Treniranje strogoće uvek me uznemiravalo.Njen ukus, boja i miris su jako loši za sve ljude, bez obzira na uzrast, pol i zanimanje.Mislio sam da tu ružnu komunističku metodu povremeno upražnjavaju u kazamatima u kojima „leže“ najteži osuđenici i eventualno domovima za prevaspitavanje.Ali, izjava ministra finansija u tehničkom mandatu upućena pijačarima koji se protive izdavanju e-računa na svojim tezgama, da tako nešto, izuzev onih koji proizvode, moraju prihvatiti bez pogovora, pri tom dodavši: “i tačka“i mene je ražestila.Međutim, predsednik države je posle razgovora sa predstavnicima pijačara kazao da se „spusti“ lopta nedelju dana kako bi se problem sa kasama detaljnije sagledao i pronašlo zadovoljavajuće rešenje.

Uz poštovanje da se u sve „umešao“ prvi čovek u državi, ipak se ispostavilo, da o žrtvama tranzicije i svih drugih lomova u nekoliko naših bivših zajednica, odnosno država više znaju hladne betonske tezge i kupci, uvek spremni na cenkanje, nego nadležne komunalne organizacije, službe, kabineti i ministarstva.Još gore od svega je što toj neshvaćenoj silesiji kolateralne štete neko pokušava iz ruku da uzme samostvoreno radno mesto za elementarnu materijalnu egzistenciju.

Daleko od toga da i tu delatnost u koju je uključeno, prema nezvaničnim podacima, nekoliko desetina hiljada ljudi na području Srbije, ne treba dodatno urediti i poboljšati.Međutim, u borbi protiv sive ekonomije i nelojalne konkurencije procenjeno je da i pijačare treba držati na „oku“da ne „smotaju“ previše para u sopstvene dzepove, obogate se i tako nasamare državu i njen budzet.Da se ne uzdignu iznad onih koji preko netransparentnih tendera, ugovora, usluga u vidu malih i krupnih nabavki, provizija i drugih „šestoprstih“ poslova naprosto grabuljaju državne, odnosno narodne pare.

U očima im piše

Ministar finansija i njegovi zajapureni saradnici u sredu 13. aprila na dan kada se ulicama Beograda kretala kolona od blizu 2.000 pijačnih prodavaca iz svih krajeva Srbije, trebali su da „siđu“ do njih.Do te reke.Da ih pogledaju u oči u kojima mnogo toga piše, bez obzira, ko će prvi zažmureti , da pročitaju parole koje nose, čuju šta uzvikuju i zbog čega poručuju da će od njih kase napraviti socijalne slučajeve?!

I pored toga što dobro znaju koje delatnosti ne moraju klijentima da izdaju fiskalne račune kao što su:pružaoci veterinarskih usluga, javni poštanski servisi, advokati, taksisti, frizeri, agencije za obučavanje rada na računarima, učenje stranih jezika ili verske zajednice, niko od pijačara koji su protestovali nije ih prozivao i kritikovao. Najviše ih je povredilo to što su baš oni „istipovani“ da koliko od 1. maja počnu da izdaju račune.U protivnom slede im vrlo ozbiljne novčane kazne.

U pojedinim gradovima u Srbiji počela su odjavljivanja tezgi, jer i sa urednim plaćanjem paušala i drugih obaveza, odnosno doprinosa zbog narušenih ekonomskih odnosa jedva su i do sada ostajali na nogama.Rvanje sa kasama, hladnim tezgama i „bušnim“ dzepovima kupaca mnogi više ne mogu da podnesu uz spremnost da pokucaju na sva moguća teška, tapacirana i druga vrata kako bi izborili opstanak.

Nezamenljiva podrška malim gazdinstvima

Hoću da verujem da Mali i svi oni „veliki“ koji imaju mandat da brinu o građanima znaju da pijačni prodavci ne prodaju samo:baterije, plastičnu i papirnatu galanteriju,kućnu hemiju, čarape, donji veš, papuče , rende ili oklagije, već i pooljoprivredne proizvode.Skoro sve vrste povrća i voća, takozvane kisele i slatke programe.Da budem precizniji pune tegle…

Svako ozbiljnije zavirivanje ispod postave malih, pa i srednjih, poljoprivrednih gazdinstava pokazuje da su im pijačni prodavci, odnosno nakupci, prekupci i drugi posrednici nezamenljivi u prodaji njihovih proizvoda.Od blizu 600.000 malih porodičnih i srednjih gazdinstava, koja se najčešće bave svaštarenjem, odnosno proizvodnjom različitih poljoprivrednih kultura, više od polovine je upućeno na pijačne tezge.

Sa prosečnom „krštenicom“ vlasnika gazdinstava od 62 godine i dva člana po domaćinstvu svakodnevni odlasci na neku zelenu ili kvantašku pijacu ozbiljno bi remetili brojne aktivnosti koje su vezane za život i rad na imanju, odnosno povrtnjaku, voćnjaku ili farmi.

Dakle, uticaj pijačnih prodavaca, bez obzira da li dolaze iz nekog solitera i njegovog petog sprata ili periferijske radničke kolonije, za srpski agrar je značajan. Ne u onoj meri koji ostvaruju velike kompanije i otkupljivači, ali je jako bitan u vremenu kada moćni korporativni trgovinski lanci svoju snadbevenost fokusiraju na uvozu i onim proizvođačima koji mogu da zadovolje njihove apetite.

Podrška od princa

Zaokupljeni izbornim zavrzlamama koje bukvalno više nikoga ne interesuju, osim onih koji su se „upetljali“ u njih, protest pijačara nije se dokopao ničije naslovne strane i prve vesti u elektronskim medijima.Žurnalisti su se na dan njihovog „ustanka“ bavili više procenama koliko su ometali saobraćaj nego o tome koja nevolja ih je naterala ne samo da šetaju ulicama, već i da na trgu Slavija zaigraju kolo.Igrali su da bi odagnali bes i lakše kontrolisali svoje ponašanje.Ali, koga to još zanima?

Ipak, na tviter-nalogu pijačarima je stigla jedna od prvih podrški i to od princa Filipa Karađorđevića, koji je napisao:“država mora biti majka, a ne maćeha“.Dodao je da će ishitrena fiskalizacija posle otežanog rada tokom pandemije dodatno iskomplikovati njihovu situaciju.I politička grupacija „Moramo“, odnosno jedan od lidera Ćuta Jovanović, otvoreno je podržao pijačare uz obraćanje, dok se ne formira novi saziv Narodne Skupštine, da će im se pridružiti prilikom svakih budućih protesta.

Paušal kao mera

Mladi princ će jednog dana saznati da su zapravo pijačari, mali poljoprivrednici kao i sezonski radnici u tom sektoru:“braća po maćehi“.Hoću reći da ih prati maćehinski usud, ponajviše od onih, koji bi trebali najbolje da ih razumeju i maksimalno pomažu.

Argumenti za „stop“ kasama zaista su brojni, ali do daljnjega, najjači je onaj da je paušal realna i prava mera.Kasa na tezgi bila bi im što i kamen u cipelama.Žuljao bi ih do bola, suza i na kraju dizanja ruku od svakog daljeg rada.U tom slučaju svi bi ostali bez jedne specifične pozornice, tradicije, navike i potrebe.

Hormonski poremećaj isključive birokratije koji je stavio pijačne tezge na tapet, poželjno bi bilo, usmeriti ka nekoj drugoj, po mogućnosti jačoj strani, pa neka tamo trenira strogoću. Ili polomi zube?!