Zlatku Kokanoviću (45) veterinarskom tehničaru, poljoprivredniku i aktivisti, odnosno potpredsedniku udruženja građana „Ne damo Jadar“ iz Gornjih Nedeljica kod Loznice, odavno se pozlatilo.Pod krovom svog domaćinstva ima suprugu i petoro dece.Obrađuje 30 hektara zemlje a na vezu u stajama preko 20 muznih grla krava proizvodeći i predajući mesečno oko 10.000 litara mleka.Kroz pandemiju kovida-19, bukvalno je trčeći prošao!
Buda Novovic /©AgromediKoja je onda nevolja naterala Zlatka i predstavnike više ekoloških udruženja i organizacija da u koordinaciji inicijative „Kreni promeni“ nedelju dana uoči Sretenja, rašire hladne i neudobne čadore u Pionirskom parku u Beogradu, svega nekoliko koraka od zgrade službene rezidencije predsednika države?
Najkraće, došli su da iskažu sumnju na uredbu Vlade Srbije od 20. januara ove godine, kojom je ukinut prostorni plan posebne namene za područje opštine Loznica, čime je formalno-pravno stavljena tačka na sva rešenja, saglasnosti i druga dokumenta vezana za dalje aktivnosti kompanije „Rio Tinto“ u Jadarskoj dolini.Međutim, kako se na terenu ništa nije menjalo, već nastavilo sa otkupom kuća, zemljišta, sečom drveća, odnosno šuma uz sve naglašeniju bahatost, meštanima nepoznatih osoba, shvatili su da neko u svemu nema dobre namere.
BEZ POZIVA NA KAFU
Uplašeni i revoltirani zbog takvog epiloga u dogovoru sa inicijativom“Pokreni promeni“ podneli su zahtev vladi da, umesto pređašnjeg moratorijuma na 20 godina bude zakonom trajno zabranjeno istraživanje, eksploatacija i prerada minerala koji sadrže u sebi bor i litijum i to na prostoru cele Srbije.I pored upinjanja iz petnih žila da se taj zahtev usvoji niko iz vlasti nije hteo ni da ih čuje a kamo li otvori raspravu na tu temu.
Nedelju dana uoči Sretenja zagovornici pomenutog zahteva rešili su da priđu korak bliže čelnom čoveku države pa su takozvano „kampovanje“ pod šatorima organizovali u Pionirskom parku u Beogradu,ispod strehe zgrade u kojoj stoluje predsednik države.Uz sva upinjanja i „oči sokolove“ nisu uspeli da vide predsednika a izostao je: i potajno priželjkivani, njegov poziv „kamperima“ na kafu i čašicu razgovora.
BEZ ZVIŽDANJA DZONIJU DEPU
Potezi očajnika i povređenih ljudi često su nekontrolisani što se ne bi moglo kazati i za onaj kada je nekoliko stotina ekoloških aktivista među kojima je bilo i dvadesetak poljoprivrednika sa područja doline Jadra, Loznice, Valjeva, Gornjeg Milanovca iz Levča i drugih krajeva, došlo u blizinu Palate Srbija gde su uručivana najveća državna priznanja i odličja.
Naravno, među njima bio je i Zlatko Kokanović, koji zajedno sa drugim aktivistima nije ni pomislio da uputi najmanji zvižduk ili bilo koji pogrdan gest nekom od preko 100 laureata među kojima je bio i poznati američki glumac Dzoni Dep.Objasnio je da su tamo stigli sa namerom da vide predsednika koji ih je izbegavao punih ne0delju dana.Bez obzira kako se to tumačilo namere protivnika ekološke „okupacije“ Srbije, od strane bezosečajnih belosvetskih kompanija i korporacija, bile su časne i iskrene. Na momente i naivne.
„ULIČARI“ BRANE OGNJIŠTA I POLJOPRIVREDU
Procenio sam da je pravi sagovornik na ovu temu upravo Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica kojeg je vlast zajedno sa ostalim aktivistima okarakterisala kao „uličara“, buntovnika i čoveka koji pomenutom „ležarinom“ pod hladnim šatorima vrši svoju političku promociju.Prevideli su, pored ostalog, da je na imanju svojih predaka šesta generacija.Da prilikom svake izjave i komentara sagovornika gleda u oči.
