Nova sorta pirinča otporna na herbicide trebalo je da pomogne farmerima da kontrolišu agresivni korov na svojim poljima. Sada je korov evoluirao i otporan na herbicide.

Poljoprivredna tehnologija je mač sa dve oštrice. Na neki način, to je učinilo proizvodnju hrane efikasnijom, povećavajući prinose, smanjujući vreme koje farmeri i poljoprivrednici provode na poljima i omogućavajući da inputi budu precizniji. Ali, kao što je slučaj u proizvodnji pirinča, inovacija u poljoprivredi ponekad može imati i negativne rezultate.

Jedan od najproblematičnijih korova sa kojima se uzgajivači pirinča susreću je nešto što se zove korovski pirinač. Takođe poznat kao crveni pirinač, korovski pirinač je propast postojanja farmera pirinča. Procenjuje se da bi gubici prinosa od zaraze pirinčem samo u SAD bili dovoljni da se prehrani dodatnih 12 miliona ljudi godišnje. Iako je usev jestiv, korovski pirinač nazvan je varalica niskog kvaliteta koji proizvodi mnogo manje zrna po biljci i stoga se tretira kao korov.

Početkom 2000-ih, uvedena je sorta pirinča otporna na herbicide poznata kao pirinač Klirfild, pružajući poljoprivrednicima način da uzgajaju pirinač bez suočavanja sa štetnim pirinčem. Delovalo je kao magično rešenje, ali dve godine nakon što je nova sorta pirinča usvojena u Arkanzasu, farmeri su prijavili slučajeve zakorovljenog pirinča koji više ne reaguje na primene herbicida.

Nova studija objavljena u Komjunikejšens Biolodži dokumentuje rad naučnika sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu i Univerziteta u Arkanzasu, koji zaključuju da je korovski pirinač evoluirao da bi postao otporan na herbicide zbog određene genetski modifikovane inovacije.

Kroz genetsku analizu zakorovljenog pirinča pre i posle uvođenja u Klirfild, naučnici su otkrili da se gen otporan na herbicide preselio iz kultivisane sorte u populaciju korova. Drugim rečima, usev i korov su se hibridizovali, a te hibridne biljke su evoluirale nazad u korovske forme.

Nalazi studije dolaze u vreme kada se uzgajivači pirinča suočavaju i sa drugim faktorima koji ugrožavaju bezbednost hrane, uključujući procepe u globalnom lancu snabdevanja, povećanje cene đubriva i teške vremenske uslove.

Stručnjaci kažu da je, iako su mnogi proizvođači svesni svojih drugih opcija, važno zauzeti dinamičan pristup. Ovo bi moglo da podrazumeva plodored i izbegavanje preteranog oslanjanja na sistem herbicida. Proizvođači u Kini i Vijetnamu su takođe koristili patke i guske da jedu korov u pirinču kao vid kontrole štetočina.

BONUS VIDEO: Eko zaštita: Alkohol i sirće u borbi protiv korova