Krajem februara srpsko malinogorje svojim izgledom najviše podseća na slikarsko platno sa motivima MRTVE PRIRODE. Kao da su prste i talent umešali neponovljivi umetnici poput Pola Sezana ili Žorža Braka. Uostalom, u drugoj polovini zime na našoj paraleli praktično sve miruje sa velikom nepoznanicom o mogućim novim sibirskim ciklonima, snegovima i nezaobilaznim baba Martinim „vragolijama“.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Međutim, i u takvom stanju bez ijednog pupoljka, orezanih rodnih grančica i lastara pojedini hladnjačari iz Zlatiborskog okruga malinarima su ponudili akontnu cenu za rod u 2019. godini.Tačnije to je učinila firma „Sirogojno kompani“ koja spada u red najvećih domaćih izvoznika malina i drugog smrznutog voća. Ova kuća “isprsila” se sa cenom od 120 dinara za kilogram plodova prve klase, odnosno rolenda. Slična ponuda, izuzimajući one koje je organizovala takozvana AGRARNA ČARŠIJA, do sada nije zabeležena.
U prvim komentarima primećeno je da ponemuti URANK SA AKONTNIM CENAMA nije ništa drugo nego nastojanje da se malinari NA VREME IZNERVIRAJU i izgube svaki kompas kada su u pitanju cene. Njihovi živci i strpljenje do te mere su istanjeni da prilikom svake iznenadne ponude i kombinacije od strane otkupljivača to doživljavaju kao težak stres. Takva uznemirenost ne čudi, jer ih brojna predhodna iskustva opominju da od fine i harmonične priče o uređenim odnosima u malinarstvu još uvek nema ništa. Ucene, ultimatumi i prevare postale su nezaobilazne pojave u ovom poslu.
Realno gledajući otkupljivači i drugi trgovci sa malinom imaju pravo na svakorazne ponude tokom cele godine bez obzira da li one bile nepristojne ili zbunjujuće. Međutim, nije mi jasno zbog čega ŽURBA i tolika ČEŽNJA za plodovima roda 2019. godine, kada se hladnjačari stalno ŽALE da izvoz ide usporeno i da su im lageri dupke puni. U dosadašnjoj njihovoj poslovnoj logici ovakvi primeri nisu zabeleženi, već je kampanja sa određivanjem otkupnih cena počinjala samo koju nedelju pre berbe ili dok ona traje.
Tada bi na stolu imali sve podatke i činjenice, pre svih, one o visini roda i kvalitetu plodova. Pomenuto ponašanje možda ukazuje na neke promene na tržištu ove voćke, određenim iznenađenjima a može biti i poslovna logika sa višemesečnim planiranjima radi boljeg odgovora na moguća iznenađenja, izazove tržišta i konkurenciju. Ne traba zanemariti ni to da je po sredi neki NOVI PRAVAC na koji će malinari morati da se navikavaju.
Da je reč o ozbiljnoj ponudi govori i to da je zainteresovanim malinarima ponuđeno prontno potpisivanje ugovora uz sugestiju da na vreme stanu u red, jer koliko sutra može biti kasno. Pomenuta poslovna odluka ne odnosi se samo na “Sirogojno kompani”, već najveće i broja otkupljivača kojima je ovo PUŠTANJE PROBNIH BALONA dobro došlo da oni ne razbijaju glavu sa isplativom kalkulacijom. U odbrani ponuđene akontne cene od 120 dinara ovogodišnjeg roda urađena je i mini analiza u kojoj se navodi da proizvodnja koligrama maline voćare, odnosno poljoprivrednike košta 81 dinar i da na zaradu od 39 dinara nebi trebali da kukaju.
Navodno, da ima više uslova za pesmu i zadovoljstvo. Iz pomenute kompanije daju mogućnost malinarima za veću zaradu ako sami dopreme plodove na otkupno mesto. Tada za kilogram mogu dobiti 137 dinara, ali sve to uz dodatne uslove: da u gajbicama ne bude više od dva kilograma malina, da pre podne urbane plodove moraju da predaju do podne a popodnevno branje dopreme na otkupno mesto istog dana u večernjim časovima. Novi uslov je da malinjaci ne smeju biti orošavani sa vodom iz potoka, bara i sličnih zagađenih vodotokova.Branje u higijenskim rukavicama niko nije pominjao, ali pretpostavljam da se to podrazumeva.
