Stari narodi kao i neke novije i sadašnje civilizacije i kulture u pomračenju Sunca videli su i vide svakoraznu simboliku ali i pretskazanja.  Delimično zaklanjanje Sunca od strane plišanog Meseca, što nam se desilo 25. oktobra, ipak su mnogi doživeli kao turističku atrakciju i situaciju da se povremeno podigne pogled iznad nosa. Ali, čim je ta dobro poznata vasionska „igra“ završila pred našim očima ponovo se vratila zbilja. Ne samo globalno, već regionalno i lokalno gledano deformisanog lika sa lošim botoksima, narogušena, turbulentna, nesređenih misli uz neskriveni strah da bi neka od zaraćenih zemalja (Rusija ili Ukrajina) a možda i neko sasvim treći uzeo u ruke kofer sa crvenim telefonom radi upotrebe atomskog naoružanja. To je jedna od ovovremenih zbilja koja se gore ponaša od pijanog kočijaša. Za nas u Srbiji, atraktivniji i značajniji događaj od delimičnog pomračenja Sunca i pretnji „cepanjem“ atoma najsmrtonosnijeg oružja po gradovima, trgovima, ulicama i radničkim kolonijama, svakako da je bio konačni izbor nove državne vlade.

Na taj bitan, ne samo politički, već i društveni čin, čekalo se skoro sedam meseci. Malo kome je jasno zbog čega? Primera radi kada bi se tako ponašali menadzeri Reala ili Juventusa oni bi igrali u zonaškim ligama na periferiji gradova, sela pa i života čemu bi se jedino radovao kukuruz. Imao bi ko, u sušnom periodu, da ga zaliva. Zapišava.

Više ministara nego fotelja

Bez namere da bilo kome „solim“ pamet novoizabrana, kako je nazvana „zimska“, odnosno „turšija“ vlada, skrenula je pažnju građana po broju ministara. U odnosu na prethodni sastav u kabinete Nemanjine ulice broj 11,umesto 25 stolovaće 28 „nesalomivih“. Lep broj koji nije pravio probleme za obezbeđivanje novih fotelja.

S obzirom da je u toj ekipi puno novih imena to je sa druge strane dobar razlog da građani imaju pravo na optimizam. Odavno je poznato da sa novim ljudima i igračima dolazi svežina, veći entuzijazam, a često, i pregršt ideja koje dovode do bržih i kvalitetnijih iskoraka u svakom poslu.

I srpska poljoprivreda, odnosno poljoprivrednici dobili su novog ministra. Da budem precizniji ministarku Jelenu Tanasković(1976) koja je po obrazovanju diplomirani ekonomista. Na ministarsko mesto došla je sa pozicije državnog sekretara u Ministarstvu životne sredine.

Plač za Nedimovićem

Zamerke , odnosno primedbe da nova ministarka nema iskustva vezana za poljoprivredu, i da će se na prvoj prepreci okliznuti, ipak su, prebrzo izrečene. Njeno bankarsko iskustvo i zalaganja kao državnog sekretara životne sredine: da Srbija mora da teži ka nultom zagađenju, o pravilnom zbrinjavanju i tretmanu svih vrsta otpada kao i efikasnom borbom za čist vazduh, vodu i zemljište, u potpunosti su na strani poljoprivrede.

To je doduše samo jedan pojas za spasavanje u uzburkanom moru agrarnih zbivanja gde nije lako krmariti i čuvati brod, izuzetne vrednosti i značaja, da se ne prevrne. Čak i potopi.

U međuvremenu dok su se „krčkali“ predlozi i nagađanja ko će biti novi ministri u više navrata, a posebno posle konačnog izbora, moglo se čuti žaljenje što na čelu Ministarstva za poljoprivredu nije ostao Branislav Nedimović. Za njegova dva mandata, govorilo se, srpski agrar je postigao neočekivano dobre, čak i pojedine istorijske rezultate…

Međutim, prema nekim saznanjima njemu je nuđen i treći mandat koji je on lično odbio? Ako je to tačno onda se,nesumnjivo radi, o dobroj proceni. Kako se približavao kraju mandata, uz sav polet i radni elan sve teže je davao obećanja, posebno ona, bez šansi da budu ostvarena. To je i dovelo do pada njegovog autoriteta i gubljenja strpljenja od strane pobunjenih ratara iz avgusta ove godine. Naprosto o nekim stvarima nisu želeli da razgovaraju sa njim. Nedimović je to sasvim dobro razumeo i za naše naravi i ponašanja viteški je postupio.

