I njemu su bahati zagađivači životne sredine govorili da se žali Upravi vodovoda. Olakšavajuća okolnost bila je što nisu dodavali i „kanalizacije“. To je stojički podnosio, ali i na orginalan način uzvraćao. Deo smeća koje bi neko bacio na obalu ili u korito reke i druge javne površine sakupljao je i pažljivo slagao u kartonske kutije koje je potom poštom, kao pakete, slao na kućne adrese neodgovornih pojedinaca. U svakoj kutiji je bilo i kratko propratno pismo sa molbom da se bacanje smeća, tamo gde mu mesto nije, nikada više ne ponovi.
Ovaj model Milojka Marjanovića, jednog od pionira ekološkog pokreta u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, inače Valjevca, posle više od 30 godina „zreo“ je da ponovo bude aktiviran.
MOŽDA VAS ZANIMA
Besplatni saveti za „berače snova“
10/01/2021
Kakvi ljudi, takva i godina
23/12/2020
Nije zdravo ćutati
17/12/2020
Poštanski šalteri na Limu i Drini
Milojko nije živ, ali da je ovih dana među nama, poštari bi radili u tri smene. Na obalama Potpećkog jezera kod Priboja i Hidroelektrane na Drini, aktiviralo bi se na desetine „šaltera“ za prijem paketa sa upakovanim plutajućim smećem.
Zadnje adrese, kako se to kaže, bile bi na sve one stanovnike uzvodno Drinom, Limom pa i Tarom i drugim pritokama. Oni koji nisu bacali mogli su da opomenu, prekore ili spreče svoje komšije i sugrađane.
Zbog čega Milojkov paket? Naprosto, od onoga „kako nije teško biti fin“, odnosno odgovoran, pristojan i pažljiv prema prirodnom okruženju, to jest životnoj sredini odavno nema ništa.
U ovakvim prilikama uvek podsetim da je još pre više od 2.000 godina na prostorima Persije i Stare Grčke bilo zabranjeno bacanje uginulih životinja, pranje nogu ili pljuvanje u reke. Ubeđen sam da je tada bilo plastičnih flaša, da bi njihovo nekontrolisano bacanje bilo najstrože kasigovano.
Koketiranje sa plastikom
Za razliku od Persijnaca današnje generacije izgubile su svaki raboš pa tako skoro svi gradovi svoje najprljavije vode i fekalije izručuju u reke. U njima im je najzgodnije. Resorno Ministarstvo i brojne agencije kao i sama država imaju po ovom pitanju samo „velike“ planove, možda i dobre namere.
To treba uslovno prihvatiti, jer najnovija događanja sa plivajućim otpadom enormnih količina, zapravo, govore da se trgnemo, tek, kada se određena neprijatnost dogodi. Ova se ponavlja!
Skeptik sam da će se aktiviranjem međudržavnih sporazuma i apelovanjima na svest građana nešto bitnije promeniti. Svi zajedno i dalje koketiramo sa plastikom i njenim otpadom kojeg recikliramo mizerna dva procenta. To činimo uprkos saznanju da takozvana „dugovečna“ plastika pored skraćivanja životnog veka rekama, jezerima i morima nije zaobišla ni čoveka. Dovukla mu se do kuhinje, odnosno hrane, a dokazano je da joj je omiljeno mesto i čovekov organizam.
Loša reklama za domaću poljoprivredu
Upravo na dan kada je iz Brisela stigla retko dobra vest: da je našim voćarima odobren novi petogodišnji bescarinski izvoz na tržište Evropske unije, paralelno svetske agencije su prenele informaciju sve sa fotografijama, o zatrpanosti plastičnim otpadom nekoliko srpskih reka.
Snimljeni prizori delovali su deprimirajuće i nestvarno, uz prvu pomisao da se to događa na nekom drugom dalekom mestu. Sami razmislite koliko je to dobra reklama za naše poljoprivredne proizvode i uopšte hranu. Podsetiću da Srbija ima u planu da izvoz, upravo poljoprivrednih proizvoda na čelu sa voćem, podigne na sumu od pet milijardi dolara godišnje.
Našoj svejednosti prema životnoj sredini teško je ući u korak. Uvek nešto odlažemo. Fokusiramo. Imamo ili tražimo opravdanja. Kao na primer da nam je planove u prošloj godini poremetila pandemija COVIDA-19.
Niko ne spori da je bilo određenih teškoća, ali izostalo je brže i efikasnije prilagođavanje toj novonastaloj okolnosti. Takvu nemuštost ekološke kabadahije nisu propustile, takođe se pravdajući da su zbog straha od opasnog virusa smeće i drugi otpad „morali“ da bace u prvu reku, jezero, park ili šumu…
Umesto žalbe Upravi vodovoda na ovom mestu, uz dubok naklon počivšem Milojku Marjanoviću, citiraću jednu pametnu ženu. Reč je o Pemi Chodri, zaređenoj monahinji budističke orijentacije koja je jednom zgodom izjavila:“Ništa ne prestaje dok ne naučimo lekciju, koju smo trebali da znamo“!!!
Komentari (1)
Dusica Vuckovic
2021-01-22 06:37:15
Budo je uvek u pravu…Svaki text mu je obrazložen činjenicama i šteta je ako odgovorni ljudi iz ,u ovom slucaju,Ministarstva ekologije ne stave prst na celo i zapitaju se kako to oni zaradjuju platu..zar ne umeju da smisle nacine kako otpad preradjivat,odlagat itd..
Da, treba nam jedan Milojko Marjanovici ne samo jedan….ali ja mislim da našeg bahatog čoveka treba po dzepu…jedino tako bi naučili lekciju.