Voluharice izluđuju baštovane i vlasnike kuća! Da su se doselile na ,,vašu teritoriju” shvatićete po tunelima širom vašeg travnjaka. Evo saveta kako da identifikujete, sprečite i kontrolišete njihovu populaciju.
Koja je razlika između voluharica i krtica?
Voluharice nisu krtice. Ljudi brkaju ove dve životinje jer je reč o malim sisarima tamne boje. Možda niste videli nijedno od ovih stvorenja jer su obično pod zemljom, ali izbliza izgledaju sasvim drugačije. Voluharice su mali, zdepasti glodari slični poljskim miševima.
možda vas zanima
Zapravo, voluharica na prvi pogled može izgledati kao miš. Nasuprot tome, krtice NISU glodari. Kod krtica su najupadljiviji nos i usta. One imaju velike noge, zgodne za kopanje.
Voluharice imaju male, zaobljene uši koje su često skrivene njihovim krznom, imaju male oči i kratke repove. Njihovo krzno je uglavnom gusto i svetlo smeđe do sive boje.
6 načina da oterate krtice u komšijsko dvorište
Šta voluharice jedu?
Voluharice, kao i mnogi drugi glodari, su svaštojedi, što znači da će jesti skoro sve. Međutim, voluharice pretežno praktikuju vegetarijansku ishranu. One uglavnom jedu stabljike i vlati travnjaka, tako da su tuneli kojima se voluharice kreću uglavnom blizu površine dvorišta.
Krtice, sa druge strane, imaju uglavnom mesoždersku ishranu koja se sastoji od beskičmenjaka. (Krtice su zapravo korisne na mnogo načina. Pomažu u oranju tla i jedu larve štetočina i insekte!)
Korisno je znati ovu razliku jer, ne samo zato što će vam pomoći da identifikujete štetu, već i zato što kao mamac za voluharice može koristiti bilo šta od biljne hrane, dok bi krtice bile više zainteresovane za insekte ili gliste.
Koliko se brzo razmnožavaju?
Populacije voluharice se razvijaju kružno i otprilike na svakih 3 do 5 godina dolazi do buma populacije. Zime sa snežnim padavinama mogu pomoći da se poveća populacija voluharica, jer voluharice mogu da putuju ispod snežnog pokrivača, bezbedne od predatora.
Smatra se da voluharice imaju najbrži reproduktivni ciklus od svih sisara na Zemlji. Jedna ženka voluharice može da proizvede 8 legla godišnje, sa šest mladunaca po leglu. Ženke voluharice mogu da se razmnožavaju kada su stare svega mesec dana, a trudnoća traje samo tri nedelje.
Livadske voluharice se smatraju za „najmoćnije sisare“ upravo zbog njihove reproduktivne sposobnosti. Broj dece, unuka, praunučadi i tako dalje koji jedna ženka voluharice može da iznedri za godinu dana može biti jednak masi slona! A to je zaista mnogo!
Kod nas se razmnožavanje smanjuje u hladnim zimskim mesecima, ali u toplijim klimatskim uslovima voluharice će se razmnožavati tokom cele godine. Zbog toga se populacija voluharica može veoma brzo povećati.
Eksponencijalni rast često je praćen brzim odumiranjem, kako resursi postaju oskudni. Njihova gustina naseljenosti može se kretati od desetina do stotina po hektaru!
Za kontrolu brojnosti voluharica veoma je važno održavati i populaciju njihvoih predatora: lisica, jastrebova i sova.
Kako da uspešno zaštitite voćnjak od glodara pred kraj zime?
Kako prepoznati štetu koju prave voluharice?
Voluharice ćete prepoznati po plitkim, zmijskim tunelima koje možete videti svuda po svom travnjaku. Tuneli su široki oko 2.5 cm i veoma blizu površine, što im omogućava lak pristup hrani. One su posebno aktivne u rano prolće.
Krtice, sa druge strane, imaju dublje tunele za hranjenje koje koriste kao mrežu. Imaju sekundarne piste koje se pojavljuju na površini vašeg travnjaka; međutim, više liče na uzdignute grebene i imaju male humke u obliku vulkana. Voluharice ne ostavljaju humke za sobom.
Takođe, moći ćete da identifikujete voluharice prema vrsti štete. Ukoliko je delimično pojedena šargarepa, krompir ili drugo korenasto povrće u vašoj bašti, verovatno imate problem sa voluharicama.
Pojedina iskustva, kao što je ono našeg čitaoca, govore o tome da voluharice „kopaju ispod moje šargarepe, povlače ih i jedu. Postoji samo red rupa gde su bile šargarepe. Nekako zabavno, kao crtani film. Ove godine su prave štetočina.”
