Кiša koja je proteklog vikenda pala u gotovo celoj Srbiji i koja se očekuje cele nedelje bila je i te kako korisna za poljoprivredu. Ipak, količina padavina koja je pala na zemlju posle višemesečne suše ne može mnogo, a ni odjednom da popravi stanje useva i nizak nivo podzemnih voda. Кišne kapi su, kažu agronomi, dobra vest za poljoprivredu, ali bile bi blagotovornije da su stigle pre mesec dana.

Da bi se povećala vlaga u zemlji i obavile pripreme za predstojeću setvu pšenice, uljane repice, ječma… potrebno je da u narednom periodu bude još padavina. Još je mnogo njiva na kojima, u zemljištu, nema dovoljno vlage za poljoprivredne radove jer nije svuda bilo kiše istog inteziteta.

Tamo gde su sejane kasnije sorte soje, one koje se još zelene i čiji listovi nisu suvi, kiša će popraviti stanje useva, doprineće da se zrna razvijaju i budu krupnija, ali će, uopšte, prinosi soje i kasnijim sortama, zbog suše, u proseku, biti niži za 50 odsto.

“Na područjima gde je bilo ranije lokalnih pljuskova, kiša tokom vikenda je dobro došla soji koja je kasnije sejana, ali, generalno, ovoj uljarici ne može jedna kiša da nadoknadi posledice dugog sušnog perioda”, kazao je za “Dnevnik” diplomirani inženjer poljoprivrede iz Poljoprivredne stučne službe Novi Sad Tatomir Srđanov.

“Tamo gde su sejane kasnije sorte soje, one koje se još zelene i čiji listovi nisu suvi, kiša će popraviti stanje useva. Doprineće da se zrna razvijaju i budu krupnija, ali će, uopšte, prinosi soje i kasnijim sortama, zbog suše, u proseku, biti niži za 50 odsto”, kaže on.

Nivo podzemnih voda nizak

Nivo podzemnih voda je nizak i potrebno je još kiše da bi se stanje popravilo. Кako kaže Tatomir Srđanov, bilo je i slučajeva da su poljoprivrednici produbljivali bunare da bi došli do vode potrebne za napajanje stoke i za navodnjavanje.

“Pre četiri, pet godina podzemne vode su bile na svega nekoliko metara ispod zemlje, ali od tada imamo zimu bez snega i druga godišnja doba bez kiše”, naveo je Srđanov.

“To je i razlog što zemljoradnici koji imaju bunare i postavljene sisteme za navodnjavanje nemaju odakle da crpe vodu pa se pokazalo da ako nema ovog resursa, izgrađeni sistemi za ublažavanje suše ne pomažu”, objasnio je.

Srđanov je naveo da se rod soje već uveliko žanje na parcelama gde su posejane rane sorte i da se prinosi na tim njivama kreću od 400 kilograma do 1,4 tone po hekaru.

“Baš zbog sušnog perioda, i ta rana soja je ranije dospela”,  istakao je Srđanov i rekao da će, uzevši u obzir klimu, ova godina biti loša za poljoprivredu ne samo zbog nižih prinosa, već i zbog visokih troškova setve koji su znatno viši nego ranije.

On je naglasio da zasadi kukuruza neće imati koristi od padavina jer ova ratarska kultura u vreme oplodnje nije dobila potrebne količine vlage pa ima klipova koji uopšte nisu oplođeni.

“Tome nije doprineo samo sušni period, već i visoke dnevne temperature i, nažalost, ima parcela gde nema apsolutno nijednog zrna kukuruza”, naglasio je Srđanov.

“Кoliko je kiša pomogla šećernoj repi znaće se u naredne tri do četiri sedmice”, kazao je dr Živko Ćurčić s novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

“Naravno da bi, da je padavina bilo pre mesec dana, učinak bio mnogo bolji jer sadašnje analize ove industrijske biljke pokazuju da koren teži svega 300 do 400 grama, a u trećoj dekadi avgusta trebalo bi da bude krupniji i da teži između 600 do 700 grama. I digestija korena je visoka, iznosi 20 procenata, a trebala bi da iznosi u ovo doba oko 18 odsto”, kaže on.

Po njegovim rečima, u narednom periodu će se videti kako će se industrijska biljka posle kiše razvijati.

“Sada vidimo da na njivama ima dosta trulog korena i žutih listova, što je posledica bolesti koju je doneo sušni period”, rekao je Ćurčić i podsetio da je godina i lane bila suva pa se prinos šećerne repe kretao na nivou višegodišnjeg proseka, oko 60 tona po hektaru.

Izvor: Dnevnik