Pijace su nekada bile glavno mesto za kupovinu svežeg voća i povrća. Dani vikenda uvek su važili za pijačne – tada su poljoprivrednici zadovoljno trljali ruke i vraćali se kući sa praznim gajbicama, a kupci kući nosili cegere pune svežeg voća i povrća.

Međutim, danas je drugačije, a poseban uticaj  je imala situacija sa korona virusom.

Brz tempo života doneo je manjak vremena, što je mnoge nateralo da se prilagode. Supermarketi su postali mesta gde se može naći sve, uključujući sveže voće i povrće i mnogi radije obavljaju celu kupovinu na jednom mestu.

Sa druge strane, voće i povrće na gradskim pijacama je u proseku jeftinije i za 20 odsto. Pijace i male piljare jedina su mesta gde se mogu kupiti proizvodi malih proizvođača, a kupci više veruju u njihov kvalitet.

Želeli smo da saznamo da li su supermarketi pobedili pijace i zato smo pitali naše čitaoce gde oni kupuju sveže voće i povrće.

Preko 30 odsto naših čitalaca i dalje sveže voće i povrće najčešće kupuje na pijacama. Nešto manji procenat, oko 21 odsto svoje poverenje je dalo supermarketima, a gotovo 12 odsto čitalaca sveže voće i povrće kupuje u malim piljarama.

Internet kupovina i organsko voće i povrće

Direktna kupovina od malih proizvođača, a da nije na pijaci, nekada je bila gotovo nezamisliva. Međutim, danas preko 8 odsto naših čitalaca redovno naručuje voće i povrće direktno od malih proizvođača. Tome je najviše kumovala situacija sa pandemijom i potreba ljudi da obezbede siguran izvor hrane, pa su se kupci i mali proizvođači umesto na pijaci našli na – Internetu. Na društvenoj mreži Fejsbuk prijavljeno je na desetine zelenih pijaca, a otvoreno je nekoliko Fejsbuk grupa, u kojima mali proizvođači pronalaze put do svojih kupaca.

Ipak, veliki broj naših čitalaca isključivo koristi voće i povrće iz svojih bašta i voćnjaka, što nam je potvrdilo preko 27 odsto učesnika ankete.

Promocija uzgoja organskog povrća i voća, pokret urbanog baštovanstva, konstantni apeli pčelara da se usevi manje prskaju pesticidima, te zabrana mnogih preparata za zaštitu bilja od strane Evropske Unije, koja se već godinama sprovodi, imali su veliki uticaj na svest sugrađana.

Kako navode iz Ministarsva poljoprivrede, površine pod organskom proizvodnjom u našoj zemlji su, u poslednjih 10 godina, povećane za 236 posto, što govori da se sve više ljudi okreće ovom vidu uzgoja. Ljudi iz gradskih sredina se udružuju i prave povrtarske bašte na obodima svojih gradova, a očuvanje autohtonih sorti putem deljenja semena i otvaranja banki semena sve je više u ekspanziji.

Za kraj, voleli bismo da se zahvalimo velikom broju učesnika u prethodnoj anketi na temu pada otkupne cena tovne junadi. Reakcije i komentari čitalaca Agromedia portala i Fejsbuk fanova nastavili su da se nižu na našoj Fejsbuk stranici i nakon objave rezultata ankete. Na komentare stočara koje je pogodila ova situacija, nadovezali su se potrošači ukazujući na cene mesa u mesarama i trgovinama, ali i ističući želju da pomognu domaćim proizvođačima kao kupci.

Svake nedelje na poljoprivrednom portalu AGROmedia.rs očekuje vas nova anketa.

Učestvujte i vi, uporedite vaše mišljenje, iznesite svoj stav!