EPILOG je očekivan i bez ikakvih iznenađenja. Sportski rečeno, izborna lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ pobedila je političke konkurente sa „nulom“. Prema nezvaničnim podacima SNS sa osvojenih preko 63 odsto glasova za mesta u Republičkoj Skupštini, kao i velke prednosti na biralištima u AP Vojvodina i lokalnim samoupravama, najverovatnije sa nekim od tradicionalnih POTRČKA, nastaviće da i naredne četiri godine KORMILARI SRPSKIM BRODOM. Ne baš mirnim i zdravstveno bezbednim vodama, jer koronavirus, o kojem se više znalo u starijem kamenom dobu nego danas, nije podigla belu zastavu, i po mnogim procenama, sprema se za novi kontranapad. Međutim, ambicija ove priče je da nasluti šta će posle najnovijih izbora DOBITI POLJOPRIVREDA? Milion i kusur građana koji se bave proizvodnjom hrane u Srbiji navikli su na obećanja, laži i beskonačno duga čekanja tako ni ona glasna poruka, mislim Metle: „da nema gradnje METROA U BEOGRADU dok svako srpsko selo ne dobije asfaltni put, školu, ambulantu, prodavnicu i zadrugu“, SPOTAKLA se o slučaj u leskovačkom selu Kukolovce. Krešendo priče ovog sela, koje nije slučajno dobilo to ime, bio je prilikom predhodnih, ali i poslednih izbora kada su na sav glas morali da KUKNJAVOM traže put i ulično osvetljenje uz pretnju da neće izaći na glasanje.
Povici sa beogradskih Terazija i nekih od kitnjastih televizijskih studija u stilu: kada mi ZASEDNEMO TAMO GDE TREBA proljoprivreda će procvetati, su previše naivni. Usput vređaju zdrav razum, logiku i oštroumnost naših domaćina. Na nivou zanimljivosti bila je najava političke grupacije „Zdrava Srbija-Bogata Srbija“ da određena ministarstva, a pre svih ono koje je zadruženo za poloprivredu treba izmestiti iz Nemanjine ulice u Beogradu u neki vojvođanski grad. Bliže centru agrara, njegovih valovitih zelenih polja, planova i problema. Tokom predizbornih VALUNGA i USPUTNIH DOBACIVANJA moglo se, doduše najčešće kolokvijalno, čuti da će se određene stranke zalagati za uvođenje carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda, pre svih iz zemalja EU radi zaštite domaćih ratara, a nije zaboravljeno ni „krvarenje“ za veći agrarni budžet, zagarantovane otkupne cene, odnosno povećanje svih vrsta subvencija, kako za neposredne proizvođače tako i prerađivače. Međutim, niko nije pomenuo, uz brojne druge teme, dileme i probleme sa ponižavajućim penzijama poljoprivrednika, jer naprosto mnoge koji žele u vladajuću ELITU tako nešto i ne zanima. Kada su me već povukli za jezik onda ću podsetiti na podatak da je u martu ove godine 3.299 poljoprivrednika primilo penziju od 5.000, odnosno od 7.000 do 11.881 dinara blizu 28.000 onih lica koja su ostvarila pravo na ovu vrstu novčane nadoknade. Osim statističara i retkih novinara ovo goruće egzistencijalno pitanje je bilo ispod svih radara „trkača“ na skupštinske i druge fotelje.
Iako su mnogi mislili da će nedeljama, pa i mesecima, ključna medijska preokupacija biti bacanje, od strane nezadovoljnih građana, u jezero kod Ričmonda na jugu Amerike reprezentativne biste Kristifora Kolumba, prvog Evropljanina koji je 1492. godine preko Atlantika doplovio do kopna Amerike, odnosno policijska odbrana spomenika Vinstona Čerčila u Londonu i još nekih svetskih ljudi kojima smo se, uz pomoć PODREPIH istoričara i hroničara, beskrajno dugo divili, ispostavilo da u NAŠIM ŽIVOTIMA ima takođe ZNAČAJNIH događaja. Naime, samo koji dan posle Kolumbovog potonuća regionalna agrarna vest je glasila: „BUDIMKA“ PONOVO RADI. Porodica Marković iz Kosjerića u poslednjoj privatizaciji otkupila je ovaj svojevremeno poznati kombinat sa namerom da mu vrati staru slavu. To su potvrdil stavljanjem na uvid najširoj javnosti, predsedniku države, domaćim i inostranim kupcima i iznad svega domaćim VOĆARIMA I POVRTARIMA, najsavremenije linije za finalizaciju blizu 50 brendiranih proizvoda. Da li je ova SLATKA SLIKA mogla da bude upriličena posle izbora, to više nije pitanje takozvane „funkcionerske kampanje“ jer se radilo o agrarno-privrednom događaju koji prevazilazi sve zađevice, ujdurme i „srednje“ prste što po pravilu prati predizbornu halabuku.
