Kako poljoprivredno-prehrambeni sektor sve više prihvata automatizaciju i korišćenje GPS uređaja, robotskih sistema, uređaja povezanih sa tzv. ,,oblakom” i alata vođenih veštačkom inteligencijom radi povećanja efikasnosti i prinosa useva, sajber rizici su brzo eskalirali. Sa napadima ransomvera kao primarnom pretnjom, sektor hrane i poljoprivrede smatra se sedmom najugroženijom industrijom u Sjedinjenim Američkim Državama, odmah iza finansijskog sektora.
Mnoge tehnologije koje pokreću digitalnu transformaciju u hrani i poljoprivredi su dizajnirane mnogo pre nego što su sajber napadi postali ozbiljna briga, ostavljajući kritične rupe u bezbednosti u celom lancu snabdevanja. Sa ovim sistemima koji nisu izgrađeni da izdrže savremene pretnje, sektor je postao glavna meta sajber-kriminalaca.
Možda vas zanima
Sajber rizik i pretnja po nacionalnu bezbednost farmama i objektima za preradu hrane rastu eksponencijalno. Pretnje se razvijaju, postaju složenije i teže.
O njoj se priča, a niko je ne razume – Šta je precizna poljoprivreda?
Kori Brandolini, suosnivač Reiltauna, softverske kompanije specijalizovane za rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji za najbolje prakse i produktivnost programera, naglašava da je proizvodnja hrane postala jedna od najautomatizovanijih industrija na svetu.
„Viđamo robotske sisteme koji upravljaju farmama, automatizovane sisteme za hranjenje stoke, pa čak i alate za optimizaciju zasnovane na veštačkoj inteligenciji za poboljšanje prinosa useva. Ali sva ova automatizacija donosi značajan sajber rizik ako infrastruktura procuri ili ukoliko lične identifikacione informacije nisu zaštićene stalno u okviru softvera.
Haker bi mogao da menja raspored hranjenja stoke ili temperature skladištenja kvarljive robe, a to bi moglo dovesti do ogromnih finansijskih gubitaka i nestašice hrane”, istakao je Brandolini.
Brandolini upozorava da neuspeh u rešavanju tehničkih aspekata u zastarelim softverskim sistemima može dovesti do eskalacije troškova i rizika tokom vremena.
„Ovi sistemi nikada nisu bili dizajnirani da budu izloženi internetu, ali su sada deo visoko međusobno povezanih globalnih mreža“, kaže on.
Ako dođe do sajber napada u industrijskim kontrolnim sistemima (ICS), haker bi mogao da manipuliše kontrolama temperature ili senzorima, promeni važne informacije kao što su liste sastojaka i oznake alergena, potencijalno dovodeći klijente u opasnost i izazivajući značajne poremećaje.
Kompanije koje prodaju hranu koja je u opasnosti od kvarenja su najugroženije jer su spremnije da plate otkup umesto da rizikuju da im se proizvodi pokvare.
Prema navodima FBI, napadi ransomvera, malver, krađa podataka i intelektualne svojine i bioterorizam koji utiče na proizvodnju hrane i vodosnabdevanje su četiri ključne pretnje sa kojima se suočava poljoprivredni sektor.
Širom SAD-a mnoga velika gazdinstva bila su pogođena sajber napadima. Leta 2021. godine – u visokoprofilnom sajbernapadu prehrambene industrije – JBS, najveći svetski proizvođač mesa, suočio se sa sajber napadom koji je primorao da zatvori sve svoje fabrike govedine u SAD, koje pokrivaju skoro jednu petinu snabdevanja mesom u zemlji.
Na kraju, JBS je platio otkupninu od 11 miliona dolara u bitkoinima kako bi smanjio potencijalni poremećaj u svom lancu snabdevanja.
