Mikrobne gljivice su, sudeći po investitorima, veoma važna stvar u koju treba ulagati radi očuvanja životne sredine. Oko 100 miliona dolara uloženo je u startap koji se bavi razvojem tehnologije zahvaljujući kojoj će upravo mikrobne gljivice pretvarati zemljište u ključno oružje za borbu protiv klimatskih promena.
Zemljište ima ogorman potencijal da skladišti ugljenik iz CO2. Međutim, zbog veoma intenzivne poljoprivredne eksploatacije, taj potencijal je dramatično smanjen. Previše je ugljenika iznad zemlje, u atmosferi, a premalo ispod naših nogu.
možda vas zanima
Australijska startap kompanija ,,Loan Bio”, došla je do zaključka da mikrobne gljivice imaju izuzetnu sposobnost da poboljšaju kvalitet zemljišta i utuči na ,,skladištenje” ugljenika u njemu samom.
U tom smislu, ove magične gljivice bi potencijalno itekako pomogle u borbi protiv klimatskih promena.
ŠTA su mikroorganizmi i kako utiču na PLODNOST zemljišta!
Problem degradacije zemljišta
Zemljište čini osnovu sigurnosti hrane, zadržava vodu i ključno je za biodiverzitet uopšte. Takođe čuva ogromnu količinu ugljen-dioksida — ključnog elementa zdravog zemljišta koji pomaže u zadržavanju hranljivih materija i vode potrebnih za rast biljaka.
Međutim, situacija sa ugljenikom u zemljištu je u lošem stanju, delom zbog trenutnih poljoprivrednih praksi. Degradacija zemljišta predstavlja veliki rizik za linije snabdevanja hranom i preti da naruši kvalitet useva i biljaka.
Naučnici su predvideli da, ukoliko želimo da postignemo očuvanje klime i nastavak ekonomskog rasta, 10 gigatona ugljen-dioksida godišnje mora da se ,,izvuče” iz atmosfere. Održiva poljoprivreda i sekvestracija ugljenika, uključujući upravljanje zemljištem i ugljenikom, mogli bi smanjiti do čak 4,1 gigatona ugljen-dioksida godišnje.
Unošenje ugljenika u tlo je relativno lako, ali je njegovo zadržavanje pravi izazov, kažu stručnjaci.
Mikrobne gljivice i ,,hakovanje” prirodnih procesa
Biljke obično apsorbuju CO2 i pretvaraju ga u šećere putem fotosinteze. Biljke zatim izlučuju nešto od ovoga kroz korenje i u zemlju.
Postoje različite vrste ugljenika u zemljištu; neki se lako razlažu, dok za druge mogu proći hiljade godina dok se ne razbiju. Kada mikrobiom tla, koji je mešavina bakterija, virusa i gljivica, razgradi jedinjenje ugljenika, ugljenik se vraća nazad u atmosferu.
Međutim, neka jedinjenja ugljenika mogu se fiksirati za minerale u tlu, što ih čini otpornijima na mikrobe u tlu koji ih razlažu. Kada se to dogodi, ugljenik se skladišti stotinama do hiljadama godina.
Naučnici iz kompanije ,,Loam Bio” tretiraju seme premazom tako da gljivice rastu sa korenom. Na taj način, gljivice žive u simbiozi sa biljkom i pomažu joj da pretvori lako razložena jedinjenja ugljenika u otpornije oblike.
To je potencijalno ključna prednost, kako za poljoprivrednike, tako i za životnu sredinu. Povećana koncentracija ugljenika poboljšava zdravlje tla, od čega na kraju korist imaju i lokalni biodiverzitet i poljoprivredna proizvodnja.
Potencijal komercijalizacije
Kompanija ,,Loam Bio” već tri godine radi sa poljoprivrednicima, a ove godine lansirala je svoje prve komercijalne proizvode u Australiji. Izveštaj je više nego pozitivan jer svedoči o prosečnom povećanju prinosa od 5,1% za uljanu repicu i povećanju od 2,9% za ječam.
Ipak, ostaje da se vidi u kojoj meri će ovakva rešenja biti komercijalizovana širom sveta, to jest postati održiva alternativa hemijskim preparatima. Australijski uzgajivači žitarica ne koriste mnogo fungicida. U evropskim poljoprivrednim sistemima mnogo je uobičajenije koristiti fungicide, tako da rešenje zasnovano na mikrobnim gljivama potencijalno može biti manje efikasno u određenim regionima.
Mikrobne gljivice i sumnje naučnika
Naučnici reaguju na ovu vest veoma pozitivno, ali ne bez izraženih sumnji u održivost i pozitivan efekat na mikrobiom. Naime, mikrobiom pre svega zahteva raznovrsnost. U tom smislu, ukoliko radimo stvari koje su usmerene isključivo na jednu funkciju, u ovom slučaju zadržavanje ugljenika u zemljištu, potencijalno ugrožavamo raznolikost mikrobioma i balans koji treba da vlada među komponentama.
Povećana količina ugljenika je generalno korisna za tlo, ali ako zaključava druge minerale – za koja bi se dugotrajnija jedinjenja mogla fiksirati – onda postoji rizik od iscrpljivanja drugih hranljivih materija koje su biljkama preko potrebne.
Saveti stručnjaka: Kako očuvati kvalitet zemljišta
Ostaje da vidimo u kom će se pravcu razvijati ova tehnologija i da li će zaista ići na korist i poljoprivredi i ekologiji. Do tada, sa uloženih 100 miliona dolara, možemo konstatovati da investitori definitivno vide potencijal u projektu koji razvija kompanija ,,Loam Bio”.
Izvor: Business Insider
Komentari