Ljudi su uspeli da pripitome i iskoriste divlja goveda ili aurohove pre više od 10.000 godina. Spektar potencijalnih primena bio je raznolik. Životinje su davale mleko i meso, a bile su idealne i kao tegleće životinje. Kao takva, stoka je nesumnjivo igrala značajnu ulogu u trajnom naseljavanju čovečanstva.

Naši preci su uzgojem razvili veliki broj rasa goveda. Mlečne rase goveda koje danas vidimo su stoga slika u vremenu višedecenijskog procesa selekcije, koji će se nastaviti i u budućnosti. Uporedo sa ovom evolucijom, farmeri su takođe razvili sofisticirane tehnike upravljanja stadom – često uz pomoć digitalnih rešenja – kako bi olakšali povećanje efikasnosti u proizvodnji mleka, istovremeno obraćajući veliku pažnju na zdravlje svog stada muznih krava.

Uspesi u uzgoju i aktuelni trendovi upotrebe – specijalizovane i višenamenske rase

Danas se praksa uzgoja mlečnih goveda zasniva na visoko sofisticiranim metodama. Temelji su postavljeni još krajem 19. veka osnivanjem udruženja odgajivača, koja su okupila uzgajivače u formalnom kontekstu i omogućila im da uporede kvalitete svojih životinja i unaprede uspehe u uzgoju. Ključna prekretnica bila je i uvođenje snimanja mleka. U Nemačkoj ga je uveo Allgauer Herdebuchgesellschaft (Allgau Herd Book Societi) 1884. godine, a ubrzo zatim i udruženja Šlezvig-Holštajn, navodi se na 365farmnet.

Osnovna premisa poboljšanja performansi mlečnih rasa goveda ostala je nepromenjena do danas. Ako ništa drugo, koncept „performanse“ ima znatno širu definiciju. Nakon decenija fokusiranja pre svega na performanse mleka – u Nemačkoj je mlečni učinak krava muzara bio 8457 kg 2020. godine – mlečno govedarstvo je sada fokusirano na mnogo širi spektar pokazatelja učinka. Naglasak je sada na uzgoju životinja koje su zdravije, robusnije i izdržljivije. Ovo ima smisla kako u pogledu dobrobiti životinja, tako i u pogledu veterinarskih troškova.

Metode uzgoja su se takođe menjale tokom godina. Veštačka oplodnja je u velikoj meri potisnula populaciju priplodnih bikova i transfer embriona se sada koristi u specijalizovanim programima uzgoja.

Mlečno govedarstvo je takođe kontinuirano usmereno ka promenama u životnoj sredini i potrebama društva. Kao takav, široko rasprostranjeno odstupanje u uzgoju mleka od smeštaja vezanih za stalak u boksove dovelo je do promena u ciljevima uzgoja. Sklonost potrošača ka većem uzgoju pašnjaka takođe se odrazila na uzgoj. To se posebno odnosi na korišćenje rasa goveda iz Francuske, Skandinavije i Velike Britanije u ukrštanju.

Takođe je uzbudljivo videti kako najnovija tehnologija utiče na smeštaj stoke. Uvođenje robota za mužu stavilo je veći naglasak na postavljanje za mužu. A sve veća upotreba kompjuterski zasnovanih metoda za upravljanje stadom i zdravlje stada će verovatno takođe ostaviti traga na našim nastojanjima u uzgoju.

Goveda i marketinške strategije – trendovi razvoja

U uzgoju stoke fokus proizvodnje leži na proizvodnji govedine. Rase goveda koje se koriste u proizvodnji goveda uglavnom potiču iz Francuske i Velike Britanije. Nasuprot tome, uzgoj u Nemačkoj je pretežno fokusiran na rase dvostruke namene orijentisane na mlečne proizvode, kao što su Fleckvieh i nemačka mlečna goveda, od kojih potiče rasa Holštajn. Prednosti goveda su u tome što nude bolji kvalitet mesa i preliv trupa. Čuvaju se kao rasna goveda i sve više se koriste za ukrštanje sa mlečnim rasama goveda.

Goveda za meso nude jedinstvene prednosti za proizvodnju vrhunskog mesa. Veći procenat intramuskularne masti u mesu mnogih rasa daje veoma nežno, sočno meso. I potrošači i kuvari oduševljeni su izvanrednim ukusom mesa ovih životinja. Međutim, izuzetan kvalitet mesa se često ne nagrađuje redovnim marketinškim kanalima.

Direktni marketing i regionalni marketinški kanali, s druge strane, otključavaju određeni potencijal, ali je važno uzeti u obzir povećane troškove rada koji su povezani sa ovim kanalima.