Pepeo može biti izuzetno koristan za vaše biljke ukoliko se pravilno koristi. Važno je da bude od čistog drveta, a sadrži brojne minerale i posebno je bogat kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom.
Savet: pre nego što bilo šta dodate svom tlu, uradite test zemljišta da biste utvrdili vaše potrebe za zemljištem.
Možda vas zanima
BESPLATNO i jednostavno: Uradite sami ANALIZU tipa zemljišta u kućnim uslovima
Pepeo u bašti
Drveni pepeo je bogat kalcijum karbonatom (kreč), odličan je za smanjenje kiselosti zemljišta. To je odlična zamena za komercijalni kreč, koji ima visok ugljenični otisak.
Zemljišta u područjima sa jakim kišama imaju tendenciju da budu kiselija od tla u suvim regionima, tako da bi drveni pepeo mogao biti dobar dodatak bašte u kišnim regionima. Međutim, ako uradite pH test i utvrdite da je vaše zemljište previše alkalno, preskočite ga.
On vam može pomoći u strukturi tla i poroznosti, omogućavajući vodi da lakše dođe do korena. Uzmite šaku navlažene baštenske zemlje i testirajte je. Ako se odmah raspadne, vaše tlo je previše peskovito. Ako napravi čvrstu loptu, previše je glinena. Drveni pepeo može pomoći u razbijanju glinenog tla.
Zdravo zemljište je bogato ugljenikom, a drveni pepeo vraća organski ugljenik u tlo. To znači da drveni pepeo takođe igra ulogu u sekvestraciji ugljenika koja nije velika na nivou bašte u dvorištu, ali svaki deo pomaže.
Bogat hranljivim materijama
Osim kalcijuma, pepeo takođe sadrži kalijum, fosfor, magnezijum i količine drugih elemenata u tragovima, koji su svi neophodni hranljivi sastojci potrebni biljkama.
Kalijum, kalcijum i magnezijum su izuzetno rastvorljivi u vodi, pa je njihov efekat na zemljište brži od ostalih elemenata. Međutim, drvnom pepelu nedostaju značajne količine azota. Dodavanje ljudskog urina čini ga skoro potpunim đubrivom.
Deratizacija
Drveni pepeo se pokazao efikasnim u suzbijanju širokog spektra baštenskih štetočina — od puževa do buba — kao razblaženi rastvor koji se nanosi na lišće i kao prah. U laboratorijskim uslovima, na primer, on se pokazao kao vrlo efikasan protiv žižaka.
Međutim, ne očekujte tako sjajne rezultate u realnim uslovima. Drveni pepeo u bašti je mnogo manje efikasan kada je vlažan i lako se oduva kada se osuši.
Kako koristiti pepeo
Koji je najbolji način da se koristi? Umešajte ga u svoju kompostnu gomilu, posebno ako je kompost bogat biljnim materijama, jer će pepeo smanjiti njegovu kiselost. Obavezno ga dobro promešajte i koristite samo povremeno. Pepeo je sitne granulacije, pa kada je vlažan, može da formira zaštitni sloj, smanjuju’i nivo aeracije neophodan za razlaganje.
Ako želite da ga nanesete direktno u svoju baštu, sakupite ga u vatrostalnu posudu tokom zime, a zatim ga nanesite u svoje zemljište tokom kasne zime ili ranog proleća. Pre nanošenja proverite da nema vrućeg žara.
Prosejte drveni pepeo da biste uklonili sve velike komade. Nosite rukavice, duge rukave, zaštitu za oči i masku za prašinu, jer alkalnost pepela može da iritira kožu, oči i pluća.
Nanesite pepeo oko postojećih biljaka, kao što su drveće ili trajnice, tako što ćete ga mešati u bilo koji malč koji možete postaviti oko svojih biljaka. Izbegavajte nanošenje pepela direktno na biljke, jer lug i soli u njemu mogu spaliti lišće.
Ako započinjete novu, nezasađenu baštu, nanesite pola kg do 1 kg pepela na 1o m2. Ne nanosite drveni pepeo po vetrovitom danu ili pre kišne oluje, jer će pepeo lako oduvati ili isprati.
Nanesite ga na vlažno tlo tako da ostane na mestu i počne da ispušta hranljive materije. Sloj vlažnog pepela na vrhu zemlje će usporiti prodiranje vazduha i vode u tlo. Lagano unesite pepeo u zemlju baštenskim grabljama ili viljuškom, obrađujući zemlju što je manje moguće.
12 upotreba PEPELA: koristan za kokošinjac, u kući i bašti!
Biljke koje vole pepeo:
Pasulj, jagode i koštičavo voće.
Luk i beli luk.
Korenasto povrće poput šargarepe, repe i cvekle.
Zelena salate, blitva, spanać i rukola.
Brokoli, kupus, karfiol i prokelj.
Lavanda, bosiljak, žalfija, i mnoge druge biljke.
Biljke koje ga ne vole:
Drveće jabuke, breskve i kruške.
Kukuruz šećerac, paprika, patlidžan, peršun, slatki krompir.
Krompir.
Borovnice, maline i većina drugog bobičastog voća.
Ruže, azaleje, rododendroni i hortenzije.
Drveće breze, crveni javorovi i hrastovi.
Izvor: Tree Hugger
Komentari