Elektro-poljoprivreda bi mogla značajno da promeni budućnost poljoprivredne proizvodnje. Ovaj sistem podrazumeva uzgoj kultura bez potrebe za prirodnim svetlom, što bi u velikoj meri moglo da reši problem prekomenog korišćenja zemljišta za širenje proizvodnje usled sve većih potreba rastuće globalne populacije.
Skoro polovina zemljišta u svetu (44%) se koristi za poljoprivredu, prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, pri čemu jedna trećina ide na obradive površine, a dve trećine na pašnjake.
Možda vas zanima
To je mnogo prostora gde je nekada raslo drveće i gde su se ljudi slobodno kretali. Iako moramo da nastavimo da povećavamo proizvodnju hrane kako bismo služili rastućoj globalnoj populaciji, možda postoji način da sačuvamo mnogo zemlje dok uzgajamo još više hrane, a to uključuje neku ozbiljno kul nauku poznatu kao elektro-poljoprivreda.
Električna poljoprivreda, ili elektro-poljoprivreda, čini nešto prilično jedinstveno. Ona pojačava fotosintezu, što je način na koji biljke pretvaraju sunčevu svetlost u energiju i zamenjuju sunčevu svetlost hemijskom reakcijom na solarnu energiju kako bi „efikasnije pretvarali ugljen-dioksid u organski molekul koji bi biljke genetski modifikovane da ,,jedu”.
Ovo bi omogućilo biljkama da rastu u potpunoj tami bez potrebe za svetlom, zemljom ili mnogo zemlje. Evo šta treba da znate o procesu i kako bi on mogao zauvek da promeni globalnu proizvodnju hrane.
Šta je elektro-poljoprivreda?
Najjednostavnije rečeno, elektro-poljoprivreda je alternativni način uzgoja proizvoda koji ne uključuje direktnu sunčevu svetlost.
„Ako više ne budemo morali da uzgajamo biljke na sunčevoj svetlosti, onda možemo da odvojimo poljoprivredu od životne sredine i uzgajamo hranu u zatvorenim, kontrolisanim okruženjima“, rekao je Robert Džinkerson, bioinženjer sa Univerziteta Kalifornija, Riversajd.
„Mislim da treba da premestimo poljoprivredu u sledeću fazu tehnologije, a proizvodnja na kontrolisan način koji je odvojen od prirode mora biti sledeći korak”, objasnio je Džinkerson.
Kako elektro-poljoprivreda fukncioniše?
Nauka o elektro-poljoprivredi podrazumeva postavljanje solarnih panela na ili blizu zgrada koje bi apsorbovale sunčevo zračenje, koje bi se zatim koristile za pokretanje hemijske reakcije između ugljen-dioksida i vode, koja bi proizvela acetat – molekul sličan sirćetnoj kiselini, glavnoj komponenti u sirćetu. Taj molekul bi se zatim koristio za uzgoj biljaka u hidroponskom okruženju.
Hidroponika i aeroponika – savremene tehnike gajenja biljaka
„Suština ovog novog procesa je u pokušaju da se poveća efikasnost fotosinteze“, rekao je Feng Jiao, elektrohemičar sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu. „Trenutno smo na oko 4% efikasnosti, što je već četiri puta više nego za fotosintezu, a pošto je sve efikasnije sa ovom metodom, CO2 otisak povezan sa proizvodnjom hrane postaje mnogo manji”, objasnio je naučnik.
Međutim, kako je Institut za hranu primetio, ova metoda se oslanja na genetski modifikovane biljke koje jedu acetat. I, da bi se biljke naterale da ,,jedu” acetat, one trenutno „koriste način koji omogućava biljkama koje klijaju da razgrađuju hranu pohranjenu u semenu“, koja se prirodno isključuje tokom fotosinteze, objasnili su iz Instituta.
Međutim, kako je Džinkerson primetio, „Pečurke, kvasac i alge, međutim, danas se mogu uzgajati na ovaj način, pa bi za početak one mogle da se komercijalizuju”. Ostale biljke bi na red došle kasnije.
On je dodao da je ideja da se „ponovo uključi ovaj put kod odraslih biljaka i ponovo probuditi njihova izvorna sposobnost da koriste acetat… To je analogno netoleranciji na laktozu kod ljudi – kao bebe, laktozu možemo svariti u mleku, ali za mnoge ljude ta mogućnost je isključena kada odrastu. To je nekako ista ideja, samo za biljke,” objašnjava Džinkerson.
Mogućnosti implementacije elektro-poljoprivrede
Ova tehnologija je još uvek u eksperimentalnoj fazi, tako da je njena proizvodnja u velikim razmerama još daleko od šire upotrebe. Tim naučnika koji radi na tome je prvenstveno fokusiran na testiranje metoda sa paradajzom i zelenom salatom, a zatim će se usmeriti na useve kao što su slatki krompir i žitarice.
„Za biljke, još uvek smo u fazi istraživanja i razvoja pokušavajući da ih nateramo da koriste acetat kao izvor ugljenika, jer biljke nisu evoluirale da rastu na ovaj način, ali mi napredujemo“, rekao je Džinkerson.
Jesu li nam GLJIVICE spas? 100 miliona dolara investicija će nas možda ubediti!
Koliko zemlje elektro-poljoprivreda može sačuvati od obrade?
Ovo je tehnologija budućnosti i zahtevala bi ozbiljna ulaganja da bi se pokrenula, ali korist je, barem hipotetički, nemerljiva.
Ukoliko bi se snabdevanje hranom regulisalo putem elektro-poljoprivrede, eksploatacija zemljišta bi se mogla smanjiti za 88% uz značajno pojednostavljenje lanaca snabdevanja hranom, decentralizacijom proizvodnje hrane – objasnili su naučnici. To znači potencijalno oslobađanje zemljišta od krčenja šuma i postavljanje vertikalnih farmi u urbano okruženje, uz dodatno smanjenje ugljičnog otiska kroz smanjenje potrebe za daljinskim transportom.
Mogao bi se čak primeniti u pustinjama i, jednog dana, koristiti u svemiru. Ono što je posebno važno, istraživači su dodali u svom zaključku da bi njihov sistem mogao eliminisati skokove cena hrane uspostavljanjem sistema hrane u kontrolisanom okruženju koje je manje podložno sve ozbiljnijim vremenskim prilikama, sušama i poplavama zbog klime koja se brzo menja.
Izvor: Food & Wine
Komentari