Lutanje se nastavlja. Iako sektor poljoprivrede ima dva Ministarstva, više stručnih službi, nekoliko desetina udruženja i drugih asocijajija kao i izuzetno kvalitetnu logistiku od fakulteta, viših i srednjih škola do prestižnih instituta i istraživačkih centara, prevenstveno primarna proizvodnja, često ispada iz svoje glavne uloge. Umesto nje dobija sporedne i epizodne role što za posledicu ima hronični nered praćen nezadovoljstvom poljoprivrednika. Oni koji ih ne razumeju prozivaju ih i grde. Drugi im ne izvlače ruku iz džepova. Šta treći rade sramota me da napišem. Da li je došlo vreme da se konačno za ovu boljku utvrdi prava dijagnoza, ali i nađe rešenje!?
S obzirom da je za uspešno lečenje uz dobru dijagnozu potreban i pravi lek, procene su, da se on nalazi u osnivanu AGRARNE, odnosno POLJOPRIVREDNE komore. Ovo nije ideja od juče i sa njom se pokupšalo još pre nekoliko godina, ali se u završnici odustalo.
Tako nešto nikoga nije iznenadilo, jer je sektor proizvodnje hrane pravi magnet za one koji žele brzu i dobru zaradu preko leđa ucenjenih, zbunjenih i praktično nezaštićenih poljoprivrednika.
ZAJEDNIČKI KROV
Iako imaju nebo, Sunce i zvezde na njemu, domaćim poljoprivrednicima neophodan je još jedan bliži i sigurniji krov koji bi ih štitio od brojnih izazova, problema i nedoumica dajući im prave smernice u njihovom radu.
Iako je ova inicijativa u najnovijoj verziji potekla od strane resornog Ministarstva za poljoprivredu i Privredne komore Srbije, stručnjaci i agrarni analitičari u potpunosti su saglasni da bi osnivanje jedne takve institucije moglo bitno da utiče na stabilnu konfiguraciju i sređivanje odnosa u ovom sektoru.
Jedan od njenih primarnih zadataka terebao bi da bude zašita interesa celokupnog sektora od primarne do prerađivačke proizvodnje. Sada je na sceni sitiacija da prava na određenje odluke i njihova tumačenja ima velikim broj službi i da se na njihova konačna rešenja čeka jako dugo.
To je iritiralo poljoprivrednike i često dovodilo u situaciju da odustaju od takvih zahteva. Naprosto, lavirinti birokratije za njih su ostali nesavladive prepreke.
Takođe, umesto osluškivanja i tumačenja predloga, inicijativa, zahteva ili odluka nekog od više desetuna poljoprivrednih udruženja i asocijacija ubuduće bi takve informacije i preporuke mogli da dobijaju od krovne organizacije, odnosno Proljoprivredne komore…
MONOPOLISTIMA STATI NA REP
Sa te pozicije očekuje se da, primera radi, komora ukazuje vladi ili službama resornog Ministarstva na koji način treba usmeravati subvencije kao i druga davanja i podrške iz agrarnog budzeta i pored toga što se očekuje donošenje novoog dopunjenog Zakona za tu oblast.
Poljoprivredna komora bi trebala da štiti paore i njihova gazdinstva od monopolista, neodgovornih otkupljivača i svih drugih oblika nelojalne konkurencije, posebno, kada je u pitanju nekontrolisani uvoz poljoprivrednih proizvoda…
Očekuje se od nove institucije da konačno preko članstva utvrdi koliko poljoprivrednika faktički (stvarno) obrađuje zemlju a ko u celoj priči glumi i lažno se predstavlja. Na tome trenutno radi Uprava za agrarna plaćanja što će biti od velike koristi za pravu bazu podataka „ko je ko“ u domaćoj poljoprivredi.
Dok se ta evidencija ne sredi i dalje će, zavisno od potrebe, da „pljušte“ kiše neproverenih brojeva, procenata ali i novčanih suma koje će zbunjivati pored poljoprivrednika i najširu javnost.
ISKUSTVA DRUGIH
I pored toga što kod navedene inicijative ima još nedoumica od toga ko može i treba da bude u članstvo Poljoprivredne komore pa sve do organizacione i upravljačke forme od koje se prvenstveno očekuje efikasnost u radu, iskustva iz zemala Evropske unije ali i regiona su pozitivna.
Tačnije, daju motiv da se na tom planu istraje i ustanovi jedna specijalizovana komorska forma koja će zastupati interese poljoprivrednika.
Za što kvalitetnije organizovanje jedne ovakve institucije proverene modele imaju poljoprivrednici iz Austrije, Italije, Slovenije, Mađarske ali i nama mnogo bliže Hrvatske. Poljoprivredna komora u toj državi deluje od 2009. godine kroz 20 sektorskih odbora a u međuvremenu su postali članica najuticajnijeg evropskog udruženja „Kopa kogeka“.
Kod njih su u poljoprivrednu komoru ušla sva gazdinstva koja su imala ekonomsku vrednost veću od 3.000 evra što je bilo više od polovine od ukupnog broja. Gazdinstva upisana u komoru plaćaju minimalnu godišnju članarinu za koju dobijaju brojne benefite i pogodnosti.
Mnogo toga ukazuje da bi i u našem agraru bilo izuzetno korisno da gazdinstva i njihovi vlasnici, kako kaže narodna izreka, konja vežu gde im Poljoprivredna komora kaže. U krajnjem slučaju tako nešto treba probati.
SVETSKI DAN HRANE
Ovu kolumnu sam dobrim delom „kitio“ na Svetski dan hrane (16.oktobar). Klimatske promene, ratovi i nezasiti špekulanti sa poljoprivrednim proizvodima i hranom brinu mnoge u svetu. Što se tiče broja gladnih on se ne smanjuje.
Paradoks je da roba koja će se, po proceni stručnjaka, za 50 godina plaćati zlatom u milionima tona završava u kontejnerima i deponijama. Ljudi jedan božji dar naprosto bacaju.
Nažalost, i naša zajednica prati taj štetočinski trend tako da i mi godišnje strpamo u kontejnere između 700 i 900 hiljada tona hrane u kojoj dominiraju poljoprivredni proizvodi.
U svetu domaćih životinja najčešće svinja zbog svoje halapljivosti i neurednosti kada isprazni korito nastoji da ga prevrne ili uneredi. Čovek, mnogi su zapazili, tanjir baca kada se prejede. Ne samo u bukvalnom smislu te reči!!!
…
Komentari