Nastavljaju se razgovori o produženju sporazuma o izvozu žita iz Ukrajine, saopštile su u utorak, 14. marta, Ujedinjene nacije i Turska, nakon što je Kijev odbacio ruski predlog na rok od 60 umesto dosadašnjih 120 dana.

Svet  je sve zabrinutiji za bezbednost hrane i visoke cene prehrambenih namirnica.

Međunarodni trgovci žitom uveliko su očekivali proširenje sporazuma o koridoru.

Ratari u Srbiji pripremaju PROTESTE!

Gde su sve koreni problema sa izvozom žitarica?

Rusija i Ukrajina su 22. jula u Turskoj potpisale Inicijativu za crnomorsko žito koju podržavaju UN, a zbog toga su milioni tona žitarica i drugih prehrambenih proizvoda izvezeni iz ukrajinskih luka. Ovo je dovelo do toga da se globalne cene hrane smanje.

Ujedinjene nacije i Turska su još u julu posredovale u sporazumu između dve zaraćene zemlje koji omogućava Ukrajini – jednoj od ključnih svetskih žitnica – da isporučuje hranu i đubrivo iz tri svoje crnomorske luke.

Sporazum od 120 dana, koji je pomogao da se otklone neke posledice rasta globalnih cena hrane, obnovljen je prošlog novembra. To produženje ističe u subotu, a na stolu je bilo još jedno produženje od 120 dana.

Asošijejted pres (AP) navodi da je paralelni sporazum o dozvoli izvoza ruske hrane i đubriva, koji se koristi širom sveta, doveo samo do toga da je rusko đubrivo izašlo napolje, a ruskog žita uopšte nije bilo. Izuzeci od sankcija za hranu i đubrivo koje su objavili Vašington, Brisel i London su u suštini neaktivni.
Dok se komercijalni izvoz ukrajinskih proizvoda odvija stabilnim tempom, donoseći znatan profit Kijevu, ograničenja za ruske izvoznike poljoprivrednih proizvoda i dalje su na snazi“, navodi se u saopštenju ruske delegacije.

APEL RATARA U SRBIJI

Ratari su pozvali Tanasković da do 17. marta dodje na razgovor u Požarevac, u suprotnom počeće pripreme za protest.

„Prošlog proleća je cena pšenice bila više od 40 dinara po kilogramu, a Vlada Srbije je zbog straha od nestašice zabranila izvoz. Sada kada su cene pale na ispod 30 dinara po kilogramu niko ne kupuje te poljoprivrede proizvode i imamo ogroman problem jer ne možemo da finansiramo prolećnu setvu i smeštajni kapaciteti su skoro puni, a za tri-četiri meseca je nova žetva“, rekao je Savić.

Predsednik Nezavisne asosijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić izjavio je da su ratari u ogromnom problemu. Jedan od problema je i to što nemaju novca za prolećnu setvu, a da su bankarski krediti preskupi i da se ne isplati novo zaduživanje.

„Nemamo novca, a za setvu hektara kukuruza potrebno je minimum 150.000 dinara, bez troškova rada, osiguranja i amortizacije. Da bi se zasejao hektar soje potrebno je, najmanje 140.000, za suncokret 125.000, a za šećernu repu 220.000 dinara“, rekao je Jakšić.

On je dodao da je neshvatljivo da je država za šećernu repu, koju seju skoro isključivo poljoprivredni tajkuni, odobrila subvenciju od 35.000 dinara po hektaru i da mu nije jasno kako je šećer postao strateški proizvod, a da to nije pšenica.

Prema rečima Dragana Kleuta, predsednika Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, ratari su u ozbiljnom problemu jer su:

• im ostali viškovi pšenice i kukuruza do 90 odsto od ukupnih prinosa, a
• prodaja je skoro potpuno stala u vreme kada treba započeti setvu kukuruza.