Objasnio nam je da borbu protiv zabrane iskopavanja litijuma ne smeju izgubiti, jer će za uzvrat dobiti trajno napuštanje vekovnih ognjišta i odlazak u nepoznatom pravcu.Samim tim izgubiće identitet i smisao života.Naprosto, uplašen je da i njegova strpljivo stvarana domaćinska pozlata zbog nečije pohlepe i nerazumnog pritiska ne izgubi sjaj i potamni.
Sa naglašenom zabrinutošću kazivao nam je da će se na meti potpunog devastiranja, ako dođe do otvaranja rudnika na području Jadarske doline i nekoliko susednih komuna, naći preko 6.000 hektara izuzetno kvalitetnog i plodnog poljoprivrednog zemljišta. Njega obrađuje i direktno i indirektno zarađuje za život oko 10.000 ljudi.
Suvi žig na potrebu čuvanja zemljišnog resursa, naglasio je, stavlja i činjenica da je prosečna starost meštana Gornjih Nedeljica sa okolnim selima 38,2 godine što ih svrstava među najmlađe ruralno područje u Srbiji. U osmogodišnjoj školi sa nekoliko isturenih odelenja u Nedeljicama trenutno ima 250 učenika.Mnogi od mladih ljudi iz tog kraja svoj rad i budućnost vezali su za poljoprivredu, odnosno proizvodnju hrane.
RAČUNICE
Jasno je Zlatku da svaka strana, a obaška država, u svemu imaju svoju računicu.Nisu izuzetak ni pojedini meštani.Bez ikakve dileme kaže da je ona koju stolećima „knjiže“meštani Jadarske doline najbolja.Stalna, stabilna, sve više cenjenija i poželjna na tržištima kako u zemlji tako i inostranstvu.Reč je o proizvodnji hrane.Nedavno je i aktuelni ministar poljoprivrede kazao da Srbija samo od izvoza voća i povrća godišnje zaradi preko milijardu evra.
Prema onome što on i ostali aktivisti udruženja „Ne damo Jadar“ znaju je da su priče o velikim parama od rudne rente, proizvodnja baterija za električne i „leteće“ automobile, slatkorečive i previše krivudave.Dok se narod nije digao na noge svaka informacija iz kompanije „Rio Tinto“ bila je opasana sa šest strukova bodljikave žice.Bila je nedostupna i velika tajna.
PROCURELA STUDIJA O UTICAJU…
Prema podacima do kojih je došao nedeljnik „Vreme“, a radi se o tekstu dugo najavljivane Studije o uticaju na životnu sredinu projekta „Jadar“, koja sadržajem i stilom pisanja nikoga nije iznenadila. Čak ni tom od 600 stranica u kojem je složena.Pored puno opštih mesta ipak su nabrojani najveći izazovi kao i objašnjenja kako će biti rešeni uz navođenje nekoliko benefita od kojih su ekonomski bez konkurencije.Međutim, saglasnost ljudi iz tog kraja da li žele rudnik ili ne zaobiđena je u širokom luku…
Zlatko kaže da će to biti još jedan podsticaj za nastavak borbe, kako njegova i druga deca sa tog područja, sutra ne bi gubila vreme i snagu protestujući protiv istog zla i neprijatelja.
Dakle, remplovanje, guranje rame uz rame, između Zlatkovog i belog zlata, kako zagovornici rudarenja nazivaju litijum, sasvim je jasno, biće nastavljeno do daljnjega.Ako je za utehu, tumbanje na slična životna pitanja ima i Greta Tunberg, mlada švedska aktivistikinja u borbi protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja planete Zemlje.Ona je nedavno po četvrti put za redom kandidat Nobelove nagrade za mir.
Hoće li se i njoj kao i Zlatku Kokanoviću i njegovim komšijama iz Gornjih Nedeljica, Jadarske doline, ali i drugih prostora Srbije, konačno pozlatiti, odgovori su koliko blizu toliko i daleko? Biće jako loše, kako primeti književnik Radovan Beli Marković u romanu „Lajkovačka Pruga“:“ Ako u zastrašujućoj podnevnoj tišini svraka najavi dolazak voza“!?
Komentari