Svake godine održava se licitacija za državno zemljište širom Srbije. Ipak, da li tu ima mesta za male poljoprivrednike i kako oni dolaze do svog komada zemllje pitali smo Jana iz Stare Pazove.
Kako Jan kaže, donešena mera jeste važna ali nadležni za poljoprivredno zemljište trebalo bi pravovremeno da reaguju u slučajevima kada poljoprivrednici planiraju da uđu u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i da imaju na raspolaganju parcele koje su „pravilno nameštene za licitaciju; da ne bude nekog vida uzurpacije ili licitirane površine koje su već u nečijem posedu… Dosta tu ima zavrzlama“, kaže Jan, i dodaje da, po njemu, to zavisi od lokalne samouprave i da je svuda druga priča.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„Kod nas u Pazovi je takva situacija da nema puno prostora. Pojedinci licitiraju po nekim velikim ciframa i onda mali proizvođači nemaju mogućnost ulaska u državne parcele – to je jedna velika borba, začarani krug“, kaže Jan.
Protekla godina za ovog poljoprivrednika bila je zahtevna, ali i dobra. Ipak, osim nepravilnosti koje se tiču licitacije zemljišta, Jana muče još i cena i plasman šećerne repe na tržište.
„U ovoj priči poljoprivrede dosta je faktora koji značajno utiču u toku proizvodne sezone. Kada pogledamo, što se tiče vremenskih uslova, godina je dosta bila naklonjena proizvođaču i samoj proizvodnji. Imali smo određene količine padavina, nije bilo idealno u vidu rasporeda, ali količinski je dosta bilo, barem u ovom delu Srema odakle sam ja“, kaže Jan.
Prema njegovim rečima, pšenica, kao prva kultura, malo je omanula, ali to je bio problem još u jesen jer je taj period godine bio suv od početka. Na kraju se to koliko-toliko kompezovalo nekim osrednjim prinosom. Međutim, što se tiče drugih kultura, kao što su soja, suncokret, kukuruz, šećerna repa vreme ih je poslužilo i ko je uradio sve kako treba mogao je da posluje sa pozitivnim finansijskim efektom.
„Nadamo se da će i sledeća godina, ako ništa drugo, biti kao prethodna, da možemo da imamo neku perspektivu u bavljenju ovim poslom“, kaže Jan.
Kako sam kaže, problematika sa šećernom repom je kod otkupa, odnosno vrednovanja sirovine koju su proizveli, a to je faktor na koji oni ne mogu da utiču kao proizvođači.
„Kada bi sa druge strane, otkupne, bilo malo korektnije merenje i uslovi oko vrednovanja same robe, bilo bi sigurno bolje i ta kultura bi sigurno imala veću perspektivu. To je trka iz dana u dan; da ne kažem, ovde si završio sezonu ogorčen, treba da zasnivaš sledeću proizvodnju, a znamo da se repa zasniva još prilikom nabavke osnovnog đubriva. Sa te strane je – borba. Ti napraviš neki preduslov za tu kulturu, a postavlja se pitanje koliko će ona imati smisla, kolika će biti njena zastupljenost u setvenoj strukturi. Što se tiče ostalih kultura, tu je manje-više sve identična priča“, zaključuje Jan.
Sagovornik: Jan Lenjik, poljoprivredni proizvođač
Komentari