Naš dugogodišnji kolumnista Budimir Novović ovog puta komentariše ekološke proteste. Stoga se i AGROmedia našla u ulozi jednog od RELEJA za prenošenje informacija sa nedavno održanog velikog ekološkog protesta uz upozorenja na sve posledice koje mogu nastati množenjem malih hidrocentrala na našim rekama.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Sebični ljudi i vlastodršci plitke ekološke svesti doći će nam glave. Ne samo figurativno. Zapravo, oni to čine svojim brojnim nepromišljenostima i potezima a poslednji protiv kojeg su građani podigli glas je suluda namera da se u bajkovitoj Srbiji izgradi 856 mini hidrocentrala. To praktično znači da bi autohtoni vodeni biseri bili utamničeni u preko 2.200 kilometara betonskih i metalnih cevi.
Stručnjaci upozoravaju da tim NAUMOM neće doći samo do zagađenja vodotokova, već do ubijanja biodivizirteta u njima. To nije pucanj u ribe, peša, rakove, belouške, žabe ili viline konjice, već i u ljude, lokalno stanmovništvo, koje sa njihovom vodom gasi žeđ domaćim životinjama, povrtarskim kulturama, voću a preko bunara i sličnih kaptaža sami je piju.
Nadasve, bez ekološki čiste zemlje, vode i vazduha nema ni uspešne POLJOPRIVREDNE proizvodnje za koju držimo da je jedan od najznačajnijih potencijala domaće privrede, odnosno ekonomije. Stoga se i AGROMEDIA našla u ulozi jednog od RELEJA za prenošenje informacija sa nedavno održanog velikog ekološkog protesta uz upozorenja na sve posledice koje mogu nastati množenjem malih hidrocentrala na našim rekama.
Činjenica je da se u takozvane OBNOVLJIVE izvore energije ulažu od raznih evropskih fondova pa i same države velike pare, ali kada je u pitanju investicioni JURIŠ okrenut prema mini hidrocentaralama, ljudi iz struke kažu da štete i dugoročne posledive višestruko nadmašuju sve benefite. Smatraju da se sa dodatnim ulaganjima treba fokusirati na vetrogeneratore, solarne panele, termalne izvore i izgradnju postrojenja za biogas, čime bi se ispunila tražena kvota EU da od ukupne potrošnje električne energije 27 odsto treba da bude iz obnovljivih izvora.
Naravno, u tom slučaju pare za kaptiranje naših planinskih reka ostale bi „neubrane“. Na tu okolnost kao moguće brojne posledice ukazano je na velikiom ekološkom protestu u Beogradu, čiji inicijator je bio „Pokret za zaštitu reka Stare planine“ u prisustvu nekoliko hiljada građana, meštana brojnih područja i naselja gde su podignute ili je u planu gradnja malih hidroelektra kao i članova ekoloških organizacija.Ultimativno je od države i svih njenih nadležnih ministarstava i službi zatraženo da se ODMAH ZAUSTAVI SVAKA NOVA GRANJA MINI HIDROCENTRALA, ali i u međuvremenu proveri rad onih koje su u pogonu, zbog osnovane sumnje, da jedan broj njih ne poštuje sve standarde i prvila.
Prema saopštenim podacima u Srbiji je do sada izgrađeno preko 90 a u planu je čak 856 mini hidrocentrala. To podrazumeva da se vodotokovi najplemenitijih domaćih reka, rečica i bistrih potoka SPAKUJU u 2.200 kilometara cevi. Ljudi od struke kažu da smo se, od svih raspoloživih izvora obnovljive energije, ustremili na onaj koji smo trebali da čivamo kao zenicu oka. Da smo se zaleteli tamo gde je najtanje, najosetljivije i najbolnije, jer u opštem ekološkom javašluku, od globalnog do lokalnog, najranjivije su vode.
Nastojanje da se od onoga što je preostalo napravi kakav biznis i profit dodatna je opasnost, jer svako betoniranje, promena toka i druge grube intervencije narušavaju sveukupnu harmoniju duž vodotokova. Svoje razočarenje i veliku zabrinutost iskazali su meštani sa područja Stare planine, Goča, Kopanonika, Brusa, Jošanice, gornjeg toka Mlave i drugih područja podsećajući na ugroženost njihove osnovne delatnosti poljoprivrede.
Voćari iz okoline Brusa požalili su se da će opstanak preko 100 hektara pod malinom i kupinom, što su brižljivo gajili i stvarali godinama, biti dovedeno u pitanje. Otimanjem vode i kansijim ispuštanjem ispod biološkog minimuma ugroženi su i povrtari, prekidaju se takozvani riblji putevi u vreme mresta, dolazi do menjanja mikroklime što lokalna stanovništva teško podnose. Ljudi postaju dezorjentisani, zbunjeni i melanholični.
