Čorbast ili prebrabac, beli ili smeđi, sa rebarcima ili posni, pasulj je vrlo često na našoj trpezi. Čim minu vrućine i dani postanu hladniji, miris pasulja koji se satima krčka na laganoj vatri počinje da mami iz mnogih domova. Kad se već kuva, uvek to bude u većoj količini da se ne propusti njegov sjajan ukus ni sutradan. Gotovo svi znamo ,,najbolji recept”, ali da li znamo i sve zanimljivosti o ovom magičnom zrnu?
Zašto se kaže da pasulj ima „čarobna svojstva“?
Zrno pasulja nije „prosto“ kao u uzrečicama, složenog je sastava i odlično prilagođeno ishrani ljudi.
možda vas zanima
Ova jedinstvena biljka je u Evropu stigla sa krompirom i kukuruzom iz Južne Amerike, još u 16. veku, a na Balkan vek kasnije, iz Italije. Kao i druge mahunarke predstavlja energetsku bombu, sadrži, između ostalog, i vlakna, minerale (kalijum, magnezijum, cink, gvožđe) i složene ugljene hidrate, tako da predstavlja gotovo idealno balansiranu hranu. Ima prijatan, neutralan ukus, lako se čuva u zrnu, ako je zaštićen od vlage i štetočina.
Pasulj se koristio još u drevnoj indijskoj ajurvedskoj i kineskoj medicini pre više od 3.000 godina. Pasulj oblikom podseća na bubrege, kojima u tradicionalnoj kineskoj medicini pripada posebno mesto. Zbog toga, naročito zimi, kada su bubrezi najaktivniji, Kinezi preporučuju konzumaciju čorbe od više vrsta pasulja.
Proteinska BOMBA
Pasulj sadrži izuzetno visok procenat belančevina i zbog toga se ubraja u belančevinaste biljke. Sadržaj belančevina u zrnu pasulja iznosi od 17,02 do 31,90% od suve materije, a najčešće oko 23-25%.
Da biste stekli pravi utisak o ovom proteinskom bogatsvtu u zrnu, navešćemo uobičajen sadržaj belančevina u namirnicama koje se tradicionalno smatraju bogatim izvorima proteina:
- Govedina: 18,6-24,4%
- Svinjetina: 16,6 — 20,3%
- Sveže jaje: 12,8%
- Pojedini sirevi: 23,9 — 27,6%.
Zato ni ne čudi što je pasulj jedna od osnovnih namirnica onih koji su u svojoj ishrani odustali od mesa.
Temelj održive proizvodnje
Pasulj može da veže od 60 kg do 80 kg, pa i preko 100 kg azota i da zameni azot iz mineralnog đubriva. Mahunarke troše manje energije i vode i proizvode manje štetnih gasova – zabeleženo je do 20 puta manje emitovanje ugljendioksida, što će za održivu proizvodnju u budućnosti imati veliki značaj.
Istraživanja ukazuju i na činjenicu da će povećanje broja stanovnika na svetskom nivou do 2050. godine, zahtevati i povećanje poljoprivredne proizvodnje do 70%. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih su Ujedinjene Nacije 2016. godinu proglasile Međunarodnom godinom mahunarki a te biljke – hranom budućnosti.
Pasulj u svetu bajki
Važnost pasulja kao biljke svakako se vidi i u njegovoj prisutnosti u folkloru, u bajkama i narodnim pričama. U njima je uvek predstavljen kao magično zrno koje podstiče duhovno hrabre poduhvate, otvara vrata avantura i simboliše rast i razvoj psihičkog života. Bajka o čarobnom pasulju mogla bi biti stara čak 5.000 godina, iz vremena razdvajanja zapadnih i istočnih indoevropskih jezika. Mi je svakako znamo kao priču o dečaku koji je, odlazeći na vašar u zamenu za kravu kupio čarobni pasulj, koji je narastao do neba.
Setite se ovih zanimljivosti kada sledeći put budete jeli ovu sjajnu mahunarku. Ili, zašto da ne, ispričajte svojim mališanima bajku uz koju smo i mi odrastali. Prijatno. 🙂
Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet
Komentari