30 laboratorija. Suzbijanje i iskorenjivanje bolesti kvrgave kože goveda i afričke kuge svinja, osnovni su zadaci ovog projekta.
U pitanju je i te kako važan zadatak, imajući u vidu da obe bolesti imaju ozbiljne posledice po zdravlje životinja sa mogućim smrtnim ishodom.
„Suzbijanje ovih bolesti ne samo da se odražava na dobrobit životinja, već i sprečava gubitke u poslovanju stočara.”, napominje Kolarević.
Dragocena akademska poznanstva
Kada se u našoj zemlji 2016. godine pojavila bolest kvrgave kože, Institut je postigao izvanredne rezultate. Za dva i po meseca je cela populacija goveda u Srbiji vakcinisana i bolest je zaustavljena na granicama Evropske unije. Kao vid priznanja i ceneći to iskustvo, Institut je uključen u projekat “Defend” kako bi sa kolegama u Evropi podelili svoje iskustvo.
„Naš Institut je nacionalna referentna laboratorija za bolest kvrgave kože. I svakako, kako naše iskustvo znači kolegama iz pomenutog konzorcijuma, tako su i njihova iskustva, znanja i kapaciteti nama na raspolaganju, a ne treba previše trošiti reči koliko znače kontakti sa svim tim kolegama koji imaju ozbiljne materijalne i ljudske resurse.”, kaže Kolarević.
On veruje da će veze sa stručnjacima iz Evrope i ubuduće biti plodonosne. U pitanju je kontinuirani proces podrške od EU. Kroz tri veća projekta, počev od 2003, instituti u Srbiji su opremani brojnom opremom, koja je između ostalog, bila od velike važnosti u nedavnom postupku suzbijanja afričke kuge svinja.
Takođe, pored donacija iz Evrope, Institut se oslonio i na sopstvena sredstva, kao i na novac iz državnog budžeta.
Možda vas zanima
Crni luk kao dopunska hrana za krave
22/10/2019
Veterinarski institut u borbi protiv kovida
Imajući u vidu da je Evropska unija pre nekoliko godina podržala Institut donacijom opreme i 300.000 evra, ovako modernizovan i osnažen, Institut je bio u stanju da dâ značajan doprinos u borbi protiv kovida. Naime, testiranje uzoraka pacijenata za koje se sumnjalo da boluju od virusa korona, tokom nekoliko meseci vršilo se i na Veterinarskom specijalističkom institutu, a ispitano je preko 13.000 uzoraka. Takođe, Institut trenutno učestvuje i u velikoj studiji utvrđivanja koji tipovi virusa cirkulišu među našim građanima.
Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.
Komentari