Mnogi proizvođači u svojim reagovanjima kažu da su uslovi drakonski i da neće biti iznenađenje ako se neki genejalac od otkupljivača ne doseti da uz sve navedeno urade analizu krvne slike radi utvrđivanja visine holesterola.Kao da su oni astronauti a ne poljoprivrednici-seljaci.
Odgovor proizvođača na pomenutu ponudu je u stilu poznate replike iz kultnog filma “Ko to tamo peva” a koja glasi: NEĆE MOĆI. Hteli su da kažu da i oni imaju svoju matematiku u kojoj navode da je cena koštanja, odnosno proizvodnje jednog kolograma maline 113 dinara, i kada na nju dodaju nezaobilazni izdatak za berače koji se kreće od 35 do 40 dinara njima praktično ne ostaje ništa. NI ZA ČAČKALICE. Zbog toga oni smatraju da akontna cena za otkup ovogodišnjeg roda NE SME BITI NJIŽA od 1,45 evra za kilogram.U ovoj računici podržala su ih gotova sva reprezentativna udruženja i asocijacije malinara uz preporuku da ponudu od 120 dinara kategorično odbace.
Naš narod kaže da se ZA DOBRIM KONJEM PRAŠINA DIŽE. Fino to zvuči da nema onog drugog dela koji veli DA I KONJ OD STO DUKATA POSRNE. Malina koja je uz jabuku hit voćka u poslednje dve decenije zaslužuje svaku pažnju, otvorene komentare, mišljenja i procene. Priče o unapređenju njene proizvodnje, prerade i izvoza koji se mogu čuti od vodećih stručnjaka iz sektora agroekonomije i voćarstva, nebi trebale da su u senci onih ljudi koji kao imperative nameću otkupne cene sa otvorenom namerom da prvenstveno sebi pribave veliku korist.
Istovremeno mnogima je poznato da Srbija ima jedinstvenu, po aroma i ukusu malinu na svetu, ali i da ona nije jedina koja ima ovu voćku. Veliki robin proizvođači i igrači na tržištu su Čile i Poljska a u poslednje vreme u ponudi su i takozvane “kosooke” maline iz zemalja dalekog Istoka. Svi oni uz još jedan broj faktora utiču na formiranje otkupne a indirektno i cene u izvozu.
Šta sam hteo da kažem: ako Srbija godišnje od izvoza malina zaradi oko 200 miliona evra to je više nego ozbiljan razlog da se država, makar i plišano, “umeša” u celu ovu priču.Jer, objašnjavati poljoprivrednicima da zbog određenih depresijacija, razlika u kursevima i divljih reeksporta, otkupna cena ne može biti veća od jednog evra je najobičnija besmislica.
Drugim rečima, zbog takvih i sličnih situacija, ova voćka mora konačno dobiti, bez vređenja drugih proizvođača i kultura, svoju GARANTOVANU, ili maker, OKVIRNU MINIMALNU OTKUPNU CENU. O tome i još nekim detaljima vezanim za budućnost maline trebao je još pre dve godine da se pozabavi NACIONALNI SAVET za ovu voćku.Međugtim i dalje je mnogo toga samo na papiru i u obećanjima a država, kada se uz najave protesta i drugih pritisaka malinara naljuti, ponaša se kao dete koje sedi na nošu, ljutito govoreći: OTKUPNE CENE ODREĐUJE TRŽIŠTE. MI SA TIM NEMAMO NIŠTA.
Ako zaista želi da podrži više hiljada građana koji se bave proizvodnjom malina morala bi da menja svoj NEODREĐENI STAV. Malina je značajan domaći brend i za mnoge u lancu njene proizvodnje, zbrinjavanja i prodaje ZLATNI ĆUP. Bilo bi zaista nerazumno da posle više od sto godina, koliko se kultivisano gaji, crveni prodovi izblede i postanu samo motivacija za slikare, hroničare ili istoričare. SVE OVO ZBOG AKONTNIH OTKUPNIH CENA.
Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten o poljoprivredi i selu SANU.
Komentari