Komentari, sugestije, procene, kritike kao i svekolike analize povodom najnovijeg tendera za prodaju Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) potrajaće sve do 10. septembra, kada ističe rok za prijavljivanje zainteresovanih. I pored prozaične svakodnevice zapljusnute brojnim letnjim podvriskivanjima, kupanju u pivu, znoju i neizbežnim rijaliti sapunicama, DEO JAVNOSTI s najvećom ozbiljnošću zanima se za sudbinu jednog od najvećih agrogiganata na području Srbije.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Za ponuđenu početnu cenu od 104,5 miliona evra, bez obzira na mogući rast tokom tenderskog nadmetanja, iz Samostalnog sindikata PKB-a kažu da je četiri puta manja od realne i da oglašeni tender vide kao bagatelnu rasprodaju kombinata čiji značaj prevazilazi svaku cenu i cenkanje.
Još kada je 2015. godine Poreska uprava na svom kantaru IZVAGALA da PKB vredi 154 miliona evra, bolji poznavaoci stanja i prilika u ovoj agrarnoj korporaciji rekli su da je to jako niska, čak i nerazumna cena. Od isključivih i hladnokrvnih državnih birokrata nije se moglo ništa bolje očekivati, ali posle dugog komešanja i ta je udica, pre svega od strane zaposlenih, progutana. Neskriveno čuđenje i pravo iznenađenje stiglo je sa najnovijim oglasom, objavljenim 9. avgusta ove godine, u kojem je početna cena 104,5 miliona evra. Doduše, konačna cena će se znati po završetku javnog nadmetanja, što znači da ista može biti znatno veća. Zbunjujuće je i to, na šta sam više puta u svojim tekstovima ukazivao, što ni posle najnovijeg oglasa nema preciznih i celovitih podataka šta u MIRAZ dobija pobednik na tenderu. Navedeno je da se prodaje imovina PKB-a, kao i udeo u njegovim zavisnim društvima: Ekolabu, Institutu PKB Agroekonomik i Veterinarskoj stanici. Predmet prodaje i 16.785 hektara poljoprivrednog zemljišta, objekti koji se koriste u poslovne svrhe, oprema, zalihe rezervnih delova, poljoprivredna mehanizacija i STADO.
Cenim da će svi oni koji otkupe tendersku dokumentaciju imati na spisku ne samo hektare i kvadrate, već i precizan broj brezovih metli koje se prodaju. S obzirom da ovaj agrarni gigant nije ničija prćija niti takozvani STRANAČKI PLEN, već kapitalno dobro stvoreno trudom generacija zaposlenih, građana Beograda i Srbije, tako i oni, barem u okvirnim crtama, treba da znaju šta je sve predmet prodaje. Svima se smučilo od tenderskih MISTERIJA I MULJANJA. Predstavnici Samostalnog sindikata PKB naglašavaju da kombinat ima 23.470 hektara zemljišta od čega je blizu 7.000 izuzeto od prodaje jer ima status građevinskog. STADO se prodaje kao grupa goveda i njega, kako kažu, ne čini samo 17.000 grla, već mnogo više, tako da niko ne pominje 6.000 svinja i 2.000 ovaca. Ispada da su ih sindikalci planirali za JEFTINE POLUTKE zaposlenima na kraju jedne duge i uspešne životne i poslovne priče. Naravno, da od toga neće biti ništa.
Fascinantan je podatak koji takođe javnosti nije prezentovan, a odnosi se na poljoprivrednu mehanizaciju PKB-a u čijem sastavu je: 330 traktora, 35 kombajna, 531 prikolica i 1.100 priključnih poljoprivrednih mašina. Ako se ovome dodaju podaci o dva hektara plastenika, živinarska farma kapaciteta 30.000 koka nosilja, 6.000 hektara zalivnih sistema i 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, više je nego jasno o kakvom se potencijalu i dobru radi kada je u pitanju PRIMARNA poljoprivredna proizvodnja.