Ekspoze

Nije nikakvo iznenađenje niti novost da će nova vlada nastaviti kontinuitet i „kurs“ predhodne, čulo se pored ostalog, u ekspozeu nove premijerke Ane Brnabić. U njemu je posebno naglašeno čuvanje mira i stabilnosti države, podsticanje novih investicija, rasta proizvodnje i svih drugih aktivnosti koje doprinose višem standardu građana. Naravno, pričalo se i o tome kako prevazići sve teškoće koje su se nadvile nad Evropom i svetom od energetske krize, finansijskih potresa do problema sa hranom.

Bez obzira na složenu i neizvesnu situaciju u okruženju i svetu naša prehrambena sigurnost je stabilna i dobra, dok se istovremeno o poljoprivredi kao garantu i stubu oslonca za takvo stanje tek sporadično diskutovalo. Kao da se, kako često naglašavam, od nje takvo ponašanje podrazumeva. Doduše bilo je određenih poruka i inicijativa od kojih izdvajam onu da za poljoprivredu treba pod hitno doneti novi paket mera podrške kako bi se izbeglo njeno dodatno urušavanje. Kakve i koje mere bi bile najlekovitije niko nije detaljisao, ali pretpostavljam da su u pitanju veće subvencije, odnosno značajnije uvećanje agrarnog budzeta.

Čuo se podatak, kada su u pitanju državne subvencije, da 10 odsto korisnika, mahom korporacija i firmi koje su u dobroj vezi sa vlašću, dobijaju koliko im je potrebno a ostali takozvane „mrvice“. Takav pristup je ocenjen kao gori od onog iz vremena vladavine komunista gde je „ključ“ za sve bila podobnost, poslušnost i ćutanje.

Gubljenje „prestola“

Od pojedinih govornika u Skupštini Srbije, nije me iznenadilo, što su primetili da domaća poljoprivreda sa 3,5 miliona hektara obradivog zemljišta gubi poziciju najvećeg domaćeg resursa. U prvi plan su izašli izvoznici IT usluga sa izvanrednim rezultatom od 2,6 milijardi dolara na godišnjem nivou. Sa agrarom rempluju i procene da je rudarenje naše zlatno runo. Jedan novinar i urednik tabloidnih novina iz Beograda, za najveći i najznačajniji domaći resurs označio je aktuelnog predsednika države. Nije se šalio.

Poljoprivredi čija je projekcija da u naredne tri godine izvoz poveća sa sadašnjih 3,5 na 5 milijardi evra, ne bi smeo da se omalovažava i umanjuje nesporni potencijal. Možda će nova vlada na vrhu naših najvećih resursa ponovo izvršiti kategorizaciju i svakoga postaviti tamo gde mu je pripadajuće mesto!?

Beskrajno strpljenje

Apsolutno sam na strani slobodne konkurencije i podjednakih šansi za sve koji hoće da stvaraju i razvijaju se iznad proseka. Poljoprivreda to očekuje i moli bezmalo 100 godina. Njenom strpljenju nema granica i kraja. To je prava sreća za sve građane Srbije i naravno stare i nove ministre.

Od novoizabrane ministarke se ne traži da bude egzorcist, osoba koja poseduje veštinu za isterivanje đavola, duhova i utvara iz domaćeg agrara. Niti da iz nekog narednog pomračenja Sunca „čita“ šta će se događati. I bez toga iskoraka ne fali, kao što je primera radi onaj, da je zakonodavac predvideo, da osuđena lica na nošenje nanogice, radi obavljanja poljoprivrednih poslova, mogu bez nadzora napustiti četiri zida, odnosno kuću ili stan.

Mora neko da radi, zna to dobro, svaka vlast i vlada. Ništa novo!!!