Plodno zemljište pruža biljkama stanište i omogućava poljoprivrednicima prinose visokog kvaliteta. Pre uzgajanja bilo koje kulture, neophodno je razumeti kakvo zemljište imamo, odnosno kakva mu je struktura. Pored strukture zemljišta, koja se na najbolji način potvrđuje analizom, zemljište ima određene karakteristike koje možete i sami da protumačite ukoliko imate dovoljno znanja.
Od čega zavisi boja zemljišta i zašto je ona važna?
U zemljištima preovlađuju kombinacije tri osnovne boje – crne, crvene i bele, s mnogobrojnim nijansama. Boja zemljišta zavisi od sadržaja raznih bojenih sastojaka, od teksture (mehaničkog sastava), i stepena vlažnosti zemljišta.
Boju zemljištima daju uglavnom sledeće bojene materije:
(i) humus: od tamno–sive i sivo–smeđe do crne boje, u zavisnosti od sadržaja i vrste humusa;
(ii) oksidi i hidroksidi gvožđa: crvenu, smeđu do žutu boju (hematit crvenu, getit rudu, smeđu do smeđe–žutu, a limonit žutu boju);
(iii) kvarc, opal, Al–hidroksid, kaolinit i niz drugih minerala gline, CaCO3 i ostale proste soli: belu do svetlo–sivu boju;
(iv) Fe2+ jedinjenja: plavu (vivijanit) i zelenu (zelena galica) boju.
Na osnovu boje se često donose zaključci o osobinama zemljišta. Npr. što je površinski sloj tamniji – sadrži više humusa, plodniji je. Međutim, nije uvek baš sve tako jednostavno! Jednak sadržaj humusa neće svim zemljištima dati jednaku boju.
Npr. peskovi mogu pokazivati crnu boju pri sadržaju samo 1–2% humusa, dok je glinušama, da bi dobile takvu boju, potrebna nekoliko puta veća količina humusa.
Što je vlažnost zemljišta veća, njegova boja je tamnija.
Boja je najupadljivija karakteristika zemljišta, prema kojoj se međusobno razlikuju razni genetski horizonti (horizontalne zone) u zemljištu, kao i razna obrazovanja i umeci unutar horizonata.
Boja nam pomaže u razaznavanju tih horizonata i novoobrazovanja na osnovu čega donosimo zaključke o kom zemljištu je reč, koji procesi su se odvijali u tom zemljištu u prošlosti, kakvi uslovi vladaju danas, itd.
Kako da znam kakva je struktura mog zemljišta?
Ovo je najčešće pitanje ljudi koji žele da analiziraju zemljište na kome već nešto gaje ili imaju nameru. Pri tome, pod strukturom podrazumevaju osobine zemljišta koje su važne za ocenu njegove plodnosti. Ovako formulisano pitanje postavljaju veoma često i kolege agronomi. U čemu je problem?
Pedolozi pod strukturom zemljišta podrazumevaju jednu veoma konkretnu fizičku osobinu – način na koji su međusobno organizovane elementarne čestice (mehanički elementi) zemljišta: pesak, prah i glina. U zemljištima dobrih karakteristika te čestice su međusobno povezane (slepljene) u strukturne agregate – to su okom vidljive gromoljice različitog oblika i veličine.
Poželjno je da podsećaju na mrvice ili grašak (1-10 mm veličine), da unutar sebe sadrže preko 45% pora (šupljika) i da se u kontaktu sa vodom (kada padne kiđa ili se otopi sneg), ne raspadnu već ostanu stabilni. Za takvo zemljište se kaže da je strukturno, ima dobre vodne, vazdušne i ostale osobine.
Nestrukturna zemljišta su sipkava ili masivna. Kod sipkavih preovlađuju međusobno nepovezane čestice peska, nemaju sposobnost da zadrže vodu, suva su. Kod masivnih preovlađuje čestice gline (a nedostaje humus), koje se međusobno slepljuju tako da između njih zaostaju veoma sitne pore. Ova zemljišta su tvrda u suvom stanju, teško/sporo propuštajuvodu, vazduh i biljno korenje, itd.
Dakle, ono što, donoseći uzorak zemljišta na anlizu, ljudi žele da saznaju su najvažnije fizičke i hemijske osobine: tekstura (sadržaj peska, praha i gline); reakcija (pH) – da li je kiselo, neutralno ili bazno; sadržaj humusa i najvažnijih elemenata: azota, fosfora i kalijuma (NPK).
Kako da pravilno uzmete uzorak za analizu zemljišta
Šta je humus a šta organska materija zemljišta?
Postoje veoma različita viđenja pojma ,,organska materija” zemljišta, ili soil organic matter -SOM – danas sveprisutna skraćenica na engleskom jeziku. Najjednostavnije objašnjenje je da se organska materija u zemljištu sastoji iz tri dela: živih organizama, svežih organskih ostataka i dobro razloženih organskih ostataka.
