Ne postoji na svetu ništa toliko pozitivno kao što je hleb-kazao je svojevremeno Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih pisaca svih vremena. Ako bi ta vrsta pozitivnosti bila mera za 2021. godinu, onda bi o njoj mogli da govorimo sve najbolje, uz pesmu ali i žal što nije duže potrajala.Bez trunke ironije i pored svih problema sa pandemijom i drugim strašilima, hleba smo imali dovoljno ne samo za sopstvene potrebe, već i za izvoz. Zahvaljujući kome: svima je dobro poznato. Njih nema na naslovnim stranama, specijalnim emisijama, rijalitijima kao i mestima gde se odlučuje. Poljoprivreda i poljoprivrednici i dalje se pišu malim slovima.

U tom slučaju pravopis se slepo poštuje! Uz značajan broj požrtvovanih, humanih, hrabrih i preduzimljivih građana, reflektori javnosti i „krupna“ slova nisu mogla da zaobiđu samovolju, bahatost, nekulturu, huškanja, loše navike, lopovluke i afere, koje su se provlačile dužinom od svih 365 dana.

Naravno, godina koja se ponašala kao da ima nanogicu, odajući utisak brige o čoveku, humanosti, racionalnosti i praćenja trendova, u nekoliko slučajeva pokazala je zbog čega skrećemo pažnju cele planete. Ne mislim samo na sportsku ikonu Novaka Đokovića, talentovane učenike i studente, već i na one sa čijih impresivnih životnih biografija smo konačno uklonili prašinu.

Visok ceh koroni

U spustu kroz brojne brzake i talase u 2021. godini najgori je bio onaj koji je pravila korona. Borili su se za život i umirali od ovog opasnog i nepredvidivog virusa brojni građani starije i mlađe životne dobi, poznati, nepoznati, bogati, siromašni, oni iz gradskih oblakodera i srpskih sela.Bukvalno, mnogi koji su mu se našli na putu i bez pružanja otpora.

Kada kažem otpor mislim, pre svega, na vakcinaciju. Država je obezbedila takozvani „švedski sto“, ali na opšte iznenađenje mnogi su ga ignorisali i zaobilazili bez namere da se predomisle i ipak se posluže. Ceh takvom ponašanju bio je visok a u drugoj polovini godine, oktobar i novembar, kako nas je podsetio predstavnik Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju: svakog dana je umirao pun autobus ljudi.

Inat čudesenog agrara

Početak svake pa i prošle godine za poljoprivredu je bio nepredvidiv i varljiv. Prvi optimizam i raspoloženje stiglo je sa najprofitabilnijom domaćom voćkom malinom.Dobar rod i još bolji kvalitet. Konačno, i hladnjačari su nudili neupamćeno visoke otkupne cene. U završnici berbe za kilogram rolenda plaćalo se i po 500 dinara.

Sve se to dešavalo dok su skeptici kupovali najnovije auto-karte uz čiju pomoć bi lakše i brže zaobilazili blokade puteva, na koje su skoro navikli, od strane nezadovoljnih malinara. Ali, agrarna vrteška je kao neka vrsta magije. Do dobitne kombinacije dolazi se kada se najmanje očekuje ili kada neke iznenadne okolnosti dnevno menjaju cene i raspoloženja.

Čudesna, otporna, snalažljiva, prilagodljiva srpska poljoprivreda ponekad „začinjena“ tradicionalnim inatom, uspela je u još jednoj teškoj godini da ispuni svoju misiju. Mislim pre svega za količinu i kvalitet proizvedene hrane. Zvuči skoro nestvarno, ali u drugoj godini korone očekuju se rekordni izvozni bilansi.I pre nego što to pogonske i druge knjigovođe ozvaniče radi se o sumi od pet milijardi evra. Tako nešto do sada nije zabeleženo!

Ustanak za opstanak

Nikada glasnije, jasnije i odlučnije, nego što je to bilo u 2021. godini nije do neba naglašavano-da se životna sredina mora čuvati po cenu života! Za tri ključne reči: vazduh, voda i zemlja koje su horski, skoro histerično, izgovarali članovi brojnih ekoloških pokreta, udruženja, organizacija kao i većina građana kako na protestnim okupljanjima tako i na dva „Ekološka ustanka“, rečeno je da nastupa vreme nulte tolerancije svakom pokušaju prljanja, zagađivanja i devastiranja!

Posebno snažan otpor iskazan je protiv namere inostrane kompanije „Rio Tinto“ da u dolini reke Jadar kod Loznice, otvori rudnik radi eksploatacijeminerala jadarita od kojeg se dobija litijum. Naprosto, iskustva iz sveta govore da je ta vrsta rudarenja, još uvek, istovetna ekološkom zločinu najgore vrste.

