Troje mladih Novosađana članovi su neformalne grupe koja pokreće inicijativu za pravljenje prve novosadske urbane bašte, u čijem nastanku bi učestvovalo lokalno stanovništvo, ali i studenti biologije, arhitekture, prostornog uređenja i zaštite životne sredine.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Kroz razvijanje ovog koncepta i rad na terenu oni bi teroijski znanje koje stiču na studijama primenili u praksi, a zarad opšte dobrobiti čitave zajednice. O svemu ovome njih troje pričali su s posetiocima tokom Info-dana o urbanom baštovanstvu, održanom 22. juna, u novosadskom EU info-pointu.
Njihova inicijativa podrazumeva da se ozelene napušteni prostori u novosadskom almaškom kraju što bi s jedne strane doprinelo ulepšavanju i ozelenjavanju ovog kraja, a s druge strane, angažovala bi se lokalna zajednica i zajedničkim radom učinila nešto korisno za svoje okruženje.
Koncept urbane bašte podrazumeva da se javna ili privatna površina koja nije iskorišćena, uz saglasnost onih koji njome raspolažu, iskoristi za gajenje voća, povrća, cveća, začinskih i drugih biljaka, te zelenila u najširem smislu.
Urbane bašte važne su i u kontekstu klimatskih promena, ekonomske i sve prisutnije energetske krize koje nameću potrebu za društveno-ekološkim promenama u gradovima 21. veka. Očekivane klimatske promene će u bliskoj budućnosti znatno uticati na raspoloživost prirodnih resursa, što direktno utiče na biodiverzitet i život čoveka.
S obzirom na to da oko 75 odsto stanovništva živi u gradovima ili oko gradova, a tendencija je da će se taj broj povećavati, kvalitet njihovog života zavisi od ključnog značaja u ostvarivanju evropskih ciljeva za smanjenje ugljenika, efikasnu upotrebu resursa i razvijanje otpornog ekosistema urban farming ili urbane bašte u ovome imaju znajačnu uloga.
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik
Komentari