„Vlada Srbije i ministarka poljoprivrede nemaju sluha za probleme ratara. Treba da ih vučemo za rukav da rešavaju probleme koje su napravili, ne slušajući procene stručnjake da nije bilo neophodno zabraniti izvoz pšenice. Ljudi su ogorčeni“, rekao je Kleut.

On je dodao da je nerazumno da subvencija po hektaru pšenice iznosi 9.000 dinara, a regres za kozu ili ovcu 7.000 dinara.

Ratari su, prema njegovim rečima, u bezizlaznoj situaciji jer su izgubili na ceni pšenice i kukuruza po 13-14 dinara po kilogramu, a mineralno đubrivo su prošle godine plaćali i po 160 dinara po kilogramu, trostruko skuplje nego godinu dana ranije.

Šta je problem kada je u pitanju crnomorska inicijativa za žito?

Takozvana crnomorska inicijativa za žito uključuje pomorsku proveru tereta od strane UN, ruskih, ukrajinskih i turskih zvaničnika kako bi se osiguralo da se transportuju samo namirnice, a ne oružje.

Šta je postignuto crnomorskim Sporazumom o žitu?

Inicijativa za žito je redak primer saradnje Ukrajine i Rusije od početka ruske invazije u februaru. On je, uz posredovanje UN-a i Turske, omogućio da više od 9 miliona tona žitarica u 397 brodova bezbedno napusti ukrajinske luke.

Sporazum o žitu je prema podacima UN-a spustio globalne cene hrane za oko 15 odsto u odnosu na njihov maksimum u martu, a generalni sekretar UN-a je pozvao Rusiju i Ukrajinu da obnove sporazum kada istekne 19. novembra.

Nakon saopštenja Rusije, cene fjučersa na pšenicu skočile su u ponedeljak u Čikagu za 5 odsto.

Zbog zategnutosti globalnih tržišta, siromašnije zemlje će morati da plate više za uvoz žitarica, rekao je Džozef (Joseph) Glauber, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane (International Food Policy Research Institute) u Vašingtonu.

Pre nego što je postignut dogovor o žitu, Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropa su optužile Rusiju da negirajući izvoz izgladnjuje ugrožene delove sveta. Od početka dogovora, ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da je većina izvezenog žita išla u Evropu umesto u najgladnije zemlje sveta.

Šef humanitarne organizacije UN-a Martin Grifits (Griffiths) rekao je da je:

• 23% ukupnog tovara izvezenog iz Ukrajine u okviru sporazuma o žitu otišlo u zemlje sa nižim ili srednje nižim prihodima a da je
• 49% svih brodskih tovara pšenice otišlo u te zemlje.

Ukrajina je saopštila da je više od 5 miliona tona izvezeno u afričke i azijske zemlje, a da je 190.000 tona pšenice poslato u zemlje koje dobijaju pomoć od Svetskog programa UN-a za hranu.

Rusija je suspendovala svoj deo sporazuma koji je Ukrajini, uz posredovanje Ujedinjenih nacija (UN), omogućio da bezbedno izvozi žito iz svojih crnomorskih luka tokom višemesečnog rata, rekavši da neće dozvoliti brodovima da putuju.

Ukrajina je saopštila da je desetak brodova isplovilo u ponedeljak nakon što je prvobitno izvestilo da je više od 200 plovila, od kojih su mnogi natovareni i spremni za putovanje, zaglavljeno posle saopštenja Rusije od vikenda.

Brod koji je prevozio 30.000 tona pšenice za Etiopiju u okviru ovog programa isplovio je u ponedeljak, saopštila je Ukrajina. To je jedan od desetak brodova sa više od 354.000 tona poljoprivrednih proizvoda za koje je Ukrajina rekla da su napustili luku nakon što su se UN i Turska dogovorile o saobraćaju brodova preko humanitarnog koridora.

Etiopija, zajedno sa susednom Somalijom i Kenijom, teško je pogođena najvećom sušom u regionu u poslednjim decenijama.

