Broj, žar, simboli, poruke i govori učesnika Prvog  „Ekološkog ustanka“ održanog u aprilu pred Narodnom Skupštinom Srbije u Beogradu, bili su skoro siguran nagoveštaj da je u povoju još jedna politička grupacija na domaćoj stranačkoj sceni. Makaze za presecanje pupčane vrpsce držane su u mnogim rukama, pa i mojim, ali sve do pre neki dan termin za taj „porođaj“ je stalno pomeran. Aleksandar Jovanović Ćuta, iz udruženja „Zaštimo reke Stare planine“, kordinator i aktivisa nekoliko desetina ekoloških organizacija i udruženja, konačno je obznanio, kojim putem dalje. Pokret „Ekološki ustanak“, rekao je skoro gromkim glasom: ulazi u politiku!

Kolumna: Ustanici zagazili u politiku - Foto: Budimir Budo Novović

Zapravo, i on je shvatio da jedino sa pozicije vlasti, ili delimičnog učešča u njoj, moguće je dati predah „zelenom“ ali i drugim Sizifima. Tačnije, to je jedini način kako praktično dovesti do realizacije i kraja određene ideje i projekte. Bez tog vetra u leđa najveći deo bilo čijih ambicija i htenja ostaje u željama. Najćešće pustim bez obzira na njihovu vrednost i nivo javnog interesa.

Usta puna poljoprivrede

U jednoj od ranijih kolumni napisao sam:kada ekolozi protestuju, poljoprivrednici se raduju.To je potvrđeno u prvom javnom nastupu Aleksandra Jovanovića, koji je dopunio izjavu ulaska u politiku sa objašnjenjem, da to on i njegovi istomišljenici čine radi beskompromisne borbe za zdravu vodu, vazduh, zemljište i naravno ljudske živote.

Sve navedeno su zapravo ključni resursi za domaći agrar koje je dobro prepoznala „zelna levica“, kako već sebe nazivaju ustanici, sa svojim koalizcionim partnerima „Zajedno za Srbiju“ čiji je predsednik Nebojša Zelenović i grupacijom  „ Ne davimo Beograd“. Govoreći o viziji novog ekonomskog ciklusa sa velikim investicionim ulaganjima Zelenović nije zaobišao ni proizvođače hrane.

„Svi poljoprivrednici će imati obezbeđene subvencije od 200 evra po hektaru, kao i besplatnu savetodavnu pomoć koja će i omogućiti dupliranje zarde“-kazo je, pored ostalog, lider ZZS.

Para ko blata poručuju savetnici

U isto vreme od aktuelne vlasti, odnosno savetnika ministra za poljoprivredu u izjavi RTS-u glasno je poručeno da će za poljoprivredu u narednoj godini biti parakao „blata“.Kao ilustracija ove najave navedeno je da će za agrarni budzet u 2022. godinu biti izdbojeno rekordnih 730 miliona evra.To je 63 milijarde dinara više od izdvajanja predhodnih godina.Uz ovu gomilu para biće „priheftano“ i 290 miliona evra iz fondova IPARDA, odnosno 15 miliona evra iz kase Svetske banke.Za subvencije i druge oblike podrške poljoprivrednicima biće na raspolaganju suma od 50 milijardi dinara.

Prava je divota i ohrabrenje ćuti ovako nešto, pa makar, bilo i delimično ostvarivo.Ovo kažem, jet tamo gde treba da se krše koplja o unapređenju i davanju svekolike podrške poljoprivredi u Skupštini Srbije, baš dok se jesenja setva završava i prave planovi za narednu sezonu, „letelo je perje“ o muralu sa likom Ratka Mladića.Dakle, atmosfera sa prostora ugla  Njegoševe i ulice  Alekse Nenadovića, preselila se u Narodni dom.Naravno da i u toj kući treba razgovarati o svemu i svačemu, ali o svačamu ne po svaku cenu.

Topli zec

Inče, kada su „službe“ ,i oni koji su im dali uši pod kiriju, procenile da će pokret „Ekološki ustanak“ ući u političke vode odmah je usledilo njihovo povlaćenje po blatu i „korziranje“ kroz takozvanog toplog zeca.Javnosti je predstavljano da su u pitanju grupe dokoličarakoje neko sa strane plaća danertikulisanom galamom uznemiravaju građane i vlast.

