Najviši zvaničnici Evropske unije utrkuju se da umire nekoliko zemalja koje su privremeno zabranile uvoz.
Zašto je ukrajinsko žito odjednom toliko podellilo Evropu?
Ukrajina je jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica, ali prenatrpanost u Evropi zabrinula je poljoprivrednike od Poljske do Bugarske, pa i kod nas u Srbiji i regionu.
Jednoglasnost je koncept koji se često stavlja na test širom Evropske unije.
Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru prošle godine, podele oko pitanja kao što su vojna pomoć i kandidatura Ukrajine za EU dovele su u pitanje sveukupni ujedinjeni front.
Prošle nedelje je pristup EU prema jednom od najbližih saveznika Rusije – Kini – takođe doveden u pitanje nakon opaski francuskog predsednika Emanuela Makrona da Evropa ne bi trebalo da bude „sledbenik“ Vašingtona ili Pekinga u vezi sa Tajvanom.
A sada i tema ukrajinskog žita preti da podeli Uniju.
PROTESTI oko ukrajinskog žita
Usred nedavnog porasta jeftinih žitarica i poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, Poljska i Mađarska najavile su u sredinom aprila 2023. privremene zabrane uvoza, kako bi zaštitile interese svojih poljoprivrednika. Ubrzo im se pridružila Slovačka, a i Bugarska.
ČITAJTE JOŠ: NEODRŽIV izvoz iz Ukrajine: protestna pisma premijera, predsednika i seljaka!
Rumunija, još jedna zemlja koja je bila svedok protesta poljoprivrednika zbog ovog pitanja, do sada nije stigla do zabrane.
Dok je Ukrajina priznala zabrinutost evropskih farmera, vlasti u Kijevu kažu da je Ukrajincima teže.
Ali postoje neki znaci popuštanja krize.
Najviši zvaničnici EU osudili su mere, ali su obećali da će problem rešiti novcem – predlažući milione dodatnih evra za podršku poljoprivrednicima na kontinentu.
A nakon razgovora sa poljskim kolegama u Varšavi, ukrajinski ministar poljoprivrede Nikola Solski potvrdio je u sredu da će se tranzit ukrajinskog žita i prehrambenih proizvoda nastaviti preko Poljske.
Ukrajina bi takođe trebalo da održi razgovore sa drugim zemljama EU koje su uvele zabrane kasnije ove nedelje.
Kako je došlo do problema sa izvozom žitarica iz Ukrajine?
Nakon što je počeo ruski rat, Moskva je blokirala brodske rute iz crnomorskih luka, sprečavajući ukrajinska plovila da transportuju žito i druge poljoprivredne proizvode u ostatak sveta.
PISALI SMO…: Ukrajina: Poljoprivreda 2023. u znaku IZAZOVA
Blokada je okončana u avgustu prošle godine, sporazumom koji su potpisale Rusija i Ukrajina da se izvoz nastavi.
Ali ukrajinski ministar poljoprivrede Solski je izrazio zabrinutost u vezi sa statusom ovog sporazuma sa Moskvom – koji trenutno ističe 18. maja.
Rekao je da je “nemoguće predvideti koliko će brodova Moskva proći”.
U međuvremenu, Rusija je optužila Ukrajinu da ometa procese inspekcije brodova u Turskoj.
Prema podacima EU, od marta 2023. godine, preko Crnomorske inicijative za žito izvezeno je više od 23 miliona tona žitarica i drugih prehrambenih proizvoda.
Kako bi osigurala da nema daljih prepreka u globalnom izvozu, EU se jednoglasno složila da ukine sve dažbine na ukrajinsko žito i uvela „trake solidarnosti“ za tranzit žitarica prošle godine.
Više od godinu dana nakon rata, ovaj potez bloka počeo je da ljuti poljoprivrednike širom istočne i centralne Evrope.
Problem sa izvozom žitarica u zemaljama Evrope delom i zbog ukrajinskog žita
„Ukrajinske žitarice treba da stignu u zemlje kojima su hitno potrebne. Ali u isto vreme, ovo otežava situaciju zemljama poput Rumunije, koja je neto izvoznik žitarica sa više od polovine naše unutrašnje proizvodnje koja se izvozi“, rekla je Alina Kretu, izvršna direktorka Rumunskog foruma profesionalnih farmera i prerađivača.
„Ako neki lokalni trgovci kupe ove žitarice iz Ukrajine, umesto da kupuju od lokalnih farmera, što se već sada dešava, naši farmeri će se suočiti sa bankrotom jer ne možemo da se takmičimo sa cenom ukrajinskih žitarica“, rekla je ona.
