U predhodnoj kolumni sam konstatovao da svaki đavo trči na poljoprivredu, odnosno poljoprivrednike. Pored suše, poplava, grada sa orkanskim vetrovima ne posustaje ni koronavirus koji se ponaša kao pijani KOČIJAŠ. Tera SREDINOM ulice ne obazirući se na prolaznike iako joj, oni učtiviji, uz blagi naklon skidaju šešir. Domaći poljoprivrednici u takozvanom DRUGOM PIKU još jednom su pokazali svoju vitalnost, otpornost, pa i prezir prema podmuklom virusu. Doduše, svi oni prepoznaju da će u ovoj godini umesto toplog, zavodljivog i opuštajućeg imati VARLJIVO LETO DVEHILJADEDVADESETO. Voleo bih da omašim u ovoj prognozi, ali me brojke novoobolelih demantuju i čine zabrinutim. Međutim, i da se korona savlada određene situacije, neprijatnosti i problemi, ili samo njihovi REPOVI, koji su s početka jula pratili domaći agrar ostaće u ružnom sećanju. Primera radi, kidanja zbog niskih otkupnih cena za koje još nije pronađena „vakcina“ i pored najavljivanja da će „tableta“ sa sistemom OČEKIVANIH cena rešiti njihovu glavobolju. Ne osećaju se srpski vitezovi oranica dobro ni zbog afere „Jovanjica“ koja ih indirektno pogađa i vređa ponajpre one koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razumljiv nemir uneli su i iznenadni protesti građana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu koji su se izrodili u rušilačke nerede. Povike su bile na koronu, a za prave namere i razloge treba pitati neku od vidovitih Zorki ili Miruna!?
VEST varljivog jula, odnosno leta, bez obzira što je sa primesama populizma, je interesovanje predsednika države za određene probleme u poljoprivredi. Tačnije, radilo se o njegovoj zabrinutosti za proizvođače VIŠANJA pre svega zbog niskih otkupnih cena, uz najavu da će se tim problemom pozabaviti država. Već sutradan, početkom jula, na otkupnim mestima u Merošini, Blacu, Prokuplju i još nekim opštinama na jugu Srbije, pojavili su se tržišni inspektori, sve uz asistenciju policije. Kontrolisali su otkupljivače i vlasnike hladnjača koje su proizvođači sumnjičili za ŠIBICARENJE sa određivanjem KLASE dopremljenih plodova. Žalili su se da je ona, po pravilu, niža od one u koju su se kleli. Deprimirajuće su im bile cene od 25 do 38 dinara za kilogram, odnosno jedino su proizvođači koji su imali ranije potpisane ugovore mogli za prvu klasu da dobiju 50 dinara.
Da se razumemo, to su cene sa kojima proizvođači ne mogu da ostvare nikakvu dobit. Samo za branje ovog voća, ako je ono ručno, imaju izdatak od 25 odnosno za mašinsko od 15 do 17 dinara za kilogram. Kada se ukalkulišu ostali troškovi računica je porazna. Međutim, optimizam i upornost proizvođača višanja je čudna i oni poput Sizifa nastavljaju i dalje da guraju kamenu stenu. To čine zato što veruju da će neka od narednih godina biti povoljnija po njih i da će uspeti da nadoknate izgubljeno.Ne sme se zanemariti ni podatak da je sve više slučajeva odustajanja poizvođača od berbe a nisu retki radikalniji potezi kao što je krčenje rodnih stabala. Malo je poznato da Srbija od izvoza višanja i prerađevima od te voćke godišnje zaradi preko 100 miliona dolara. Još manje se zna da smo po proizvodnji ovog voća vodeća zemlja u svetu.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Još jedan potop nemara
30/06/2020
MI SE, PO SVEMU SUDEĆI, NA SVETSKOM TRONU JEDINO KOMFORNIJE OSEĆAMO KADA NA ISTI DOSPE NEKA OD SPORTSKIH EKIPA ILI POJEDINAC. SVI DRUGI SU NAM „ISPOD ČASTI“, BOLJE REĆI, TAKO NEŠTO I DALJE NE RAZUMEMO ILI DOŽIVLJAVAMO UZ USPUTNO RASPOLOŽENJE I PERCEPCIJU. TO ŠTO TRENUTNO IMAMO SVETSKOG PRVAKA U MATEMATICI PONAŠAMO SE KAO DA SE TO DESILO NEKOM DRUGOM UMESTO DA VRIŠTIMO OD PONOSA. PRE 15 GODINA U SELU STAVE KOD VALJEVA, PRVI PUT SAM OD POLJOPRIVREDNIH STRUČNJAKA ČUO DA JE SRBIJA VELESILA U PROIZVODNJI KUPINA. SVETSKI ŠAMPION. NE SAMO ŠTO JA NISAM ZNAO, VEĆ SU TO PRVI PUT ČULI SAMI PROIZVOĐAČI, OTKUPLJIVAČI, BROJNI GOSTI, TURISTČKI POSLENICI I LOKALNI BUDŽOVANI. I U PROIZVODNJI MALINA DECENIJAMA SMO U SVETSKOM VRHU, A OSAMDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA, BILI SMO I NA SAMOM TRONU. KADA SMO KOD VIŠNJE, SVE JE OZBILJNIJE POČELO SA PROJEKTOM „VUČJE“ IZ POREČJA KOD LESKOVCA, KOJI JE LANSIRAO, A POTOM I VRLO BRZO BRENDIRAO OVU VOĆKU, KAKO NA EVROPSKOM TAKO I SVETKOM TRŽIŠTU. JAKO BITNU ULOGU OVAJ POLJOPRIVREDNI KOMBINAT JE IMAO U MOTIVISANJU MALIH PROIZVOĐAČA I KOOPERANATA DA OZBILJNO UĐU U PRIČU SA VIŠNJOM. POSLE TRI DECENIJE USPEŠNOG RADA „EKSPERTI“ TRANZICIJE I NJIHOVI SATRAPI ORGANIZOVALI SU PRVU, A POTOM JOŠ PET NEUSPEŠNIH PRIVATIZACIJA. SREĆNA OKOLNOST JE ŠTO SU POLJOPRIVREDNICI SA JUGA SRBIJE NAPROSTO ZALJUBLJENI U VIŠNJU, KOJOJ I DALJE, UZ SVE IZAZOVE, ZAMKE I UCENE, ČUVAJU „LEĐA“ I EPITET JEDNE OD NAPROFITABILNIJIH DOMAĆIH VOĆKI.