Čak je, kako primeti jedan moj prijatelj, više stila od domaćih propaganih recitatora imao i Sovjetki apsolutista Staljin.Kada su ga saradnici pitali šta da rade sa Josifom Brodskim, genijalnim pesnikom i esejistom koji nije bio po volji vlasti, odnosno tadašnjeg komunističkog režima, Staljin je kratko odgovorio da ga puste da nastavi da radi, jer je on sa svojim stvaralaštvom među oblacima i da nikome neće sa te visine naškoditi.

Ustanici su sa obe nogre na zemlji

Ćuta Jovanović, Zelenović, Radomir Lazović, Dobrica Veselinović i njihovi saradnici iz „Ne davimo Beograd“ kao i drugi brojni aktivisti iz ekoloških organizacija, društava, frontova, asocijacija, ćelija i klubova, dokazli su u brojnim situacijama, da nisu u oblacima.Cene da je sprečavanje kompnije„Rio Tinto“ da otvori rudnik jadarita u dolini Jadra kod Loznice, svojevrsni zalog za budućnost.

Da je devastiranje na hiljade hektara plodnog zemljišta i raseljavanje stanovništva sa prostora gde se vekovima bavilo poljoprivredom, neuporedivno veća i trajnija šteta od svih priča o „magičnim“ kamenčićima od kojih se prave litijumske baterije. Za svoje „ne“, odnosno kako besni kažu „Marš sa Drine“, a odnedavno i „Marš sa Kolubare“, iznose na tone argumenata iloših iskustava iz drugih krajeva sveta.

Otvorili su i front za očuvanje područja Makiša sa kojeg se glavni grad snadvbeva pijačim vodom,ne dopuštaju da se za račun takozvanih obnoivljivih izvora energije uništavaju biser reke i drugi vodotokovi Srbije.Zalažu se da ekologija izađe iz višedecenijske tmuše i dobije status najpoštovanije reči u našem jeziku.Da prestanemo da se „kitimo“ smećem i da cirkularna ekonomija počne da se realizuje u punom zamahu.

Poseban fokus su stavili na inostrane investitore kojima širom otvaraju vrata, ali uz uslov da poštuju najviše standarde u zaštiti životne sredine.Nikakvi viši interesi i profiti, naglašavaju, nisu važniji od zdravlja grđana Srbije.

Mural koji se neće plašiti jaja

Bez namere da se umanji značaj resornog Ministarstva za ovu oblast koje je do juče bilo u sastavu Ministarstva poljoprivrede ulazak pokreta“Ekološki ustanak“u političke vode neće biti na ničiju štetu.Naprotiv, agrar na neposredan način dobija još jednog saradnika i pomagača u čuvanju onog što je uz talentovane gradjane najbolje što imamo.

Uostalom, treba li podsećati da srpski poljoprivrednici duže vreme imaju samo jedno reprezentativno strukovno udruženje.Reč je o Ujedinjenoj seljačkoj stranci čije je sedište u Svrljigu akoje ima organke u Knjaževcu, Nišu i još nekoliko mesta.Pridodao bi i Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije koje je nastalo i stoluje u Jagodini.I ovaj detalj govori da je poljoprivreda podržavljena do guše.

Dakle, na polupraznom zidu naše političke scene počelo je iscrtavanje novog murala.Ne treba da opterećuju njegove dimenzije, logotip i boja. Bitna je njegova nadprosečna i dopadljiva estetika, univerzalna simbolika iporuke koje nikoga neće vređati, zbunjivati i sluđivati.Mural koji se neće plašiti kokošjih jaja, crne farbe i kreča.

Da nikada ne doživi pokliče da „mora pasti“. Da potraje i budi neskrivena osećanja i poštovanje kao oni koji su otisnuti na zidovima pećina iz vremena praistorije ili najnoviji, primera radi, na stubovima Brankovog mosta u Beogradu, Desankinoj ulici u glavnom gradu,odnosno privatnojkući u selu Vlasi u opštini Pirot…!

…