Prošla sezona bila je veoma teška za srpske poljoprivrednike, a prolećne radove započeli su sa nadom da će biti bolje, ali i sa strepnjom da li će njihov rad biti ekonomski održiv. Razgovarali smo sa Miroslavom Kišom, poljoprivrednikom iz Subotice o stanju u poljoprivredi, progozama za ovu sezonu, ali i merama koje su neophodne da se primene kako ljudi ne bi odustajali od bavljenja ovim poslom.

Nepredvidivost – gorući problem srpske poljoprivrede

Kako nam je objasnio Miroslav Kiš, nepredvidivost je zaista najveći problem srpske poljoprivrede u ovom trenutku. Ne postoje dugoročne mere, a to se naročito odnosi na govedarstvo i na mlečno govedarstvo.

Jedno je strategija u teoriji, a drugo je praksa, objašnjava Kiš, a česta promena agrarne politike nimalo ne pomaže.

,,To se ne može gledati na jednu, dve, pet godina, nego više, i to je ono što je odvraća mlade generacije da preuzmu obavezu, da rade 365 dana, sa neizvesnošću da li će da ostvari ili neće da ostvari profit”, objašnjava Miroslav.

Štetan uticaj monopola

Kako Miroslav ističe, uticaj monopola kod nas je veoma izražen. Često se dosta uvozi po povoljnijim cenama, pa se onda stvaraju viškovi gde je domaća roba zapravo višak.

To je konstantan problem iz godine u godinu – da jednom imamo nedostatak, jednom imamo viškove. Čim imamo viškove, nema ko da kupi i mi imamo obaveze koje ne možemo izmirivati. To je ono što navodi mnoge poljoprivrednike da prestanu sa ovim poslom”, objašnjava Kiš. dodajući da nije ni čudo da je prosečna starost srpskom poljoprivrednika preko 60 godina.

Mladi u poljoprivredi

Prosečna starost nosi sa sobom i druge posledice, nepovoljne po dalji razvoj srpske poljoprivrede. Ako su poljoprivrednici u proseku stari, i rade onako kako su davno naučili, onda je ,,mrka kapa” da će se u Srbiji primenjivati savremene mere i digitalizacija dela procesa, što je velika šteta.

Mlađim generacijama trenutna ulaganja nisu ubedljiv argument da počnu da se bave poljoprivredom ili da u njoj ostanu. Veoma je mali broj onih koji koriste sredstva IPARD-a, a nacionalna podrška u pogledu davanja takođe nije dovoljna.

,,Mi nemamo ta investiciona ulaganja, nemamo za izgradnju i opremanje, da li je to biljna ili stočarska proizvodnja, voćarska ili vinogradarska, to je sve nedovoljno i to je ono što opredeljuje da nas ima sve manje u ovom poslu, a posebno onih koji su ekonomski opravdani”, objašnjava Miroslav.

Perspektiva srpske poljoprivrede u narednom periodu

Svedoci smo da je tokom poslednjih nekoliko meseci doneto par mera u vezi sa mlekarstvom kao što su povoljnije cene i davanja države, pa je situacija u mlečnom govedarstvu nešto bolja u odnosu na prethodne godine. Međutim, Miroslav je zabrinut do kada će se povoljna situacija zadržati, naročito kada pogleda zemlje u okruženju ili druge evropske zemlje, koje daju veće subvencije, uspevaju da proizvedu više mleka po nižim cenama, pa takvo mleko često uvozimo.

Miroslav želi da ostane optimista, apelujući na novu Vladu, zajedno sa resornim ministarstvom i stručnim službama, da razgovaraju sa poljoprivrednicima, da ih saslušaju, kao i da uvaže njihove reči i predloge.

,,Treba stvoriti bolji ambijent za stočarstvo, a ne bazirati se, kao što smo čuli na uvozu prasica i junica. Treba se zapitati – zašto mi to moramo uvoziti? Zašto se to ovde ne proizvede?”, objašnjava Kiš.