,,Veni, vidi, VINO”, glasi duhovita igra reči i kombinacija čuvenih latinskih izreka. Izlišno je govoriti koliko je vino važno u ljudskoj istoriji i koliko je dugo prisutno na trpezama i proslavama. Uz njega se slavi, neki u njemu ,,potapaju” i tugu. Da je vino mnogo više od napitka dokazuje i činjenica da su Grci imali čak i boga vina – Dionisa. Ukoliko ste iskusni poznavalac vina, ali i ukoliko niste a željni ste da učite, pripremili smo za vas ,,uvodno predavanje” o ovom neverovatnom napitku.
Šta je zapravo vino?
Vino u užem smislu predstavlja tečni proizvod dobijen alkoholnom fermentacijom svezžeg grožđa, grožđane kaše (kljuka), grožđanog soka (šire) ili svežeg grožđa sorti plemenite loze Vitis vinifera L. ili priznatih sorti nastalih ukrsštanjima sorti Vitis vinifera L. sa drugim vrstama roda Vitis.
možda vas zanima
Ovakva definicija vina u sebi sadrži dve bitne odrednice: alkoholna fermentacija i plemenita loza Vitis vinifera. Alkoholna fermentacija vazžna je odrednica, jer ukazuje na ključni proces koji se dešava na putu transformacije grožđa u vino. U ovom procesu vinski kvasci pretvaraju šećere (kod grožđa glukozu i fruktozu) u etanol i ugljen dioksid, pri čemu nastaje određena količina energije koja je potrebna kvascima za njihove životne procese.
Prema definiciji vino se dobija samo iz grožđa plemenite loze vrste Vitis vinifera L. ili njenih priznatih hibrida. Potreba za unošenjem ove odrednice nastala je sa ciljem sprečavanja prakse upotrebe grožđa američkih vrsta loze i direktno rodnih hibrida američke i evropske loze za proizvodnju vina. Pojava upotrebe ovog grožđa ili njegovog mešanja sa grožđem plemenite loze bila je masovno raširena u Evropi od dvadesetih do pedesetih godina XX veka.
Na tržištu se pored vina od grožđa danas mogu naći vina dobijena i od celog niza plodova drugih voćnih vrsta, a najčešće vina dobijena iz plodova različitog voća. Međutim, ova vina u prometu ne mogu nositi samo oznaku ,,vino”. Zakonima i drugim propisima u gotovo svim zemljama sveta vina koja nisu dobijena od grožđa pored naziva ,,vino” treba da sadrže i dodatne odrednice (,,voćno vino”, ,,vino od višanja”, ,,kupinovo vino” i sl.).
Najpopularnije vinske sorte
Kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon) spada u crvena vina punog a pravi se od sorte grožđa koja se pretežno gajila u regiji Bordo. Odlično se slaže uz crvena, ,,jača mesa” poput jagnjetine, govedina i dimljenog mesoa.
Zinfandel (Zinfandel) je crveno vino srednje punog ukusa sa dominantnim notama različitog voća: od nektarine, preko maline i kupine, pa sve do šljive i borovnice. Na trpezi se sjajno slaže sa piletinom, prasetinom, usoljenim mesom, ali i jagnjetinom.
Pino noar (Pinot Noir) je lagano, crveno vino, od istoimene sorte koja se nekada gajila širom Francuske. Ukus ,,vuče” na crveno voće poput trešnje i brusnice, a odlično se slaže sa piletinom, prasetinom, teletinom, pačetinom i usoljenim mesom.
Širaz (Syrah ili Shiraz) je crveno vino punog ukusa čiji ukus ima izražene primese borovnica, šljive ili čak mesa. Odlično ide uz sva crvena mesa, i uz mediteransku i francusku kuhinju.
Šardone (Chardonay) je među najpopularnijim belim vinima čiji ukus ima primese citrusa, žutih jabuka ili krušaka, ali i na karamel i cimet ukoliko je vino duže odležalo u hrastovim buradima. Inače, šardone je sorta belog grožđa iz Burgonje, a danas se uzgaja širom sveta. Sjajno ide uz morske plodove, ali i piletinu i prasetinu.
Sovinjon Blan (Sauvignon Blanc) je obično lagano belo vino sa izrazitim citrusnim notama. Odlično se slaže sa ribom i piletinom, kao i sa srednje tvrdim sirevima.
Pino griđo (Pinot Grigio) je lagano belo vino, delikatnog ukusa i mirisa. Pravi poznavaoci će u njemu lako prepoznati note limete, kore narandže, ali i belog cveća. Odlično dopunjava salate i lagane sireve za trpezom.
Rizling (Riesling) je stono vino sa izraženom kiselošću i aromama citrusa i koštunjavog voća. Najbolje se kombinuje uz piletinu i pačetinu.
Šta je francuski paradoks?
Naučni pojam ,,francuski paradoks” koristi se za skraćeni opis činjenice da Francuzi ređe oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti, a istovremeno konzumiraju značajne količine vina kao i zasićenih masti koje se nalaze u sirevima, mesu i sl. Ishrana Francuza je bogata mastima i po svim karakteristikama bi ih trebalo svrstati u rizičnu grupu za pojavu kardiovaskularnih bolesti, ali nije tako.
Uticaj crvenog vina na zdravlje ljudi počinje intenzivnije da se proučava ranih devedesetih godina. Brojne studije i naučni radovi su pokazali da crveno vino kada se konzumira u umerenim količinama povećava nivo HDL (,,dobrog” holesterola), a smanjuje LDL (,,lošeg”) holesterola u krvi. Zaštitno delovanje vina na kardiovaskularni sistem ljudi pripisuje se resveratrolu, hemijskom jedinjenju koji se nalazi u grožđu, najviše u pokožici bobice.
Koja je vaša omiljena sorta? 🙂
Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet
Komentari