„Smatramo da EU nije jasno kakva je situacija sa poljoprivrednicima poput nas. Zabrana uvoza ukrajinskog žita na naša tržišta na određeni period i osiguranje striktne tranzicije kroz Rumuniju pomoći će našim poljoprivrednicima da prođu kroz ovaj složeni period“, rekao je Kretu, koji živi na farmi sa suprugom u jugoistočnoj Rumuniji, gde uzgajaju pšenicu, ječam, kukuruz i suncokret.
Slična osećanja su izrazili sindikati poljoprivrednika u Poljskoj i drugim zemljama centralne i istočne Evrope.
Kako se zvaničnici EU nose sa krizom?
Evropska komisija je odbacila zabrane uvoza i u saopštenju navela da je “trgovinska politika EU u isključivoj nadležnosti i da stoga jednostrane akcije nisu prihvatljive”.
Mats Kuvelijer, advokat sa sedištem u Briselu koji se fokusira na EU i međunarodnu trgovinu, rekao je da to ne sprečava zemlje članice EU da spreče ulazak poljoprivrednih proizvoda u EU ako utvrde da proizvodi ne ispunjavaju određena pitanja – poput sanitarnih pitanja EU standardi.
„Čini se da je Slovačka, na primer, opravdala zabranu uvoza ukrajinskog žita na osnovu toga što je otkrila pesticide koji nisu dozvoljeni u EU“, rekao je on.
Slovački ministar poljoprivrede Samuel Vlcan rekao je da je zabrana mera za zaštitu slovačkog poljoprivredno-prehrambenog sektora i uglavnom zdravlja potrošača, ali je dodao da bi se tranzit ukrajinskih žitarica i drugih proizvoda kroz Slovačku mogao nastaviti.
Zvaničnici EU razgovaraće o zabranama ove nedelje.
Kuvelijer je dodao da, iako bi Evropska komisija mogla da pokrene postupak za kršenje zakona protiv jedne zemlje članice EU ako ne bude u skladu sa zakonima o trgovini u bloku, on očekuje da će se Komisija odlučiti za manje konfrontirajuće rešenje, poput pružanja dodatne podrške pogođenim poljoprivrednicima.
U martu je evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski dodelio 29,5 miliona evra (32 miliona dolara) Poljskoj, 16,75 miliona evra (18 miliona dolara) Bugarskoj i 10,05 miliona evra (11 miliona dolara) Rumuniji, nastojeći da podrži poljoprivrednike.
U sredu je Ursula fon der Lajen, liderka Komisije, predložila da bi dodatni fond za podršku poljoprivrednicima od 100 miliona evra (110 miliona dolara) mogao pomoći.
Ali Jacob Funk Kirkegaard, viši saradnik u njemačkom Maršal fondu Sjedinjenih Država u Briselu, rekao je za Al Džaziru da novac neće riješiti suštinska pitanja jer za zemlje poput Poljske i Mađarske, blok mora prvo da se pozabavi svojim tekućim političkim problemima.
„Štaviše, usred inflacije hrane, neke zemlje EU bi takođe mogle biti potajno zadovoljne jeftinim ukrajinskim žitaricama. Tako da će pregovori o ovim zabranama uvoza, koje su nezakonite po zakonu EU, biti teški“, rekao je on.
EU je zadržala sredstva u vrednosti od 138 milijardi evra (151 milijardu dolara) Poljskoj i Mađarskoj u nastojanju da te zemlje nateraju da poštuju vladavinu prava.
„Pored ovih budžetskih tenzija sa EU, poljska vlada je takođe pod pritiskom pred izbore i potrebna im je podrška ruralnih grupa birača, inače će vlada izgubiti izbore“, rekao je Kirkegor.
„U slučaju Mađarske, više je oportunistički od premijera Viktora Orbana koji često stvara pritisak unutar bloka kada se moraju doneti jednoglasne odluke. Za Slovačku je takođe izborna sezona, pa je i politika ista. Ali ako Poljska odustane od zabrane, i druge zemlje EU će slediti taj primer“, dodao je on.
Kretu, rumunski poljoprivrednik, priznao je da je dogovor o žitu važan za Ukrajinu, ali dugoročno želi da vidi čip EU i da podrži poljoprivredne radnike unutar bloka.
„Potrebna nam je veća finansijska podrška i ulaganja u poboljšanje logističkih objekata, kao što su transport, infrastruktura, modernizacija luka i povećanje kapaciteta za skladištenje“, rekla je ona.
Kirkegor je takođe rekao da bi EU trebalo da smanji prikaz i fokusira se na širu sliku.
„Iako postoji podrška Ukrajini u celom bloku, ona je ublažena domaćim zabrinutostima, što će se nastaviti. Dakle, iako su diskusije za rešavanje pitanja svake države članice nezgodne, one su važne za postizanje jednoglasnosti EU“, rekao je on.
„Ako ne, Rusija će imati koristi od ovih podela i mogla bi to da iskoristi u svoju korist.
IZVOR: AL DŽAZERA I NOVINSKE AGENCIJE
Komentari