U Paštriću nadomak Mionice, počeo je sa radom Istraživački centar za stare sorte voća, povrća i žitarica! Ovaj jedinstveni centar, u Kolubarskom okrugu ali i u Srbiji, koji između ostalog ima za cilj da okupi naučnike, stručnjake i građane koji žele da doprinesu širenju znanja o starim sortama, osnovali su članovi Ekološkog društva ”Okvir života”.

Otvaranje istraživačkog centra je realizovano od sredstava obezbeđenih iz kampanje ”Ostavi pečat, ne trag”, a centar će se baviti i sakupljanjem podataka i informacija o starim sortama, promocijom naučnih saznanja o starim sortama, poljoprivrede i poljoprivrednih nauka, te davati doprinos identifikaciji i karakterizaciji starih sorti koje se nalaze u banci semena.

”Ovaj centar vidimo kao bazu znanja o starim sortama, ali i kao značajan iskorak u decentralizaciji dostupnosti naučnih sadržaja. Centar poseduje bazičnu opremu za rad sa starim sortama, kao i edukativni prostor. Kao organizacija koja se bori za zdravu životnu sredinu, veoma nam je važno da u istraživačkom centru koristimo metode koje ni na kakav način ne zagađuju životnu sredinu”, kaže biolog Ivana Petrović.

Pre tri godine u ovom mioničkom selu osnovana je lokalna banka gena i semena starih sorti ”Zrno”, prva u Srbiji i na Balkanu. Pored toga u proteklom periodu osnovane su lokalne banke semena u nekoliko mesta u Srbiji, organizovane obuke za koordinatore o načinima gajenja i očuvanja autohtonih sorti voća, povrća i žitarica, sakupljanja i skladištenja semena, bazama podataka, a sve sa ciljem razmene biljnog materijala, identifikacije i stručne kategorizacije sorti.

”Što se tiče broja različitih sorti, on je već prešao 300, ali ćemo do tačnog broja varijanti doći tek za nekoliko godina. Potrebno je određeno vrme za posmatranje sorte, njenog izgleda, prinosa, kvaliteta i drugih osobina da bi se utvrdilo da li je reč o nečemu što nismo ranije imali u kolekciji ili je duplikat. Iako zrna liče jedna drugome po izgledu, a poreklom su iz dva različita dela zemlje, mogu se potpuno drugačije ponašati u istim uslovima jer imaju različito poreklo i ”kalile” su se u različitim uslovima duži vremenski period ”, navodi Petrovićeva, koordinator banke semena.

Naša sagovornica pojašnjava i da za pojedine sorte nemaju poznate narodne nazive, kao i da još nisu sigurni da li one zadovoljavaju sve uslove da se tumače kao autohtone sorte. Ipak, dodaje da i takve sorte čuvaju, iako ih ciljano ne sakupljaju.

”Prvi rezultati rada istraživačkog centra biće prikazani na izložbama starih sorti voća i povrća, koje će Ekološko društvo ”Okvir života” prirediti u Paštriću i Beogradu. U okviru izložbe u Paštriću organizovaćemo podelu semenki autohtonih sorti povrća i žitarica, dok će u sklopu izložbe u Botaničkoj bašti ”Jevremovac” u Beogradu, biti organizovano takmičenje učenika srednjih škola na temu starih sorti i tradicionalne poljoprivrede. Tri najbolja rada biće nagrađena sadnicama za svoju školu”, najavljuje Ivana Petrović.

Inače, u Srbiji nema podataka koje su sorte voća, povrća i žitarica nestale, a koje su izuzetno značajne, jer su otporne i mogu da se gaje u ekstremno sušnim uslovima. Podaci pokazuju da je samo u prošlom veku u svetu nestalo čak 75 odsto starih sorti.