Ambrozija je neobičan korov, a ovu biljku svi dobro znamo jer je jedan od glavnih uzroka pojave alergije. Da bi borba protiv ovog korova bila uspešna, važno je znati kako je prepoznati, kao i kada je najbolje vreme za sprovođenje mera.
Ambrozija nije autohtona evropska vrsta, već je poreklom iz Severne Amerike. U Zapadnu Evropu je dospela iz svoje postojbine sa semenom deteline i lucerke. Javila se pre svega u Nemačkoj 1863. godine, ubrzo i u u Francuskoj, a zatim se proširila po celom svetu.
Možda vas zanima
U Srbiji je prvi put uočena u okolini Sremskih Karlovaca 1953. godine. Od tada se ona neprekidno širi, te je prisutna gotovo na celoj teritoriji Srbije.
Ozbiljan je problem poljoprivrednim proizvođačima kao korovska biljka, ali i stanovništvu kao alergena biljka.
Ambrozija svojim polenom izaziva alergije kod ljudi, koje mogu prerasti u veoma neprijatan rinitis ili sinuzitis.
U vreme intenzivne polinacije, u toku samo jednog dana, jedna biljka ambrozije proizvede čak 2,5 milijarde polenovih zrna. Zrna su izuzetno lagana i lako putuju kroz vazduh, pa se nalaze svuda oko nas, a najjača koncentracija je krajem avgusta.
Ambrozija – jedna od najnepoželjnijih biljaka na našim imanjima!
Tipovi ambrozije
Postoje dve glavne vrste ambrozije: obična ambrozija i džinovska ambrozija. Obična ambrozija naraste do 1.80m visine i izgleda poput paprati. Džinovska ambrozija naraste do neverovatnih 4.5m visine sa listovima u obliku dlanova. Obe vrste ambrozije imaju drugačije karakteristike za identifikaciju.
Najopasnija i najčešća ambrozija u Srbiji je obična ambrozija. To je jednogodišnja biljka, sa veoma razgranatim i bogatim korenovim sistemom.
Stablo je člankovito, raste i do do 2m visine. Najčešće je na gornjoj trećini bogato razgranato, obraslo belim dlačicama. Listovi su perasto deljeni, u donjem delu stabla naspramni, u gornjem naizmenični.
List obične biljke ambrozije ima izgled paprati. Mladi listovi obično imaju ljubičaste mrlje na sebi. Cvetovi obične ambrozije, koji izgledaju kao male žućkaste kvržice, su krajnje neupadljive. Cvetove prate i diskretni braonkasti plodovi.
Koliko je štetna ambrozija i kako je prepoznati
Ambrozija – mere suzbijanja
Kako biste sprečili da ambrozija zauzme vaše dvorište, primenite mehaničke mere – redovnim košenje, održavanjem cvetnih leja i čišćenjem korova. Kontrolišite ambroziju koja je već u vašem dvorištu tako što ćete je vaditi rukom.
Ova metoda može biti efikasna ako se uradi pre nego što ambrozija procveta, inače će se nova semena rasuti po vašem dvorištu i baštenskim krevetima.
Košenje daje odlične rezultate, jer se na taj način dramatično smanjuje broj muških cvasti, a samim tim i količina polena. Međutim, to je slučaj samo ako se kosi na visinu ispod 5 cm jer će se ona u suprotnom regenerisati putem bočnih izdanaka. Naime, oni nastavljaju da rastu i oslobađaju polen. Takođe, preporuka je da se kosi na svake tri nedelje.
Ako preferirate hemijsko rešenje, koristite herbicid za ubijanje korova, koji treba primeniti od sredine proleća do ranog leta dok su biljke još nezrele.
Biološka borba protiv ambrozije je nešto čemu će se obradovati svi koji imaju jake alergijske reakcije. Na ovom polju se još uvek radi, ali suština je u pronalaženju cvrste koja će biti prirodni neprijatelj ambrozije.
U tom smislu, pronalaženje insekatskih i gljivičnih štetočina, tj. organizama koji su monofagi i uništavaju samo ambroziju bi u velikoj meri pomoglo suzbijanju ovog invazivnog korova.
Izvor: The Spruce
Komentari