Godine 2022. HP Hood Dairi, vlasnik Lactaida, pogođen je napadom ransomvera koji je sve njegove fabrike skinuo van mreže. Tokom iste godine, američki proizvođač poljoprivredne opreme AGCO pretrpeo je napad ransomvera koji je zaustavio rad i odložio prodaju traktora u kritičnoj tački u sezoni sadnje.
Godine 2023. nekoliko velikih prehrambenih kompanija, uključujući Dole, Sisco i Mondelez, suočilo se sa značajnim sajber napadima, ometajući njihovo poslovanje.
Iako ove pretnje rastu, prehrambena i poljoprivredna industrija ostaju nedovoljno pripremljene. Izveštaj britanske vlade za 2019. pokazuje da sektor troši samo 1.080 funti godišnje na mere sajber bezbednosti, što je ogromna suprotnost u odnosu na 22.050 funti koje troše finansijske i osiguravajuće kompanije.
Ovaj trend se ogleda u SAD, gde sajber bezbednost još uvek nije prioritet za mnoge farmere i proizvođače.
Prema Brandoliniju, ovi sajber napadi nisu hipotetički. „Ranjivost koju vidimo u industrijama kao što je proizvodnja hrane je zapanjujuća. Nasleđeni sistemi na koje se mnoge kompanije danas oslanjaju nisu izgrađeni da izdrže složenost i obim modernih sajber pretnji. Nepoznati i nerešeni problemi unutar osnovnog zastarelog softvera će nastaviti da otkrivaju kompanije do katastrofalnog neuspeha ili sajber-napada“, kaže on.
Vlada Sjedinjenih Država preduzima korake za rešavanje ovih izazova. Kongres je nedavno uveo Zakon o farmi, hrani i nacionalnoj bezbednosti iz 2024. godine, koji zahteva od sekretara poljoprivrede da proceni rizike sajber bezbednosti u preciznoj poljoprivredi i širem lancu snabdevanja hranom.
Takođe uključuje elemente iz dvopartijskog Zakona o sajber bezbednosti na farmama i hrani, uključujući odredbe za međusektorske vežbe koje pomažu poljoprivrednicima da se pripreme za vanredne situacije ili poremećaje u vezi sa hranom.
Iz tehnološke perspektive, veštačka inteligencija (AI) bi trebalo da postane ključni igrač u obezbeđivanju poljoprivredno-prehrambenog sektora od sajber pretnji i ranjivosti softvera. Sa mogućnošću praćenja, učenja i reagovanja na ranjivosti u realnom vremenu, platforme vođene veštačkom inteligencijom pružaju proizvođačima hrane robustan alat za odbranu od sajber napada, jačajući otpornost prehrambenih sistema u sve povezanijem digitalizovanom svetu.
Uspon precizne poljoprivrede je transformisao poljoprivredu ugradnjom napredne tehnologije u svaki korak procesa. Bespilotne letelice, koje se često uvoze iz Kine, sada nadgledaju useve i upravljaju njima, dok automatizovani sistemi kontrolišu ishranu stoke, optimizujući efikasnost.
Ova tehnološka revolucija se proteže izvan polja, pojednostavljujući preradu i distribuciju hrane kako bi se obezbedio nesmetan rad sve do polica supermarketa.
Kako tehnologija postaje sofisticiranija, poljoprivredno-prehrambeni sektor mora ojačati svoju odbranu. Od usvajanja rešenja vođenih veštačkom inteligencijom do implementacije osnovnih higijenskih praksi sajber bezbednosti, na budućnost bezbednosti hrane utiče način na koji industrija reaguje na ovu rastuću pretnju. Posledice neaktivnosti mogu biti strašne.
„Uspešan sajber napad na lanac snabdevanja hranom mogao bi dovesti do gubitaka koji nisu samo finansijski“, upozorava Brandolini. „Ako hakeri poremete proizvodnju ili distribuciju hrane, milioni bi se mogli suočiti sa nestašicom hrane. Ovde se ne radi samo o ekonomiji – već o ljudskim životima.“
Izvor: Forbes
Komentari