Zemlje u razvoju moraće da pronađu nove dobavljače žitarica i plate više nego zemlje kao što su SAD, Argentina i Australija, gde suvi uslovi ili kiša predstavljaju probleme, rekao je Glauber, bivši glavni ekonomista u američkom Ministarstvu poljoprivrede. Ali visoke cene znače da će proizvođači saditi više, a oni koji nisu tipično veliki izvoznici pšenice, poput Brazila i Indije, povećali su isporuke.

“Ono što svetu treba su neki zaista veliki usevi”, rekao je on, a s obzirom da Ukrajina čini 10 odsto svetskog izvoza pšenice, “to je velika rupa” koju treba popuniti.

EVROPSKO TRŽIŠTE

Pšenica je na nivou cena koja ne zadovoljava ratare, ali … Ponuda iz Ukrajine određuje taj nivo u najvećoj meri.

Samo produženje izvoza pšenice i nakon 19. marta će doneti pomak. Štrajk u Francuskoj, koja je najveći izvoznik pšenice iz EU, u lukama je obustavila rad.

Uljana repica je ove sezone u EU rado viđena u polju i očekuje se rekordan prinos na 5,9 miliona hektara. Uvoz je, ove sezone, do kraja februara iznosio 5,3 miliona tona, uglavnom iz Ukrajine (2,7 miliona tona), gde je cena 450 US dolara za tonu i Australije koja očekuje rekordnu žetvu od 8,3 miliona tona sa 3,9 miliona hektara.

pšenica,  mart 2023.    266,00 evra/tona         mart 2023.   267,00  evra/tona

durum, mart 2023.       430,00 evra/tona

kukuruz, mart 2023.     278,00 evra/tona         jun 2023.   263,00 evra/tona

ječam,  mart 2023.       258,00 evra/tona

pivar. ječam mart 2023..       300,00 evra/tona

uljana rep, mart 2023. 519,00 evra/tona         maj 2023.    517,00 evra/tona

suncokret, mart 2023. 540,00  evra/tona

ŠPANIJA

Nova opasnost za poljoprivrednike u Andaluziji, lopovi. Pored visokih cena energije i logističkih problema sada poljoprivrednici noću patroliraju i štite useve od lopova. Tokom poslednje nedelje više od 3 tone je ukradenog voća (naročito jagoda).

Cene žitarica širom sveta su rekordno NISKE

AMERIČKO TRŽIŠTE

Pad cena soje za jedan dan po 10 US dolara za tonu, danas se očekuje izveštaj USDA. Setva kukuruza na 39 miliona hektara je sve izvesnija – pad cena mineralnih đubriva doprinosi većoj zainteresovanosti farmera za njegovu setvu. Izveštaj Ministarstva poljoprivrede tokom dana će umnogome rešiti njihove dileme. Soja je manje zahtevna za upotrebu mineralnih đubriva, ali Kina sve manje kupuje soju iz SAD, uz rekordnu žetvu soje u Brazilu od 152 ,5 miliona tona …

KINA

Uvoz soje u januaru i februaru 2023. godine je dostigao 16 miliona tona, za 16% više nego 2022. godine, u istim mesecima. Ukidanje nulte tolerancije na COVID 19 doneo je veću tražnju za mesom što zahteva više soje u tovu životinja. Brazil još uvek nije dostigao željeni cilj za izvoz soje u Kinu – zastoji u žetvi daju šansu trgovcima iz SAD, za sada.

pšenica, mart 2023.      6,8500 $/bušel (cca 27,216 kg) – 252 US $ za tonu

kukuruz, mart 2023.     6,4500 $/bušel (cca 25,401 kg) – 254 US $ za tonu

soja zrno, mart 2023..  15,2500 $/bušel (cca 27,216 kg) – 561 US $ za tonu

soja brašno, mart 2023.   501,00 dolara / kratka tona (907,18 kilograma)

CRNOMORSKI REGION

UKRAJINA – Pregovori su počeli o nastavku važnosti “Zelenog koridora”. To je uslovilo niske cene kukuruza i pšenice. Kukuruz na domaćem tržištu je 195 – 197 US dolara za tonu  Cene na granicama je 258 US dolara za tonu. Pšenica na domaćem tržištu se nudi po 205 – 210 US dolara za tonu na domaćem tržištu.

