Ministarstvo za brigu o selu osnovano je 26. oktobra 2020. godine, a za prvog ministra izabran je Milan Krkobabić. U tesnoj saradnji sa Srpskom akademijom nauka umetnosti, ministar Krkobabić osmislio je značajne programe koji su za kratko vreme promenili sliku sela Srbije. Do sada su realizovani u čak 144 jedinice lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174.

Značajan doprinos oporavku seoskih naselja bilo je osnivanje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije koji okuplja preko 80 stručnjaka i autoriteta iz različitih oblasti, a čiji su kopredsednici ministar Milan Krkobabić i predsednik akademijskog odbora za selo akademik Dragan Škorić.

Među prvima koji su ostvarili i premašili svoj zacrtani cilj bio je Program revitalizacije zadrugarstva 500 zadruga u 500 sela. Za kratko vreme oživljene su male fabrike pod vedrim nebom i vraćeno poverenje udruživanje dok se godinama unazad gasilo oko 100 zadruga godišnje a novih gotovo da nije bilo zahvaljujući ovom programu osnovano je 1100 novih zadruga najrazličitijih delatnosti širom Srbije koje su danas okosnica razvoja svojih Srbina.

Jedan od najzapaženijih programa koje je kreiralo Ministarstvo za brigu o selu je Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Od kada je pokrenut, naselili smo manji grad ili prosečnu srpsku opštinu samo ove godine oživelo 980 napuštenih seoskih kuća širom Srbije, ukupno 2650 od početka programa. Iz njih se opet čuje dečija graja, a oko njih ponovo seje, sadi, ore. Jer ne samo krov nad glavom, već sreću i šansu za novi početak dobilo je više od 10.000 ljudi od čega 3,5 hiljade mališana.

Na čelu komisije za dodelu ovih sredstava jer rektor Beogradskog univerziteta Prof. Dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika agroekonomista Milan Prostran. Ove godine zasedali su čak 8 puta i usrećili gotovo 1000 porodica. Čak trećina novih stanovnika sela i vlasnika kuća zamenilo gradske adrese za seoske. Od prvih prijava na konkurs pokazalo se da su nailazi i najhrabriji prosek godina novih vlasnika kuće 29,8 godina.

Kako su se delile kuće na selu i šta kažu njihovi novi vlasnici?

Vojvođanska sela prednjače po broju novih komšija, naročito u Somboru gde useljena čak 151 kuća. Rekorder je Bačko Petrovo selo opštine Bečej sa 82 doma, ali bude se napuštena naselja Knjaževca, Pirota, Dimitrovgrada. Oživeli su sokaci sela Željuša na jugu Srbije. Sa 12 useljenih kuća postali su svojevrsni simbol ovog programa.

“Dobila sam kuću u selu Željuša opštine Dimitrovgrad. To je za mene znači novi početak rešavanja stambenog pitanja. Ovo mi je prijateljica koja je takođe dobila kuću u selu Željuša bićemo zajedno u komšiluku.”

“Po zanimanju magistar farmacije i radimo u struci sam način magistri farmacije radimo u apoteci. A planiram pored toga da da se bavim poljoprivredom.”

“Dolazimo iz okoline Zrenjanina, selo Lazarevo, tamo smo dobili kuću. Presrećni smo. Imamo dvoje dece, Aleksu i Luku. Zadnjih 5 godina smo bili podstanari u Zrenjaninu. Mi smo oboje poreklom sa sela. I nama je bila želja da zbog dece budemo na selu, jer je mnogo lepše i imamo lepo dvorište i verovatno ćemo se baviti nekim voćarstvom, možda i uzgajivanjem pasa.

“U veoma kratkom roku smo u stvari dobili tu kuću i stvarno smo se obradovali.”

“Pronašli smo dugoočekivani mir i svoju neku slobodu. Više mesta, prostora, malo planova po svom.

“Dobili smo kuću o tome smo maštali, sanjali i evo došli smo do toga.”

“Selo je bila Andrica u opštini Gadžin Han. Jedno je od najzelenijih opština u Srbiji. Danas je novi početak, prilika za napredak u životu jer je nakon 5 godina života podstanara u Novom Sadu i malom stanu došlo do toga da sada ćemo imati priliku da ono svoje parče zemlje po dnevnom imamo svoju zdravu dete raste u zdravoj sredini, u selu.”

“Živeli smo u Kikindi u kiriji sa jednom devojčicom, a pre neki dan smo dobili još jednu malu bebu. Tako da je za nas jako bitno ovo što država pomaže da dobijemo naš dom, naš mir. I sada ćemo se preseliti u selo.”

“Mislim da to najbitnije da svako bude na svom i da svako ima svoje parče hleba, svoj kutak i svoj krov nad glavom.”

Ministarstvo za brigu o selu: Minibusevi koji menjaju kvalitet života

Seoskom stanovništvu značajno je olakšao život Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva čime se rešava problem prevoza za oko 1200 sela i preko 400.000 stanovnika. Komisija na čelu sa Prof. Dr Nebojšom Bojovićem, dekanom Saobraćajnog fakulteta, i njegovim zamenikom, prodekanom za naučnoistraživački rad Prof. Dr Daliborom Pešićem, već 3 godine rešava jedan od najvažnijih pitanja – mobilnost seoskog stanovništva. Samo u toku ove godine prevoz za svoja sela dobilo je 26 lokalnih samouprava, a ukupno od početka programa ih je 61.

U grupi i najnerazvijenijih i devastiranih je 35, dok se 23 lokalne samouprave nalaze u pograničnim područjima, a čak 31 nije do sada imalo organizovan gradski ili prigradski prevoz.

Gotovo polovina svih sela je na nadmorskoj visini preko 500m, a mini buseve su dobile i 3 opštine sa Kosova i Metohije – Gnjilane, Kosovska Kamenica i Zubin potok.

Miholjski susreti sela – posebno značajna revitalizacija sela Srbije

Miholjski Susreti sela koje pre 3 godine osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem putem medija ministar Milan Krkobabić svojevrstan su pečat Ministarstva za brigu o selu. Komisija na čijem čelu je čuveni Ršum, a njegov zamenik Risto Kostov, za 3 godine odobrila je sredstva za održavanje 250 manifestacija u selima širom Srbije. Tu su sportska takmičenja, seoski višeboj, izložbe, folklorni nastupi, smotra najukusnijih tradicionalnih jela, a samo su deo programa koji je razbudio Srbiju.

Radujemo se svakom druženju,  jer našim ženama ovo je prozor u svet. Žena sa sela, sa ovim druženjem mnogo više vidi, nego samo njiva, obor, posao. To je selo, nije grad pa da šeta pored Dunava, pa da ide u komšiluk. Ipak, žena na selu je mnogo opterećena, ima posla. I ovo je baš divno slavljenje i jednostavno pozitivnu energiju  nakupimo kad se skupimo, družimo se, pričamo, i o receptima i o svemu.

Sretali su se i susretali seljani u preko 1.800 sela širom Srbije, od Subotice do Vlasotinca, od Loznice i Bajine Bašte do Knjaževca i Negotina. Gotovo 250.000 učesnika i posetilaca nadmetalo se i družilo. Ovogodišnji susreti 1500 sela, 95 opština i gradova sa 200.000 učesnika i posetilaca ipak su bili rekordni.

POGLEDAJTE GALERIJU SLIKA

no images were found