Glazgov

Čisto sumnjam da je eho „Rio Tinta“ stigao, a možda se i varam, do globalnog Samita o klimatskim promenama koji je početkom novembra održan u škotskom Glazgovu.Sa govornice ovog skupa, kojemu nisu prisustvovali prvaci Rusije i Kine, poručeno je, dosta gromoglasno, da će biti zaustavljene klimatske promene, ili će u protivnom one zaustaviti nas!?

Čulo se to upravo od predstavnika onih zemalja čije industrije ispuštaju najveće emisije štetnih gasova koje prave efekat staklene bašte istovremeno doprinoseći rastu globalne temperature na Zemlji, koja zbog takvih „provociranja“ uzvraća na sve brutalniji način. Najveća žrtva klimatskih promena je upravo poljoprivreda. Samo našoj maloj zemlji klimatske promene su u protekle dve decenije pričinile štetu od blizu osam milijardi evra.

Dodatnu zabrinutost kako obuzdati klimatske promene unela mi je i izjava mlade skandinavske  aktivistkinje Grete Tunberg, koja je na pitanje novinara kakve proruke je čula na samitu u Glazgovu, kratko odgovorila da je sve proteklo u stilu:“Bla, bla, bla…“

Hotel za cveće i drveće

Dugo ću pamtiti 2021. godinu po informaciji, bolje reći saznanju, da je u selu Drljan na sredini puta između Bečeja i Bačke Topole, otvoren prvi hotel za cveće i drveće na prostoru Srbije. Ako postoji nešto slično u Belgiji, znači da je drugi u Evropi. Ne samo domišljati, već pre svega kreativni ljudi kao što je Daliborka Popov, razumela je potrebu i značaj pružanja ovakvih usluga.

Hotel je zapravo pansion u kojem cveće i druge ukrasne biljke mogu da se smeste ili prezime u idealnim uslovima. Prilikom dolaska na recepciju svakom „gostu“, odnosno biljci otvara se kratak dosije sa fotografijom. Za svaki slučaj.

Da se mnoge lepe, ali i neobične situacije događaju na prostoru srpskih sela govori nam i onaj iz Starog Sela kod Ivanjice. Drvoseča i poljoprivrednik Đorđe Mladenović, kao i skoro svi članovi njegove porodice po imanju i selu kreću se bosi. Tako se prirodnije i lepše osećaju-objasnili su.Đorđa komšije često sreću kako u šorcu i bos sve sa motornom testerom i sekirom ide u šumu.Dobro ste čuli, ne na bazen, veću šumu!

Svim ovim neobičnim i zanimljivim stanovnicima stiglo je značajno pojačanje. Naime, kroz program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća i okućnica 519 porodica, odnosno mladih bračnih parova već živi u srpskim selima. Ta ambiciozna akcija biće nastavljena i u 2022.godini.

Godina zaboravljenih i odvažnih

Mislim pre svega na Milunku Savić (1892-1973) učesnicu Balkanskih i Prvog svetskog rata.Ženu sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.Zbog zapanjujuće hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“. U godini kada je stvaran utisak da je najvažije to: ko je na strani vlasti a ko opozicija, ko su „naši“ a ko „njihovi“, javnost je iznad svega izdigla slavnu i nemerljivo skromnu Rašanku( naziv za žene sa područja Raške).

Ono što je najbitnije, mladi su saznali nešto više o ovom ponosu, i usuđujem se reći, brendu Srbije. Kako je neko dobro primetio ono zbog čega smo Svet!

Utisak godine za mene je i donošenje odluke da ime slavnog jugoslovenskog boksera Mate Parlove, ponese jedna ulica u Beogradu.Bez sumnje divljenja je vredna i fudbalska reprezentacija Srbije koja se plasirala za završnicu svetskog prvensta u Kataru.

Srećan joj put

Bez obzira na sav uloženi trud i pokušaje 2021. godina je mnogima ostala dužna i ružna. Napravila je previše „državnih“ i drugih neprijatelja kako od pristojnih građana tako i od onih koji spadaju u kategoriju „nižeg“ plebsa.Glupirala se na svakom koraku, najčešće, bez razloga.

Niti smo mi  birali nju, niti ona nas!

Zato predlažem da joj zbog svih dobrih i loših trenutaka, odmah podignemo rampu i omogućimo da nesmetano ode uz iskrenu, ne kurtoaznu, želju za srećan put. Naravno, ne uskraćujući joj priliku za drugu šansu. U nekom novom filmu!?