Uz rame Kristiforu Kolumbu video sam i hrabrost, bolje reći lucidnost, istraživača i konstruktora sa Mašinskog fakulteta u Nišu i njihovih poslovnih mentora iz Beograda koji su se okupili oko projekta „ŠEPARD“. Da ne dužim radi se o izradi prvog domaćeg ROBOTA PASTIRA koji treba skoro u potpunosti, da zameni klasične čobane. Lično sam mislio da je tako nešto nemoguće, ali kada sam u opisu njegovog posla video šta će sve ŠEPARD da radi, skoro da sam promenio mišljenje. Pored izvođenja stoke iz štale on će ih sprovoditi do prdviđenog pašnjaka. Na tom prostoru će ih pažljivo čuvati, kontrolisati i budno štititi od predatora ,primera radi vukova, i na kraju vraćati u štalu raportirajući vlasniku brojno stanje. Promocija ovog robota planirana je za septembar.Moram da primetim, da nijedna politička grupacija nije tokom kampanje dala podršku robotizovanom čobaninu. Niko od „udvarača“ punoletnim građanima nije primetio osnivanje PRVOG AZILA ZA PČELE U SRBIJI na prostoru beogradskog Košutnjaka. Naprosto, teme iz poljoprivrde za malo učenika minulih izbora su bile u takozvanom FOKUSU tako da im posle svega ostaje presabiranje i razmišljanje, i to pune četiri godine, zbog čega su od njih bežali, sklanjali se i ćutali? Za takvo ponašanje dobili su NIŠTA koje je po pravilu ružno i treba ga počistiti.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
POSLE PROLASKA KROZ PREDIZBORNI TUNEL GROMOGLASNE TIŠINE, MUTAVOSTI I NEOBAVEŠTENOSTI MOGAO BI SE STEĆI UTISAK: DA JE SRPSKA POLJOPRIVREDA JOŠ UVEK VELIKA TAJNA. DA JE NJENA VELIČINA U NJENOJ RANJIVOSTI. LIČNO MISLIM DA NIJE POTREBNO DA PADNU BILO KAKVE MASKE DA BI JOJ VIDELI PRAVO LICE. JOŠ MANJE DA JE ČEŠLJAMO BREZOVOM METLOM ILI GURAMO PRED BILO ČIJE POROTE. NJOJ JE POTREBNA DUGOROČNA STRATEGIJA, PODMLAĐIVANJE I NAVIKAVANJE NA SAVREMENE TEHNOLOGIJE. ZBOG ČEGA PREĆUTATI I OSLONAC NA JEDNO OD DRŽAVNIH RAMENA. DECENIJAMA ONA UZDIŠE ZA POŠTOVANJEM, UVAŽAVANJEM, PODRŠKOM, DRUŠTVENIM VREDNOVANJEM, NAPREDOVANJEM U SVAKOM POGLEDU. ONA JE PRAVA I JEDINA ČUVARKUĆA DOMAĆE EKONOMIJE I SIGURNOSTI GRAĐANA. SVAKI RAZGOVOR O POLJOPRIVREDI ODUZIMA MOĆ PROBLEMIMA I DILEMAMA, ALI I AFIRMIŠE. AKO NASTAVIMO DA JE TRETIRAMO KAO SEZONSKO VOĆE ČESTO ĆE NAM TRNUTI ZUBI ILI BITI GORČINA U USTIMA. POLITIČKA OPOZICIJA, KOJA JE TOKOM KAMPANJE NIJE „UZIMALA U USTA“ REŠILA SE SVAKE BRIGE O AGRARU. REŠILA SE TAKO I PIŽELJKIVANIH GLASOVA BIRAČA. POBEDNICI KOJI TAKOĐE NISU DOVOLJNO „MEDILI“ TREBA DA ZNAJU DA POLJOPRIVREDI NISU POTREBNI EGZORCISTI (OSOBE KOJE POSEDUJU VEŠTINE ZA ISTERIVANJE ĐAVOLA) VEĆ PRIJATELJI SA ISKRENIM NAMERAMA. PRE SVEGA ŠTO JOJ JE SUDBINA DODELILA MNOGO MANJE OD ONOG ŠTO ZASLUŽUJE.
Komentari