Navodnjavanje ima veliki značaj za pravilan razvoj biljke. Cilj navodnjavanja je da reguliše neophodan vodni, vazdušni, toplotni, mikrobiološki i mineralni režim zemljišta, odnosno da obezbedi optimalne uslove za rast i razvitak biljaka u različitim vremenskim uslovima. Saznajte u nastavku teksta odgovore na najčešća pitanja i dileme koje se postavljaju u vezi sa navodnjavanjem.
Navodnjavanje mladog i voćnjaka u punom rodu
Najzastupljeniji metod u navodnjavanju voćarskih kultura je kap po kap. Kada je biljka mlada treba primenjivati manje količine vode češće (jer je korenov sistem nerazvijen), dok kod starijeg voćnjaka (voćnjak u puno rodu) mogu se primeniti veće količine vode (veća norma zalivanja), ređe (duži interval zalivanja).
O čemu treba posebno voditi računa pri izboru rasprskivača i kapaljki i zašto?
Pri izboru rasprskivača i kapaljki (emitera vode) posebno treba voditi računa o intezitetu kišenja – kapanja (količini vode koju uređaj isporučuje u jedinici vremena). Vrednost inteziteta kišenja – kapanja mora biti manja ili jednaka intezitetu infiltracije zemljišta jer u suprotnom dolazi do zabarivanja, oticanja po površini, stvaranja pokorice, ispiranja (veća šteta nego korist od navodnjavanja).
Možda vas zanima
Navodnjavanje – kada počinje sezona u Srbiji?
U uslovima Srbije period navodnjavanja se poklapa sa vegetacionim periodom većine kultura (april – septembar), dok je period najvećih potreba za vodom (period vršne potrošnje) tokom jula i avgusta.
Koja je prosečna dnevna potreba za vodom u periodu navodnjavanja?
Prosečna dnevna potreba za vodom iznosi: april: 2,5 – 3,0 l m-2 dan-1; maj: 3,0 – 3,5 l m-2 dan-1; jun: 3,5 – 4,0 l m-2 dan-1; jul: 4,5 – 5,0 l m-2 dan-1; avgust: 4,0 – 4,5 l m-2 dan-1; septembar: 2,5 – 3,0 l m-2 dan-1.
U kom periodu vegetacije (fenofazi) je najveći broj biljaka (> 90%) najosetljiviji na nedostatak vode?
Najveći broj biljaka najosetljiviji na nedostatak vode je u periodu cvetanja i plodonošenja. Ovde treba napomenuti da je većina biljaka osetljiva na nedostatak vode i u periodu nicanja, ali se predpostavlja da je setva obavljena u optimalnim uslovima vlažnosti zemljišta.
Navodnjavanje i merenje temperature biljaka (biljnog pokrivača)?
Postoji veliki broj metoda za merenje temperature biljnog pokrivača. U novije vreme jedna od najzastupljenijih je nedestruktivna metoda termovizije (merenje temperature pomoću termalnih kamera koje mogu biti ručne ili postavljene u avionima, dronovima i sl.).
Da li se na osnovu temperature biljnog pokrivača može odrediti potreba za zalivanjem (navodnjavanjem)?
Temperatura biljaka je jedan od osnovnih pokazatelja vodnog stresa useva. Ukoliko je temperature biljke iznad ambijentalne temperature (temperature okolnog vazduha) biljka je u stresu i treba je zaliti. Međutim, uzrok povišene temperature biljke ne mora uvek biti nedostatak vode.
Temperatura biljaka raste i u slučaju bolesti, nedostatka hraniva i sl. Iz tog razloga koristeći merene podatke o temperature biljaka računa se biljni vodni stres indeks (crop water stress index), kako bi se utvrdilo da li je povišena temperature biljke zbog nedostatka vode.
pH vrednost je mera baznosti/kiselosti vode. Ukoliko je vrednost manja od sedam, voda, odnosno vodeni rastvor je kiseo, a ukoliko je viša, tada je bazan. Biljkama pogoduje blago kiseo rastvor, te pH vrednost treba da je oko 5,5.
Kako se boriti protiv suše tamo gde nije moguće navodnjavanje?
Loš kvalitet vode može da ima za posledicu spor rast biljaka, deformaciju plodova i biljaka, a u nekim slučajevima i njihovo uvenuće. Visoka koncentracija soli u vodi može da omete primanje vode od korena biljke. Akumuliranjem soli nastaju “opekotine” lišća. U tabeli 3 prikazane su granične vrednosti sadržaja kuhinjske soli (NaCl) i preporuke za različite sisteme za navodnjavanje.
Idealna temperatura vode je od 20 do 24°C.
Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO
Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet
Komentari