Nisam se ugrizao za jezik kada sam u jednoj od predhodnih kolumni kazao da poljoprivreda nije kao „duševna žena“: smerna, čista i poštena. Sve je više onih koji sa njom koketiraju, udvaraju se, ali i varaju, otimaju i ponižavaju. Motivi su jasni: na lak i brz način doći do tona, hektolitara, brda sirovina i gotovih proizvoda, kao i novca kojeg u ovom sektoru ima, često, iznad očekivanja.
Ne kidišu na ovu damu, čije ime još uvek pišemo malim slovima, samo bezosećajni otkupljivači, izvoznici, nakupci i prekupci, već sve češće oni koji njome rukovode i istovremeno je štite od svakoraznih nepravilnosti i nasrtaja. Upravo iz tog miljea nedavno je obelodanjeno da je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal 9. oktobra, tačno u podne, uhapšena D.J.N. pomoćnica ministra poljoprivrede Republike Srbije. Na teret joj je stavljeno krivično delo primanja mita za pomoć u dobijanju ugovora u postupku javne nabavke Ministarstva poljoprivrede u oblasti usluga što je podržano od strane jednog inostranog fonda.
Osumnjičenoj je za pomenutu „dobru“ uslugu, ili kako je ista popularno nazvana „pomoć“, obećana novčana naknada od 1.000 evra mesečno u naredne dve godine koliko je trebala da potraje javna nabavka. Lično sam pomislio da će ova vest samo okrznuti javni prostor i otići u nepovrat kao i mnoge slične. Međutim, dve kratke, ali iritirajuće opaske, još uvek, aktuelnog ministra poljoprivrede, izazvale su erupciju komentara i negodovanja kako na društvenim mrežama tako i jednom broju elektronskih medija. Najžešće reakcije stizale su od strane građana koji se bave poljoprivredom, žive od nje i dosta dobro poznaju šta se u tom sektoru događa.
Ministrova izjava da pomoćnicu poznaje „površno“ i da se službeno susreću samo na retkim sastancima do te mere je rasrdila komentatore da su u 80 odsto slučajeva „preporučivali“ da bude smenjen ili podnese ostavku. Ostalo im je, kažu nejasno, da li je praćenje i kontrola rada najbližih ministrovih saradnika „mobing“ ili nešto što se podrazumeva!? Hoću da verujem da je ministar davanjem ovakve izjave, samo bio neoprezan i nedovoljno jasan. Međutim, kada bolje razmislim, za razliku od mene, on se, ipak, ugrizao za jezik.
možda vas zanima
Stiže li uragan u leđa srpskom agraru!?
08/10/2020
Ko su čuvarkuće srpskog agrara?
25/09/2020
Njegova dodatna opaska da niko od zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede neće biti zaštićen u slučaju vršenja nezakonitih radnji, kao i da je prema korupciji na snazi „nulta tolerancija“ samo je dolila ulje na vatru. „Zar mislite da se zakopčavamo preko leđa? Ceo slučaj je klasična dimna zavesa, jer dok se na drugim stranama i aferema kradu milioni, vlast hapsi boraniju“. Uz ovo dodaju da nisu zaboravili na situacije rasprodaja i privatizacija, uz koruptivne metode, brojnih uspešnih firmi iz sektora agrara i prerade kao što su: „Frikom“, „Dijamant“, „Srbijanka“, „PKB“, ali i na sve „muljavine“ prilikom licitacija poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države, aferu sa poljoprivrednim dobrom „Jovanjica“ ili pelcovanja svinja na klasičnu i Afričku kugu… U svakoj prilici prava poslastica za koruptivne i ostale „poprečne“ radnje je javna imovina, budžetski novac i druga dobra koja su odavno označena „Alajbegovom slamom“. Svačijom i ničijom.
Ne treba imati jak durbin da bi se uočilo da je kod nas „nulta tolerancija“na korupciju, zapravo, nepodnošljiv odnos prema poštenim i odgovornim pojedincima. Oni su najpre bili naivčine, nesposobnjakovići i budale koje ne znaju da iskoriste ukazanu priliku i šansu. Kada je to etiketiranje potrošeno, postali su opasni i nepoželjni građani prema kojima se koriste specijalne taktike za neutralisanje. Među tim taktikama na prvom mestu je laž, dok se mnogi od aktera moćne korupcije naprosto plaše.
Borba protiv ove pošasti, stiče se utisak, skoro da je izgubljena. Bojim se da neće biti razroka ni na najavljenu pozamašnu finansijsku podršku od strane američkog investicionog fonda DFC, a ni onu iz EU, odnodno nedavno donetog Investicionog plana za zapadni Balkan. Umesto da se domaći ekonomski i politički kerberi bace na projekte i druge sadržaje za angažovanje navedenih podrški, mnogi od njih se naprosto ubiše od želje da saznaju koliko će dolara i evra „leći“ i na čije raćune. Korupcija je, po svemu sudeći, postala takozvana „nova normalnost“ za naš prostor i u našim životima. I pored stalne dreke „daleko joj kuća“ kazaljka je odavno prešla preko upozoravajuće linije, odnosno brojke „pet do dvanaest“!
Komentari