Ova tri dela organske materije u zemljištu još se nazivaju: „živi“, „mrtvi“ i „veoma mrtvi“. Živi deo organske materije u zemljištu uključuje širok spektar mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, protozoe i alge), biljno korenje, biljke i insekte, gliste i veće životinje (krtice, itd.), a čini oko 15% ukupne organske materije u zemljištu.
Sveži ostaci ili ,,mrtva” organska materija sastoje se od skoro uginulih mikroorganizama, faune, biljnog korenja, žetvenih ostataka i unešenih đubriva. Ovaj deo organske materije je aktivan, lako se razlaže i predstavlja glavni izvor hrane za mikroorganizme i faunu.
Njenom mineralizacijom oslobađaju se hranljive materije potrebne biljkama, a međuprodukti njenog razlaganja su lepak, cementna materija koja povezuje čestice zemljišta u strukturne agregate.
Dobro razložena organska materija u zemljištu („veoma mrtva“), se naziva humus. Humus je vrlo složen i relativno stabilan deo organske materije čija je prosečna starost obično više od 1000 godina. Iako je prisutan u veoma malim količinama, njegova hemijska svojstva ga čine važnim delom zemljišta: rezervoar esencijalnih hranljivih materija koje se sporo oslobađaju i postaju dostupne biljkama, vezuje potencijalno štetne hemikalije i sprečava njihovo štetno dejstvo na biljke, poboljšanjem agregacije zemljišta umanjuje probleme drenaže i sabijanja u glinovotim kao i zadržavanja vode u peskovitim zemljištima, itd.
Koncept permakulture – Zašto je važno pratite ova pravila
Zašto je u našim poljoprivrednim zemljištima došlo do smanjenja sadržaja humusa?
U našim poljoprivrednim zemljištima je evidentno samnjenje sadržaja humusa u poslednjih stotinjak godina (za nekih 1% u proseku), do čega dolazi usled smanjene produkcije biomase i priliva organskih ostataka u zemljište, kao i pojačanog razlaganja organske materije.
Do smanjenja produkcije biomase može doći iz više razloga od kojih je primaran tzv. visok žetveni indeks. Zamena autohtonih visokoprinosnim sortama dovela je do proizvodnje više zrna a manje slame, odnosno manje žetvenih ostataka i nižeg priliva organkih ostataka u zemljište.
Priliv organskih ostataka u zemljište je smanjen usled odnošenja sa polja žetvenih ostataka (slame). Drugi razlog je spaljivanje žetvenih ostataka da bi se olakšala priprema zemljišta za sledeću sezonu.
Time se uništavaju organizmi koji žive u površinskom sloju zemljišta i smanjuje količina organske materije koja se vraća u zemljište. Dakle, ova mera dovodi do gubitka hranljivih materija, organske materije i smanjenja biološke aktivnosti zemljišta što ostavlja teške dugoročne posledice na zemljište.
U obradivim poljoprivrednim zemljištima dolazi do pojačanog razlaganja organske materije. Obrada zemljišta povećava sadržaj vazduha (kiseonika), što stimuliše aktivnost aerobnih mikroorganizama koji razlažu organsknu materiju.
Odvodnjavanjem prevlaženih i navodnjavanjem suvih zemljišta u vegetacionoj sezoni se regulišu vodno-vazdušni uslovi čime se takođe stimuliše aktivnost mikroorganizama i razlaganje organske materije. Upotreba đubriva i pesticida pospešuje razvoj useva a time i produkciju biomase. Međutim, može uticati i na povećanu aktivnost mikroorganizma a time i razgradnju organske materije.
Kako bez obrade povećati KVALITET ZEMLJIŠTA?
Kako sprečiti smanjenje sadržaja humusa ili ga povećati u poljoprivrednim zemljištima?
Povećanjem produkcije zelene mase biljaka (biomase), priliva organskih ostataka i usporavanjem razlaganja organske materije. Do povećanja produkcije biomase će dovesti navodnjavanje i izbalansirano đubrenje useva, gajenje useva gustog sklopa (žitarice, leguminoze, uljarice, itd), i poštovanje pravilnog međurednog rastojanja.
Do povećanja priliva organskih ostataka će dovesti nepaljenje žetvenih ostataka već njihov adekvatan tretman (ostavljanje kao malča ili pravilno zaoravanje), integralna zaštita bilja, unošenje stajskog i ostalog organskog đubriva, kao i malčiranje površine zemljišta.
Usporavanje razlaganja (mineralizacije) organske materije moguće je primenom tzv. nulte obrade, čime se smanjuje aktivnost mikroorganizama koji vrše mineralizaciju organske materije a stimulišu se oni koji utiču na proces humifikacije.
Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet
Komentari