Trag je otisak, ali isto tako i utisak na određenom prostoru i vremenu. Puna ih je svaka zajednica pa i naša. Najjače, najlepše i najbolnije tragove ostavljaju ljudi. Ne samo u umetničkim disciplinama nego u svakodnevnom životu i okolnostima. Sneg je odavno izgubio ekskluzivno svojstvo da u njemu, bio prvi ili pozni, ostave svoj trag i zverke i ljudi. U višenedeljnom kijametu zvanom „vreli dani“ tokom kojih se nije gasio crveni alarm, takođe su, mnogi ostavili svoje tragove. Loše. Među najgorima je onaj vezan za vodosnabdevanje. Podjednako su na tu temu zapomagali ljudi iz gradova i sela.

Prema nezvaničnim podacima mreže „Pravo na vodu“ tokom najvrelijih dana usta su bila suva građanima u naseljenim mestima i srpskom selima u kojima živi 1,6 miliona ljudi: od Topole, Gornjeg Milanovca, okoline Niša, Brusa, Grocke, Barajeva i brojnim drugih mesta.

U selima imaju dodatne probleme, pa i neku vrstu dramaturgije, jer voda je potrebna svemu od povrća, voća do domaćih životinja.

Primera radi samo jedna krava dnevno popije od 100 do 150 litara vode. Loše vesti zbog visokih temperatura i nedostatka vode stižu od ratara sa područja Subotice i Zrenjanina. Čak i suncokret koji voli vrelinu podigao je „belu“ zastavicu…

GDE SU PROBLEMI

Nije retkost da se čuje kako je nebo za sve krivo. Nema kiše, što je delimično tačno. Uz njih nije mali broj ni onih koji i dalje „jašu“ na pričama kako je naša zemlja prebogata vodama za piće, odnosno da i najžešće suše mogu da nam „pljunu“ pod prozor!?

Međutim, bolji poznavaoci prilika u vodosnadbevanju objašnjavaju da je došlo u toj bitnoj oblasti do ozbiljnih poremećaja i zastoja.

Ključni problemi su u lošem upravljanju bezbednim sistemima za isporuku pijaće vode.

Podjednako se misli i na gradska postrojenja, lokalne i seoske vodovode koji nisu u stanju da odgovore osnovnim potrebama, posebno, u vreme dugotrajnih suša i drugih nepredvidivih vremenskih okolnosti.

Na spisku problema puno je stavki od starih i dotrajalih cevi uz velike gubitke vode, loše održavanje, upravljanje i vođenje tih objekata uz simbolične investicije pa sve do toga da se mnogi vodovodi, formulom javno-privatnog partnerstva, daju u ruke privatnicima. Svi podaci sa terena govore da je to loše iskustvo i da privatizacija vodosnadbevanja neće rešavati, već stvarati nove probleme.

Mnogo toga  ukazuje da je za ozbiljnije vodosnadbevanje, posebno u vremenu nadolazećih klimatskih promena, potrebno više kvalitetnih koraka.

Pre svega ozbiljniji rad na zaštiti postojećih vodoizvorišta, na rigoroznijoj kontroli zona sanitarne zaštite na područjima gde se nalazi tečnost života, na izgradnji sistema za prečiščavanje otpadnih voda koje uništavaju naše reke i jezera uz podršku projekta „Čista Srbija“ iza kojeg stoji država.

I pored toga što je skup očekuje se da taj projekat ubrza svoju realizaciju kako bi izbegli direktni sudar sa nestašicama vode.

RESETOVANJE MALINE

Umesto da „prošeta“ kao mnoge festivalske zvezde crvenim tepihom najprofitabilnija domaća voćka malina  celu ovogodišnju sezonu je u grču.

I pored činjenice da su vremenske nepogode i druge nepovoljne okolnosti prepolovile rod ona nije uspela da se približi optimalnoj otkupnoj ceni od 350 dinara za kilogram.

Razgovori i pregovori sa hladnjačarima uz prisutvo novog ministra za poljoprivredu, često su se svodila, na pijačna cenkanja uz iznošenje, sa jedne i druge strane, sijaset razloga zbog čega jedan voćni brend ne može da ostvari očekivanu vrednost.

Čak su se potezale i priče iz prostora takozvane teorije zavere gde se navodilo da će cena domaće maline zavisiti od toga kolika će biti onoj iz Ukrajine.

Sećam se kada je počeo taj nesrećni rat da je jedan naš privatnik u obrazloženju povećanja cena parking prostora pridavao događajima u Ukrajini. Nije to ludilo, već bezobrazluk i preduzetnička drskost.

Inače, i na najvećoj  i najstarijoj domaćoj smotri proizvođača ove voćke „Danu malina“ u Brankovini kod Valjeva, čuli su se zabrinjavaju tonovi kako malinara tako i stručnjaka.

Mnogi proizvođači procenjuju da će se zbog stalne neizvesnosti i ucenjivanja oko otkupnih cena gajenjem malina baviti samo oni koji nemaju drugu alternativu.

Da bi ova proizvodnja opstala i bila unapređena, procenjuje se, potreban je ozbiljno resetovanje kod svih u lancu od poljoprivrednika, otkupljivača do izvoznika.

U proptivnom malina će za kratko vreme izgubiti epitet „crvenog zlata“. I za taj trag neće biti krivo nebo i vanzemaljci, već oni koji su od ove svojevremeno, ukrasne biljke, stvorili jednu od najprestižnijih voćki na svetu.

IPAK SE OKREĆE

U sektoru domaće poljoprivrede često ima neočekivanih situacija i iznenađenja, bolje reći tragova, otisaka i utisaka.  

Primera radi na nedavno organizovanom „javnom slušanju“ pod krovom Narodne skupštine  o proekcijama budućih agrarnih budžeta pozvan je veliki proj predstavnika poljoprivrednih organizacija i udruženja, čak i onih suprostavljenih po mnogim pitanjima.

Bukvalno su došli svi, ali jedino tom „slušanju“ nije prisustvovao novi ministar za poljoprivredu.

S obzirom na broj ljudi u kabinetima svih mnistarstava nije teško naći zamenu, ali ovaj slučaj ostavio je loš utisak kako kod poljoprivrednika tako i u javnosti.

Pored ostalog što se na tom skupu nije razgovaralo o bledom učinku naših fudbalera na završenom Evropskom prvenstvu, već o tome kako što kvalitetnije podržati domaće proizvođače hrane.

I to u momentu dok se prave i potpisuju potencijalno ozbiljni izvozni poslovi za dva mega tršišta ono u Kini i odnedavno u Egiptu.

Dobra vest ovih dana je stigla na adrese domaćih ratara. Naime, iz Republičke direkcije za robne rezerve a  po osnovu zaključka Vlade Srbije, doneli su odluku o otkupu 30.000 tona žita, odnosno pšenice ovogodišnjeg roda.

Ponuđena cena je 24 dinara po kilogramu što je znatno više od berzanske. Ratari se nadaju da će biti još ovakvih akcija i da će i oni konačno imati razlog da trljaju ruke. Da li?!

Inače, retko koja delatnost ima toliko tragova, otisaka, utisaka, najava i poruka kao poljoprivreda.

Jedan od ključnih razloga za tako nešto je što je u njoj sve živo. Sve se kreće, otvara i zatvara ciklične krugove života.

Međutim, i pored svih dobrih namera ni ona ne može da izbegne loše otiske i utiske. Čuva se koliko može a ponajviše od onih, kako reče veliki pesnik, :“koji odišu nečovještvom“!!!

. . .