U avgustu 2022. cena hleba u EU bila je u proseku za 18 odsto viša nego u istom mesecu prošle godine, pokazala je analiza koju je Eurostat objavio.
Ovo je ogromno ubrzanje rasta cene hleba, kad se zna da je u avgustu 2021. hleb bio samo tri odsto skuplji nego u istom mesecu 2020.
U Srbiji cena hleba raste po još većoj stopi nego u EU.
Tako je, prema podacima RZS, hleb za godinu dana poskupeo 24,1 odsto, dok su cene hrane ukupno porasle 20,4 odsto.
U poređenju sa mesecom pre, hleb je u našoj zemlji poskupeo 3,3 odsto, a za tih mesec dana jedina stavka koja je više poskupela od hleba jeste voće (9,7 odsto).
Maksimalna cena hleba “sava” je sredinom avgusta povećana na 53,50 dinara, umesto dotadašnjih 49 dinara.
Vlada je donela ovu odluku zbog toga što su pekarima porasli troškovi proizvodnje. Istom Uredbom kojom je promenjena cena hleba Vlada je ograničila trgovačku maržu na 40 odsto u odnosu na proizvođačku cenu.
U EU, pojedine zemlje su mnogo više pogođene od drugih rastom cene hleba. Najveća prosečna stopa poskupljenja zabeležena je u Mađarskoj, gde je vekna za godinu dana poskupela čak 66 odsto, u Litvaniji je rast bio 33 odsto, Estoniji i Slovačkoj po 32 odsto.
S druge strane, najmanje godišnje poskupljenje hleba bilo je u Francuskoj, osam odsto, kao i Holandiji i Luksemburgu gde je rast bio 10 odsto.
“Hleb, povrće, meso, hrana je poskupela. Cene ulja i masti posebno su naglo porasle”, navodi Eurostat.
Razlog poskupljenju je, kako navode, situacija u Ukrajini, jer su Ukrajina i Rusija, koje se nalaze u ratu, glavni izvoznici žitarica – pšenice, kukuruza, uljarica, pre svega suncokreta, ali i đubriva.
Komentari