Pileći stajnjak se često prodaje u sušenom i peletiranom obliku i dobra je opcija organskog đubriva. Međutim, osušeni, peletirani i praškasti oblici razlikuju se od neprerađenog živinskog stajnjaka, koji se najbolje koristi nakon kompostiranja kompostnoj gomili.
Da bi rasle kako treba, biljkama je potreban širok spektar hranljivih materija u različitim količinama, u zavisnosti od pojedinačne biljke i njenog stepena rasta. Tri ključne hranljive materije koje se obično dobijaju iz zemljišta su azot, fosfor i kalijum, dok se ugljenik, kiseonik i vodonik apsorbuju iz vazduha.
Možda vas zanima
4 vrste đubriva i kako ih izabrati
24/03/2024
Druge vitalne hranljive materije u zemljištu uključuju magnezijum, kalcijum i sumpor. Baštovani mogu da dodaju hranljive materije primenom đubriva (bilo veštačkih ili prirodnih) kako bi podstakli rast biljaka i poboljšali cvetanje i plodove.
Organsko ili neorgansko đubrivo? Evo KAKO da odaberete idealan tip za vaše biljke!
Prednosti i mane korišćenja pilećeg stajnjaka
Živinsko đubrivo je jedno od najčešće dostupnih organskih đubriva na tržištu. Odličan je izvor azota, glavnog hranljivog elementa koji je biljkama potreban za rast zelenog lišća. Takođe sadrži manje količine drugih važnih hranljivih materija. Mana mu je što ga nema dovoljno.
Međutim, pileći stajnjak ima malo hranljivih materija u poređenju sa mineralnim đubrivima i sporije oslobađa hranljive materije, od kojih neke neće biti dostupne dok se zemljište ne zagreje u kasno proleće i leto, čak i ako proizvod se primenjuje u kasnu zimu ili rano proleće.
Tipičan sastav sušenog i peletiranog živinskog stajnjaka:
N (azot) 4%
P (fosfor) 2%
K (kalijum) 1%
Tipičan sastav mineralnog đubriva:
N (azot) 7%
P (fosfor) 7%
K (kalijum) 7%
Pileći stajnjak – upotreba
Svež stajnjak iz komercijalnih živinarskih pogona retko je dostupan običnim baštovanima, jer je neprijatan za transport i upotrebu. Ako ipak imate načina da ga nabavite, onda se može koristiti kao prolećna prihrana za useve koji zahtevaju dosta azota, kao što su crna ribizla, povrće i stabla šljive.
Takođe se može staviti na gomilu komposta, dodajući sloj od 5 cm na svakih 15 cm drugog materijala.
Svež i kompostiran stajnjak može sadržati bakterije koje su štetne za ljude. Izbegavajte udisanje isparenja ovih proizvoda, nosite rukavice kada rukujete njima i izbegavajte da jedete i pušite dok radite sa njima.
Osušeni i prerađeni proizvodi od živinskog stajnjaka, kao što su pelet i prah, često se sterilišu tokom proizvodnje, tako da predstavljaju manji rizik.
Osušeno živinsko đubrivo se može koristiti na povrtarskim i voćnim kulturama, mada može biti potrebno dodatno đubrivo kalijuma (npr. kalijum sulfat ili organska đubriva bogata kalijumom dobijena preradom šećerne repe).
STAJNJAK ‒ Kako da ga dobro čuvate i koristite u voćnjaku i bašti?
Živinski stajnjak i kiselost
pH (kiselost ili alkalnost) živinskog stajnjaka varira u zavisnosti od njegove starosti, ishrane kojom se živina hrani, starosti živine i materijala koji se koristi.
Većina živinskog stajnjaka je u opsegu pH 6,5-8,0, neutralno do umereno alkalno. Zbog svoje sklonosti ka alkalnosti, živinsko đubrivo je nepogodno za biljke koje mrze kreč, kao što su rododendroni, azaleje, kamelije, borovnice i vresovi.
Korišćenje pilećeg stajnjaka
Prosečna doza za prihranu pilećim stajnjakom je 150 g po kvadratnom metru za većinu useva. Međutim, bolje je dozirati manje nego predozirati, jer se kasnije uvek može dodati još. Za manje gladne useve ili travnjake sa rizikom od opekotina, 100 g po kvadratnom metru je bolja mera.
Za ,,gladne” povrtarske useve koristite 200 g po kvadratnom metru, ali podelite ovo na dve doze sa razmakom od četiri nedelje između primene.
Oprez
Domaće kokoške i druga živina obično se drži u kokošinjcima sa plitkim slojem stelje od piljevine. Stelja je obično mokra i smrdljiva, a ispod se često nalazi sloj novina.
Sveži živinski izmet je veoma alkalan u poređenju sa sušenim stajnjakom. Dok bi duboka stelja koju proizvode živinarske farme mogla biti pogodna za direktnu upotrebu u bašti, izmet domaće živine je uglavnom neprikladan za ovu svrhu.
Upotrebljen svež, mogao bi da spali korenje biljaka, da privuče štetočine i lisice, a takođe bi bio neprivlačan po izgledu. Međutim, on je odličan aktivator komposta, a baštovanima savetujemo da kompostiraju stelju domaće živine sa drugim baštenskim otpadom.
Baštovani treba da budu svesni da sveži, vlažni živinski izmet može da sprži i travnjake i baštenske biljke, i da ima (u odnosu na težinu) mnogo manje hranljivih materija od sušenih ili kompostiranih proizvoda od živinskog stajnjaka.
Izvor: RHS
Komentari