Grad je i ove godine IZNENADIO sve one koji brinu o zaštiti poljoprivrednih useva i materijalnih dobara. Nije ih uhvatio ni u spavanju niti u dremežu, već nespremne da odgovore na izazove ove vremenske nepogode koja je sve razornija zbog evidentnih klimatskih promena. Štete na najteže pogođenim područjima u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji još se sabiraju, ali je već sada izvesno da su one ogromne. Posle svega sasvim JASNO se vidi da je srpski agrar i dalje trinaesta rupa na svirali, iako joj je pravo mesto na prvoj.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
POSLE NEVREMENA NEĆE VIŠE BITI SVAĐE OKO OTKUPNIH CENA MALINE. GRAD JE SVE IZRAVNAO. Nije ovo rekao niko iz Ministarstva poljoprivrede ili iz neke druge visoke političke fotelje, već je po sredi konstatacija ojađenih proizvođača maline iz užičkog kraja koje je sredinom juna pogodilo snažno nevreme praćeno olujnim vetrom i gradom veličine teniske loptice. Ova nepogoda na području zapadne Srbije pogodila je i poljoprivrednike Priboja, Požege, Gornjeg Milanovca, Topole, Aranđelovca kao i više sela i mesta u Braničevskom okrugu. U Topoli je zbog grada bila proglašena vanredna situacija, a štete na usevima iznosile su čak 90 odsto, odnosno izražene u novcu preko 20 miliona evra.
SRPSKI MALINARI u tesnim cipelama
Ništa manja nije šteta koju na račun nevremena prave svojim pričama i objašnjenjima ljudi raspoređeni na dobro plaćenim pozicijama u čijem opisu rada je briga o protivgradnoj zaštiti. Horski i po scenariju koji se ponavlja decenijama oni čine sve da RELAKSIRAJU ogromne posledice i bilo kakav oblik sopstvene odgovornosti. Misle da je dovoljno za sluđenu javnost i poljoprivrednike da izrecituju DA SE PROTIV VIŠE SILE NE MOŽE UČINITI NIŠTA i da su na taj način abolirani. Uz to, pokrivaju se i podacima da su kritičnog dana (13. juna) ispaljene 1.164 rakete od čega sa Bukulje 231 i Užica 167. Više puta je naglašavano da su od početka godine u pravcu gradonosnih oblaka na nebu Srbije upućene čak 7.942 rakete koje su ZAMISLITE TRANSPARENTNOSTI državni budžet okrnjile za 38 miliona dinara, odnosno 320.000 evra.
Zaparloženi MILIONI I BELI BIZON
Relaksiranje potom ide na priču da u Srbiji tek 10 do 13 odsto poljoprivrednika osigurava svoje voćnjake, povrtnjake i druge useve. Zbog toga im se grdno zamera s obzirom na činjenicu da država svaku polisu dotira sa 40 odsto vrednosti. Agrarni analitičari objašnjavaju da naši poljoprivrednici nemaju naviku za taj vid obezbeđenja od posledica nevremena, da nisu motivisani zbog malih površina poseda i da tako nešto doživljavaju kao trošak. Tek na kraju poneko PROVUČE da poljoprivrednici imaju hronični problem s besparicom i da osiguravajuće kuće imaju dosta rigidne uslove kao što je onaj da u slučaju grada ili druge nepogode štetu isplaćuju samo za oštećene zrele plodove voća.
Posebna je priča ODBRANA NA TERENU. Skoro da je bilo juče kada je tadašnji predsednik države Tomislav Nikolić, upravo zbog velikih šteta imperativno saopštio celoj javnosti da se protivgradna zaštita mora modernizovati i učiniti efikasnijom. Otvoreno je poručio da treba koristiti iskustva i modele zemalja koje imaju najbolje sisteme odbrane. Tražio je da se pored RHZ, lokalnih zajednica, u ovaj značajni posao za srpski agrar uključe i pripadnici MUPA koji vode sektor za vanredne situacije. Da se više nikada ni slučajno ne sme dogoditi da se početak sezone dočeka sa nedovoljnim brojem protivgradnih raketa. Međutim, od ovih krupnih i ohrabrujućih reči nije bilo skoro ništa izuzimajući podatak da se kod obezbeđivanja sredstava za kupovinu raketa uključio nešto veći broj lokalnih zajednica, odnosno opština i gradova.
SELJAK u zatvor, RIJALITI ZVEZDE u HURGADU
Inače, ovogodišnju protivgradnu sezonu Srbija je dočekala sa 14.000 raketa, a podatak da je do sada potrošeno više od polovine najbolje govori da li je ta količina bila dovoljna. Sećam se godina kada je i 20.000 bilo malo. S obzirom da su jul i avgust nepredvidivi i sa potencijalnom opasnošću za jače gradonosne padavine, jasno je da se bez brzog popunjavanja preko 1.200 protivgradnih stanica sa optimalnim brojem raketa (od 5 do 12) poljoprivredni usevi i dalje izlažu riziku od novih šteta. Ne može da fascinira, osim brojčano, ni podatak o 1.400 strelaca koji su u najvećem broju vremešni meštani, među kojima je podosta i žena, jer dežuranje od 15. aprila do 15. oktobra, koliko traje protivgradna sezona, naporan je posao. Ako uz ovo kažemo da su ti strelci nagrađeni sa 4.000 dinara mesečno, onda je jasno zbog čega nema mladih ljudi pored lansirnih rampi za protivgradne raketa.
Priča o protivgradnoj zaštiti najbolje oslikava odnos države prema domaćem agraru, inače jednom od najznačajnijih njenih resursa i, još uvek, najvećem preduzeću u halama pod otvorenim nebom. Međutim, napravljen je neshvatljiv usud da seljak i poljoprivreda budu u drugom planu, ili kako to neko dobro primeti, trinaesta rupa na svirali. Inače, o gradu je snimljeno nekoliko filmova, kako dokumentarnih tako i igranih, koji su uvek obilovali tugom, suzama, lelekom, ali i nadom da je sutra novi dan. I pored svega, niko neće ozbiljno da prihvati da su KLIMATSKE PROMENE stigle i na našoj paraleli, pred VRATIMA svih nas. Podobni stručnjaci za ovu oblast uz suflere tipa stranačkih naturščika i političara opšte prakse i dalje su OGREZLI u obećanjima kako će već naredne godine sve bolje funkcionisati. Niko od njih ne traži da zaštite u potpunosti poljoprivredno zemljište i useve. To je nerealno, ali mi je muka posle podatka da je samo na području Topole i susednih komuna i sela pričinjena šteta u voćnjacima preko 20 miliona evra. Ne tugujem zbog iznosa, već zbog VITEZOVA SRPSKIH ORANICA koje nijedna nevolja ne zaobilazi. Pa ni izvesni GRAD!
Ovu kolumnu na račun vremenske nepogode koja svake godine ojadi nekoliko stotina seoskih gazdinstava, radi smiraja u duši i mojoj i NJIHOVOJ, završiću trečima poznate francuske pesnikinje Žorž Sand, koja je još 1868. godine zapisala: „BOŽE, MOJ DRAGI BOŽE, KAKO BI OVAJ SVET BIO LEP DA NEMA ČOVEKA“!
Izvori informacija: Lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, bilten za poljoprivredu i selo SANU
Komentari