Da je klisura reke Ribnice stanište brojnih nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, koje u ovom spomeniku prirode nadomak Mionice žive skrivene daleko od ljudi, pokazalo je ovogodišnje otkriće više od 40 biologa i običnih građana, ljubitelja prirode i nauke.

Istražujući prostor od 28 hektara, koji je pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, otkrili su 12 novih živih vrsta, od kojih šest živi samo u ovom delu Srbije i ni u jednom drugom kraju na planeti!

Inače, tokom šestomesečnog terenskog rada, u okviru projekta ”Građani SDG 15.1”, čiji je organizator Ekološki pokret ”Okvir života”, ukupno su popisali čak 944 životinjske vrste, od čega 456 vrsta insekata. Više od 130 vrsta je zaštićeno nacionalnim i međuarodnim zakonodavstvom.

”Od novijih vrsta koje su pronađene tri su vrste stonoga, od kojih su dve iz grupe predatorskih stonoga takozvanih hilopoda a jedna iz grupe gujinih šešljeva. Sve su one adaptirane na život u potpunom mraku odnosno sve su pećinske ili naseljavaju dublje slojeve zemljišta. Teško ih je uočiti, jer su jako sitne, veličine do jednog centimetra. Zbog toga je ovo otkriće veoma značajno i Ribnica je za sada jedino nalazište u svetu ovih vrsta stonoga.

Otkriveni su i mali puževi veličine dva milimetra i nova vrsta krilatog insekta riličara, ali se još uvek ne zna kojom se biljkom on hrani”, kaže biološkinja Ivana Radović iz Ekološkog pokreta ”Okvir života”.

Podaci iz literature su pokazali da je ovo zaštićeno područje premalo i da bi trebalo zaštiti veći deo klisure reke Ribnice.
Cilj projekta, koji je podržan od strane IMPETUS projekta, finansiranog u sklopu Horizon Europe programa za istraživanje i inovacije, je bio da se istraži šire područje spomenika prirode ”Ribnica” u selu Paštrić, kako bi se došlo do podataka o živom svetu na osnovu kojih bi se potencijalno predložilo proširenje ovog prirodnog dobra.

”Ovo istraživanje je potvrdilo da je klisura Ribnice izuzetno bogata živim svetom. Ona je u prošlosti bila refugijum. Kada su se u prošlosti dešavali ekstremni događaji sa klimom živi svet je morao negde da se skloni i refugijumi su ta skloništa za živi svet, kako u prošlosti tako i u budućnosti”, pojašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, takva staništa moramo jako dobro čuvati i što je jako bitno je da ostanu nepromenjena duži vremenski period.

”To nam je u ovom slučaju pokazala brojnost i raznovrsnost vrsta, ali i novih koje su pronađene. Sada je potrebno detaljnije istražiti ove vrste, njihovu biologiju, objaviti naučne radove, a možda se u budućnosti pokaže da je neka od njih značajna i u nekom širem aspektu”, navodi Ivana Radović.

Radovićeva ukazuje da ovo istraživanje takođe pokazalo a što, kako kaže, govore i brojevi, jeste da Srbija ima mali broj zaštićenih područja i da bi taj procenat trebalo povećati.

”Upravo u našem kraju imamo gomilu predela koji su ne istraženi i koji bi definitivno trebalo da budu više zaštićeni. To je bitno ne samo zbog prirode već i zbog čoveka, koji kao deo prirode zavisi od toga kakav je diverzitet oko njega. Ukoliko budemo živeli u pustinjskom predelu gde nema živog sveta, samim tim je i naša egzistencija ugrožena”, smatra biološkinja Ivana Radović.

I u naredne dve godine na području spomenika prirode ”Ribnica” biće nastavljena istraživanja ekosistemskih usluga odnosno šta taj biodiverzitet znači i na koji način donosi benefit čoveku. Nosilac projekta, koji će finansirati Centar za promociju nauke, je Biološki fakultet u Beogradu, uz partnerske organizacije Ekološki pokret ”Okvir života” iz Mionice i Udruženje ”Čelnik” iz Ljiga.