Ključni argument koji se čuo tokom protesta je onaj vezan za navodno naše veliko bogatstvo sa vodama i da se na račun toga možemo ponašati KOMOTNO pa i bahato. Profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta iz Beograda, tu priču je negirao navodeći podatke da Srbija ima površinskih autohtonih voda 5,7 litara u sekundi po kvadratnom kilometru u Makadoniji je to 12 litara, Bosni i Hercegovini 20, Albaniji 37 a Crnoj Gorri 44 litra. Ovo govori da smo u bližem i daljem okruženju kao i Evropi na samom dnu lestvice.
Ristić je dodao da mahanje od strane investitora kako u zemljama Evrope ima 24.000 mini hidrocentrala nije nikakav argument da bi nama dao za pravo da se mi sa bilo kim takmičimo. Naša izuzetno velika šansa je, naglasio je, bio masa za dobijanje obnovljive energije. On je podsetio da su jedna velika Kina i Indija uvele moratorijum na izgradnju malih hidrocentrala a Amerika od od 1993. godina do danas uklonila iz vodotokaova preko 1.200 mini hidrocentrala sa nastavljanjem tog trenda, jer naprosto one ne proizvode dovoljne količine energije a istovremeno su ozbiljno poremetile viševekovne tradiciponalne navike, rad i život stanovništva na područjima gde su sagrađene.
Predstavnici domaćeg Nacionalnog udruženja mini hidrocentrala kažu da sve što oni rade je u saglasnosti sa Zakonom o prostornom planiranju kao i nizom drugih pratećih propisa i akata. Njihov argument za podsticanje proizvodnje ove vrste energije je što ona za razliku od drugih, pre svega termoelektrana, je u pravom smislu „zelena“ sa jako malim emisijama štetnih materija koje zagađuju životnu sredinu.
Naravno, podsetili su da je u proteklih deset godina za projetke i izgradnju mini hidrocentrala u Srbiji od strane više evropskih fondova i sane države uloženo blizu 750 miliona evra. Pa da je i cela milijarda, čulo se na protestu, svaki dalji BEZUMNI NAUM u ovom pravcu treba stopirati radi naše budućnosti i bukvalnog opstanka. Mesečeve površine na nekiloko ugljenokopa u Srbiji blokirale su hiljade i hiljade hektara potencijalno poljoprivrednog zemljišta.To je učinjenpo iz opšteg interesa radi funkcioniranja nacionalne elektromreže.
Zemljište se u pojedinim manjim sektorima rehabilituje i time potvrđuje da nije zauvek izgubljeno?! Velike hidroelektrane kao što su Đerdap (1) i Đerdap (2) takođe su energetski potencijali od nacionalnog značaja čija izgradnja je napravila dosta problema na područjima sve od Vojvodine do Tekije i Mosne. Takav kolaterl je bio i očekivan. U sve ovo uključivati mini hidrocentrale naprosto je bespotrebno, jer one i pored najbolje volje investitora, ne mogu biti od bitnije koristi za naše energetske bilanse. Traženih 27 procenata potrošnje iz obnovljivih izvora može se naći na drugoj strani. To je više nego jasno.
Jasno je da je u pitanju biznis kojeg određene interesne grupe forsiraju u oblasti energije. Razumljiva je njihova upornost i iznošenje, sto i jednog razloga, da ono što rade je dobro i ispravno. Pri tome niko ne govori o takozvanoj ENERGETSKOJ DEMOKRATIJI koja traži javno i društveno VLASNIŠTVO nad energijom koja bi služila i ekonomskim i ekološkim potrebama u jednoj društvenoj zajednici.Ona traži energiju koja je pouzdana, dostupna i čista.Ne trpi monopoliste i zahteva primenu svih principa POSLOVNOG MORALA.
Hoće li naše biser reke u navedenim složenim energetskim prilikama imati sreće teško je u ovom momentu biti optimista ,i pored toga, što iz Ministarstva za ekologiju kažu da su pokrenuli inicijativu za donošenje zakona o njihovoj zaštiti od bilo koje vrste betoniranja, devastacije i neprimerene eksploatacije.
Ideje i reči ovog Ministarstva su na mestu, ali je problem uticaj i autoritet, jer je tek pre koju godinu „prohodalo“. I ovom prilikom moram podsetiti da je u PERSIJIP pre više od 2.500 godina bilo najstrože zabranjeno prljati reke, u šta je bilo uključeno, i PLJUVANJE u iste.Naši ekolozi, poljoprivrednici i najveći deo stručne javnosti, naravno, i građani imaju samo jedan zahtev: DA SE REKAMA SBIJE OMOGUĆI DA BEZ OMETANJA TEKU NIZVODNO.
Izvor informacija: Sopstvena dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU
Komentari