Bezbroj puta sam do sada čuo da je rešenje za sve proizvođače voća izgradnja optimalnog broja skladišnih kapaciteta koji bi poslužili da se sačeka pravi momenat za plasman. Naravno, i povoljne cene. Jedan broj novoosnovanih, takozvanih, složenih zadruga podigao je nekoliko mini hladnjače, ali to je i dalje neovoljno. Proizvođači sa terena upozoravaju da i dalje, posle uništavanja velikih proljoprivrednih kombinata, ZVRNDARA nekoliko hladnjača koje čekaju definisanje novog statusa, odnosno okončanje privatizacije da bi počele sa radom. Međutim, ta okolnost malo koga zanima, jer ni predstavnici lokalnih samouprava, niti država, ne žele da se po tom pitanju ćeraju po sudovima. Tokom burazerske privatizacije oni koji su SPUSTILI ŠAPU na takve i slične plenove ne dopuštaju bilo kakva „iznenađenja“. A upravo takvi smeštajni kapaciteti uz dodatnu opremu, kao i novosagrađeni, treba da budu prostori za ČUVANJE NAJSVETLIJIH TROFEJA KOJE IMAMO U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI. Mislim na, figurativno rečeno, „bokale“ u obliku: MALINE, KUPINE, VIŠNJE, ŠLJIVE, a na dobrom putu je i JABUKA. Hoće li predsednikovo interesovanje za proizvođače višanja, odnosno njegova poseta prvim otkosima pšenice u Vojvodini, ohrabriti poljoprivrednike brzo će izaći na video. Dok smo u klinču sa koronavirusom i još nekim političkim postizbornim turbulencijama POSVETITI proizvođačima hrane i PET MINUTA od strane čelnog čoveka države znači nešto. BOJIM se da će sve ovo u drugi plan gurnuti protesti građana od utorka 7. jula pred Narodnom Skupštinom u Beogradu, koji su se izrodili u nasilne i rušilačke nerede. S obzirom da su neredi nastavljeni i 8. jula imaćemo NEIZMERNU SREĆU ako nam koronavirus takvu razularenost BUDE progledala kroz prste. O ovoj partiji „pokera“ sa opasnim virusom i razlozima za takav rizik nešto više kada se raziđe suzavac i druga „mlaćenja“ po praznoj slami.
U ovogodišnjem nesporno VARLJIVOM LETU svoj „doprinos“ dalo je i odmotavanje klupka afere „Jovanjica“. Iako je nedavno došlo do hapšena još sedmoro osumnjičenih, koji su mahom službenici najznačajnijih bezbednosnih državnih resora, ova afera je i veliki ŠAMAR za domaću poljoprivredu. Poljoprivredno dobro kod Stare Pazove brzo se pročulo kao EKSKLUZIVNI proizvođač organskog povrća da bi prošle godine sve palo u vodu posle otkrivanja da se na njemu uz paradajz i salatu na veštački način gajila MARIHUANA. Ako neko pita o kakvom šamaru se radi pa dovoljno je reći da će svaka gajbica povrća sa oznakom organska koja ide u inostranstvo od strane domaćih proizvođača, najverovatnije, imati DODATNI STROŽI tretman i kontrolu. Prisetimo se da je Ministarstvo za poljoprivredu za ovu godiniu najveće subvencije upravo predvidelo za organizovanje i podsticanje organske proizvodnje.
Na karaju još jedan PARADOKS, ovog puta, kada je u pitanju ZADRUGARSTVO. Povod za to je bio 4. jul Međunarodni dan zadrugarstva u čijem osnivanju je 1895. godine u Londonu, među 12 država učestvovala i Srbija. Skoro istog datuma je u završnicu počeo da ulazi i Treći cikclus televizijskog rijaliti formata sa nazivom ZADRUGA koji na nedopustiv način omalovažava jedan od najhumanijih, socijalno i interesno najznačajnijih oblika udruživanja ljudi kako bi što uspešnije ostvarili svoje poslovne, finansijske i druge namere i ciljeve .Prava je sreća što, za sada, postoji SAMO JEDNA zadruga tog profila, ali kojoj je stavljena na raspolaganje sva raspoloživa tehnika, antene i rotacije da bi svoju ležarinu, prostakluk, drskost, nasilje i primitivizam što šire i dalje rasipali. Razočaran sam što niko od nadležnih iz sektora agrara i njegovih poprečnih linija nije tražio, ako ništa drugo, ono da PROMENE IME OVOG RIJALITI FORMATA. MISLIM DA BI MU U TOM SLUČAJU BILA ODUZETА MOĆ I NEDOSTOJNOST KIĆENJA TUĐIM IMENOM.
Komentari