Poljoprivrednici u Srbiji koji su registrovali ili će registrovati poljoprivredna gazdinstva velike nade polažu u sredstva iz evropskog IPARD programa, čija će se druga faza realizovati u 2017. godini.
Gotovo 230 miliona evra namenjenih „postizanju evropskih standarda i podizanju konkurentnosti“, kako navode kreatori ovog Instrumenta za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju za šestogodišnji period (od 2014. do 2020. god.) biće investirano u modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, preradu i plasman poljoprivrednih i proizvoda ribarstva, kao i razvoj poslovanja.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
S obzirom na činjenicu da kvalifikovanom i stručnom aplikacijom gazdinstvo, zavisno od sopstvenih potreba i mogućnosti, može „pravdati“ investicije u vrednosti od 10.000 do dva miliona evra, jasno je koliko IPARD može poboljšati krvnu sliku srpske privrede.
Pune ruke posla za savetodavce
Ogroman posao u vezi sa sređivanjem i prikupljanjem dokumentacije je pred poljoprivrednicima, često nevičnim administraciji. Stoga je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine sa Upravom za agrarna plaćanja angažovalo veliki broj stručnjaka sa iskustvom u projektima za pomoć registrovanim gazdinstvima.
Kako teku poslovi na ovom poslu od velikog značaja za poljoprivredu Republike, razgovarali smo sa savetodavcem Poljoprivredne savetodavne službe Padinska Skela, inženjerom Todom Terzićem.
„Imamo pune ruke posla, radimo bez pauze. Interesovanje srpskih poljoprivrednika koji prepoznaju svoju šansu da obnove imovinu u najširem smislu reči, od objekata, proširenja, obnove i modernizacije uslova za proizvodnju, do uvođenja novih, savremenih tehnologija je ogromno“, kaže Terzić.
Vesti – Ko može da vam pomogne da se pripremite za IPARD programe
„Svi koji su angažovani na pomoći poljoprivrednicima u izradi konkursne dokumentacije oslobođeni su tekućih poslova, da bi se postigli rokovi“, dodaje naš sagovornik.
Interesovanje srpskih poljoprivrednika koji prepoznaju svoju šansu da obnove imovinu u najširem smislu reči, od objekata, proširenja, obnove i modernizacije uslova za proizvodnju, do uvođenja novih, savremenih tehnologija je ogromno.
„Za mnoge poljoprivrednike koji su zainteresovani za ovu finansijsku infuziju, sve vezano za ovakav konkurs je novo iskustvo, ali mi ih okupljamo na tribinama, gde ih upoznajemo, informišemo i podučavamo, i pri tom odgovaramo na sve njihove nedoumice i dileme. Najvažniji je konkretan rad, kada sa ovlašćenim u ime poljoprivrednog gazdinstva praktično zajedno pišemo biznis plan i prikupljamo papir po papir. Računamo da će im ovo iskustvo biti od koristi i u svim budućim projektima“, objašnjava Terzić za naš portal.
Usvojene izmene zakona za pristup sredstvima iz IPARD fonda
Modernizacija čeka akreditaciju
IPARD jeste velika tema i velika šansa za srpske poljoprivrednike, slaže se Terzić sa državnim implementatorima programa, koji su i njega angažovali. Ipak, on misli da je agresivna kampanja dodatno zbunila „dezorijentisane proizvođače“. Oni treba da se odluče za prioritete, ali i da sagledaju sopstvene investicione i kreditne sposobnosti.
Čak se i sposobnost za aplikaciju može refundirati iz sredstava IPARD-a, ali do te faze treba doći i biti siguran da obimna dokumentacija „prolazi“. Rizik svakako postoji. Utoliko pre što se čak i u ovoj fazi programa čeka na famoznu akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja.
Kada je reč o interesovanju za specifične investicije, najviše je zainteresovanih za kupovinu nove mehanizacije, posebno traktora, čiji je vek upotrebe u poljoprivrednim gazdinstvima Srbije više decenija. Voćari, saopštava nam savetodavac Tode Terzić, očekivano žele da investiraju u protivgradne mreže i hladnjače.
Kada je reč o interesovanju za specifične investicije, najviše je zainteresovanih za kupovinu nove mehanizacije, posebno traktora.
Rokovi se bliže, iako su produženi, a svaki kompletan zahtev mora da ima izrađen biznis plan koji treba da dokaže održivost projekta. Validna aplikacija mora da sadrži potvrde lokalne samouprave i poreske uprave da predmet investicije nije finansiran iz nekog drugog izvora. Treba dokazati i da su izmirene i sve poreske obaveze. Za sredstva koja se pribavljaju mora se od dobavljača obezbediti kompletna i detaljna specifikacija.
Troškovi izrade biznis plana se takođe mogu refundirati, i za to se mogu naći privatni konsultanti koji se time profesionalno bave. Savetodavci koji su angažovani u savetodavnim službama takođe na osnovu uredbe o utvrđivanju godišnjeg programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi mogu izraditi biznis plan za odabrana gazdinstva sa kojima sarađuju, objašnjava detalje procedure savetodavac PSS Padinska Skela, Tode Terzić.
Sagovornik: Tode Terzić, savetodavac u PSS Padinska Skela
Foto: Žana Živaljević
Komentari