AMERIČKO TRŽIŠTE

Tržište se “probudilo”, kriza u regiji Crnog mora, bankrot banke sa kapitalom od 217 milijardi US dolara donosi nestabilnost. Pšenica je malo izgubila na vrednosti, ali neizvesnost u Ukrajini “čuva” nivo cene. Soja, za isporuke u maju 2023, gubi tlo pod nogama jer će Brazil “zavladati” tržištem.

pšenica, maj 2023.       6,7900 $/bušel (cca 27,216 kg) – 250 US $ za tonu

kukuruz, maj 2023.      6,1100 $/bušel (cca 25,401 kg) – 247 US $ za tonu

soja zrno, maj 2023. 14,8800 $/bušel (cca 27,216 kg) – 546 US $ za tonu

soja brašno, maj 2023.   475,00 dolara / kratka tona (907,18 kilograma)

Šta se dešava sada sa isporukom žitarica?

Rusija je ponudila da u naredna četiri meseca besplatno isporuči do 500.000 tona žitarica “najsiromašnijim zemljama”. Rusko Ministarstvo odbrane je istaklo da Rusija ne povlači već suspenduje sporazum o žitu.

Dok sankcije Rusiji ne utiču na njihov izvoz žitarica, a paralelni ratni sporazum trebalo je da otvori put Moskvi za isporuku hrane i đubriva, neka preduzeća su bila oprezna.

Rusija je rekla da su sankcije za njenu industriju, plaćanja, logistiku i osiguranje stvorile barijere, iako Zapad nije eksplicitno ciljao poljoprivredni izvoz.

Tržišta pšenice i kukuruza su se oporavila ove nedelje pošto je Moskva objavila da prihvata produžetak sporazum za samo 60 dana.

Niske cene pšenice na berzama širom sveta, ukoliko se nastavi važnost koridora u Crnom moru cene mogu biti više. “Jak” dolar prema evru je usporio izvoz iz SAD – a.

Uticaji odluka Rusije i Ukrajine na cene i ponude žitarica?

Piter Mejer (Peter Meyer), šef analitike žitarica i uljarica u S&P Global Platts, rekao je da sumnja da će odluka Rusije imati trajni uticaj na cenu i ponudu kukuruza i žitarica. Trgovci robom bili su sumnjičavi da će dogovor potrajati, rekao je, što je jedan je od razloga što su cene kukuruza porasle, a nisu se smanjile otkako je dogovor postignut u julu.

Tržišta žitarica su takođe fokusirana na druga pitanja, rekao je Mejer, uključujući nizak nivo vode u reci Misisipi koji usporava izvoz američkih poljoprivrednih proizvoda, zatim razočaravajući usev kukuruza na američkom zapadu i pretnju od štrajka američke železnice.

Ali u delovima afričkog kontinenta, gde su cene ostale visoke, zabrinutost ponovo raste.

“Ovo će još jednom uzdrmati tržišta i mislim da će podići cene na neko vreme”, rekao je Šon Feris (Shaun Ferris), savetnik za poljoprivredu i tržišta iz Kenije za Catholic Relief Services, partnera u distribuciji Svetskog programa za hranu. “To će značiti da cene u Istočnoj Africi, koje su na rekordno visokom nivou, neće uskoro pasti.”

Nakon četiri neuspele kišne sezone na Rogu Afrike, milioni ljudi su gladni, a milioni stoke, koja je kritičan izvor hrane i bogatstva, umiru. Feris je rekao da je razgovarao sa kompanijama koje šalju stotine tona prerađene hrane u severnu Keniju kako bi održale životinje u životu.

Izvor: Slobodna Evropa , Odeljenje Ujedinjenih naroda za koordinaciju humanitarnih poslova, Rojters, Asošijejted Pres, Danas