Povišena kiselost zemljišta ne mora nužno da bude problem, a to se pre svega odnosi na biljke koje vole ovakvo zemljište. Međutim, ukoliko uzgajate biljke kojima ne odgovara ovakvo okruženje, potrebno je da reagujete i alkalizujete vaše zemljište.
Male promene u pH nivoima mogu uticati na to koliko dobro biljke mogu da napreduju i koriste hranljive materije. Ove promene takođe mogu uticati na izloženost rastvorljivim zagađivačima kao što je aluminijum. Neke biljke mogu tolerisati širok raspon pH vrednosti zemljišta, dok druge uspevaju u užem opsegu – ponekad kiselijim, ponekad više alkalnim.
Možda vas zanima
Ovaj članak vam daje tri održiva načina da, ukoliko je potrebno, smanjite kiselost vašeg tla kako bi vaše biljke mogle bolje rasti u njemu.
Pored toga, otkrivamo jednu uobičajenu, ali neodrživu metodu koju treba izbegavati, i nekoliko saveta o preventivnim merama kako bi vaše zemljište bilo dobro izbalansirano.
Šta je pH zemljišta?
pH meri aktivnost vodoničnih jona („H“ u pH) u vodi. pH skala se kreće od 0 do 14, pri čemu se 7,0 smatra neutralnim. Bilo koji broj ispod toga se smatra kiselim, a sve iznad je alkalno.
Kiselost zemljišta je nauka
Neka tla su kiselija od drugih. Zemljište formirano od granita i peska ima tendenciju da bude kiselije od zemljišta formiranog od krečnjaka. To je zato što se krečnjak uglavnom sastoji od kalcijum karbonata, istog jedinjenja koje se nalazi u antacidima.
Voda u zemljištu izbacuje alkalne elemente kao što su natrijum, kalcijum i magnezijum. Zbog toga su zemljišta u kišnim regionima i peskovita zemljišta (koja se lako dreniraju) verovatno kiselija od glinenih zemljišta (koja zadržavaju vodu) ili zemljišta u suvim regionima.
Zdravo ilovasto zemljište će verovatno biti neutralno. Teško obrađena zemljišta takođe mogu postati kisela, jer azotna i sumporna đubriva povećavaju kiselost zemljišta, dok usevi uzimaju alkalne hranljive materije i ostavljaju kiselo zemljište za sobom.
Kada treba smanjiti kiselost zemljišta
Postoji nekoliko načina da odredite pH nivo vašeg zemljišta da biste znali da li treba da smanjite kiselost. Možete koristiti staromodan metod mirisanja vašeg tla. Postoje i brojne „uradi sam“ metode za testiranje pH vrednosti vašeg zemljišta, a takođe možete pronaći jeftine pH testove u lokalnim baštenskim centrima ili poslati svoje zemljište na analizu službi koja se time bavi.
BESPLATNO i jednostavno: Uradite sami ANALIZU tipa zemljišta u kućnim uslovima
Da li treba ili ne treba da smanjite kiselost, ili da podignete pH, vašeg zemljišta zavisi od vrsta biljaka koje želite da uzgajate. Ako želite da hortenzije proizvode plavo cveće ili želite da uzgajate zdrave borovnice, poželećete kiselo zemljište sa relativno niskim pH od 4,0 do 5,0.
Krompir, jabuke, azaleje i kleka takođe se bolje snalaze na kiselim zemljištima. S druge strane, većina travnjaka preferira blago alkalno zemljište, dok većina baštenskih biljaka, posebno povrća, preferira relativno neutralno zemljište između pH nivoa od 6 i 7,5.
Znaci da treba da alkalizujete vaše tlo
Posmatranje vaših biljaka može vam pomoći da utvrdite da li vaše tlo treba da bude manje kiselo ili ne.
- Ukoliko su vaše biljke su zakržljale ili mrtve, to svakako nije dobar znak. Aluminijum je rastvorljiviji u kiselom tlu, a previše aluminijuma može ubiti biljke ili usporiti njihov rast.
- Korovi i mahovine podnose kiselo zemljište bolje od drugih biljaka, ne zato što nužno preferiraju kiselo zemljište, već zato što mogu da napreduju na nižim nivoima plodnosti zemljišta, često uzrokovanim niskim pH nivoima.
- Kiselo zemljište može otežati vašim biljkama da apsorbuju esencijalne hranljive materije kao što su kalijum, magnezijum, kalcijum i molibden, čiji je jasan znak hloroza ili nedostatak hlorofila. Obično zeleni listovi izgledaju žuti ili mrljavi, imaju opržene vrhove ili će postati u obliku čaša.
- Kiselo zemljište takođe otežava unos fosfora. Fosfor je neophodan za fotosintezu i proizvodnju semena i voća. Novi listovi mogu zakržljati, ili seme i plodovi mogu biti nedovoljno razvijeni.
Metode koje treba izbegavati
Kada treba da alkalizujete svoju zemlju, preskočite kreč. Primena kreča je najčešći preporučeni način da se zemljište učini manje kiselim, ali je to i metod sa najvećim ugljeničnim otiskom.
Baštenski kreč se pravi od krečnjaka, koji se vadi, a zatim zagreva u pećima za proizvodnju kalcijum karbonata. I rudarstvo i grejanje imaju visoke energetske zahteve, sagorevanje dizel goriva tokom rudarstva i transporta i sagorevanje uglja ili prirodnog gasa za proizvodnju temperature od 2000 stepeni u pećima.
Smanjenje kiselosti zemljišta – 3 održive metode
Evo održivijih alternativa za manje kiselost vašeg tla.
Mešavina komposta. Mešavina komposta sadrži esencijalne hranljive materije koje često nedostaju u kiselom tlu. Vazdušni džepovi u kompostu omogućavaju da voda polako curi kroz tlo, zadržavajući esencijalne hranljive materije. Kompost takođe podržava mikroorganizme poput zdravih bakterija u tlu, koje mogu pomoći u podizanju alkalnog nivoa zemljišta.
Pepeo. Pepeo od sagorevanja drveta nanesite na tlo. Ovaj pepeo je bogat preko potrebnim kalijumom. Obavezno lagano ubacite pepeo u zemlju da ne bi oduvao vetar.
Da li je PEPEO dobar za vaše biljke i kako ga pravilno koristiti?
Kompost za pečurke. Ovaj kompost je napravljen za pečurke, koje više vole alkalno tlo. Ovaj kompost sadrži visok stepen kalcijum karbonata, koji kompost čini alkalnim po prirodi, a istovremeno obezbeđuje organsku materiju za obogaćivanje vašeg zemljišta. Samo nemojte preterivati: kompost za pečurke je bogat rastvorljivim solima, koje mogu da naškode ili ubiju klijajuće seme.
Izvor: Tree Hugger
Komentari