Voluharice takođe jedu lukovice cveća ispod zemlje dok su blizu površine. Ako vidite sažvakanu koru blizu podnožja drveća i žbunja, pažljivo pogledajte. Prednji zubi voluharice ostaviće pola cm jedan pored drugog žlebove u drvetu dok grizu koru.
Voluharice takođe prolaze kroz bilo koji korenov sistem, uzrokujući štetu na drveću i žbunju. Ako vidite mlado drveće ili žbunje kako se naginje, to može biti zbog aktivnosti voluharice.
Kako se rešiti voluharica?
Ukoliko je prekasno za preventivne mere, razmotrite ove mere kontrole:
- U malim oblastima, hvatanje može biti efikasan način za smanjenje populacije voluharica. Isprobajte zamke za žive voluharice koje se najčešće postavljaju blizu mesta za gnežđenje u podnožju drveća i žbunja. Postavite mamce od podne do rano uveče kada voluharice postanu aktivnije. Resetujte zamke onoliko često koliko je potrebno dok ne eliminišete populaciju. Ključ za hvatanje u zamku je upornost. Možda ćete morati da pokrijete zamke tako da ih kućni ljubimci i deca slučajno ne pronađu.
- Repelenti imaju različite rezultate i potrebno ih je ponovo primeniti nakon kiše. Baštenske prodavnice prodaju urin lisice (predatora voluharice) koji obično dobija voluharice.
- Možete obeshrabriti voluharice da grickaju lukovice dodavanjem šljunka u rupu za sadnju (oko lukovica). Kada sadite lukovice, potopite ih ili ih naprašite fungicidom da biste sprečili voluharice da ih napadnu.
- Oštećenje kore drveta od voluharice najbolje je sprečiti tako što se drvo okruži zaštitnim slojem svetle boje (mreža ili tkanina). Štitnik treba da bude dovoljno visok da zimi doseže iznad snežne granice, a podnožje treba da bude zakopano u zemlju ili da ima greben oko baze. Uverite se da je štitnik dovoljno labav da ne steže drvo.
- Imate voluharice u povrtnjaku? Ova mala stvorenja nisu baš dobri penjači. Zaštitite biljke tako što ćete ograditi područje mrežom koja mora ići najmanje 30 sm u visinu i biti zakopana od 15 do 25 sm u dubinu.
- Neki čitaoci su predložili razne nadražujuće supstance koje se posipaju u tunele za voluharice (od prirodnih do hemijskih): biber, beli luk, luk, ricinusovo ulje, malo azotnog đubriva i amonijak. U mnogim slučajevima, ovi sastojci se mogu pomešati sa vodom ili vodom u kojoj je rastvoren deterdžent i staviti u bocu sa raspršivačem. Međutim, moraćete ovo da ponovite nakon kiše.
- Jedna od najboljih metoda kontrole je mačka ili pas koji je iskusan lovac.
- Treba da znate da je većina pesticida preporučenih za voluharice ograničene upotrebe i mogu ih koristiti samo sertifikovani aplikatori pesticida. Kontaktirajte svoje lokalne agronome za više informacija.
- Iako oštećenje može izgledati vidljivo u rano proleće, retko je trajno. Aktivnost voluharice je najjača u proleće u većini regiona i kasnije jenjava.
Mere prevencije
- Učinite svoje dvorište negostoljubivim za voluharice! Prevencija je veoma važna da bi se broj voluharica smanjio.
- Voluharice vole gust, težak vegetativni pokrivač, korov i livade, jer im pružaju zaštitu od predatora i obezbeđuju materijal za gnežđenje. Kosite, plevite i stvorite čist prostor.
- Uklonite posložena drva i skrovišta za voluharice u blizini vaše bašte, žbunja i drveća.
- Neka vaš travnjak bude pokošen i žbunje podrezano sa zemlje.
- Izbegavajte stavljanje gustog malča preblizu drveća i žbunja.
- Očistite sneg sa podnožja drveća i žbunja. Zaštitite mlada stabla umotavanjem donjeg debla materijalom otpornim na žvakanje.
- Hranilice za ptice su još jedna od atrakcija za voluharice i treba ih ili ukloniti ili zemlju održavati veoma čistom.
- Na sreću, voluharice su glavni izvor hrane za mnoge predatore kao što su zmije, jastrebovi, sove, lisice i jazavci. Zato je veoma važno održavati populaciju ovih vrsta kako se voluharice ne bi prekomerno razmnožavale.
Izvori: Almanac i Sea Coast Online
Komentari