Zbog čega građani, prvenstveno Beograđani, ne treba da znaju ove podatke? Znači li to ako se o sudbini PKB-a ćutalo tokom svih protutnjalih lokalnih i republičkih izbora, da i dalje treba držati jezik za zube? Oni koji vide PKB kao odocnelu udavaču koju treba što pre pred oltar bez obzira, ko će biti đuvegija, najobičniji su šarlatani i kratkovide birokrate.TENDER NIJE SVETA KRAVA PA DA SE O NJEMU ĆUTI, NITI ZALUDNA ZANIMACIJA DOKONIH, VEĆ ISTINSKA BRIŽNOST I ZAJAPURENOST ZA NEŠTO ŠTO JE NAŠE, A TREBA DA POSTANE NJEGOVO.
Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište kao neobnovljivi resurs, novac je najobičniji papir i tako nešto, došlo je vreme, treba da se plaća MUDROŠĆU I FUTURISTIČKIM PROCENAMA. Ne sporim da su za svako uvažavanje uslovi za sve koji žele da učestvuju na tenderu da moraju da se bave poljoprivredom kao pretežnom delatnošću ili trgovinom poljoprivrednih proizvoda, kao i da na godišnjem nivou ostvaruju najmanji prihod od 400 miliona evra. Međutim, tokom naše nesrećne privatizacije bilo je i rigoroznijih uslova za potencijalne kupce, ali posle ulaska u posed, odnosno vlasništvo, sve bi padalo u vodu. Ponašao se kako je ko hteo, a najmanje je bilo onih koji su želeli da nastave i razvijaju proizvodnju koja je afirmisala takva preduzeća, fabrike i kombinate. Posledice su bile katastrofalne, a GILJOTINI poznatijoj kao AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU koja je poslušno odrađivala taj posao za nedorasle i nedostojne vlastodršce nije falila ni dlaka sa glave. Ugašena je tiho i brzo, isto kao što je nastala, a pojedine njene prvake, što je najgore, viđam i danas na odgovornim državnim radnim mestima.
Udavače u sela, REFERENDUM ZA PKB
Neko će reći da od jednog tendera pravim politički pamflet, kao i da svemu dajem previše pesimističkih tonova. Nema u tome ni trunke istine, jer iskustva iz proteklih nekoliko decenija govore o nemarnom odnosu prema jednom od najznačajnijih resursa koji imamo, a to je poljoprivredno zemljište i proizvodnja hrane. Devedesetih godina prošlog veka uništeni su skoro svi agroindustrijski kombinati (AIK), kompleksi, sistemi, zadruge, klasteri i slična udruženja koja su bila noseća armatura domaće poljoprivrede. Zbog čega bi, uz sva odolevanja vlasničkoj transformaciji, PKB bio BOLJE SREĆE s obzirom na činjenicu da je i dalje ostao nejasan njegov model privatizacije o kojem se predugo MOZGALO. Iz blic anketa ni zaposleni niti Beograđani kojima godišnje ovaj kombinat isporuči blizu 70 miliona litara mleka, kažu da ne bi bili srećni da novi vlasnik bude stranac, bez obzira koliko se novčano isprsio i obećavao novih investicija, tehnologije i proizvoda. Kada se pomene grad Beograd kao mogući učesnik na tenderu, oni samo sležu ramenima uz kratke komentare da o takvoj mogućnosti ili nameri nisu čuli nijednu reč.
Cilj mi nije da nijednom rečju, insinuacijom ili potezom remetim, zbunjujem ili odvraćam potencijalne kupce, odnosno učesnike na tenderu, pa čak ako među njima ima ne samo stranaca, već i VANZEMALJACA. Znam jedino, bez obzira na konačnu cenu, onaj ko bude proglašen za pobednika imaće čemu da se raduje. Dobiće izuzetno VISOKU PREMIJU, ugled, uticaj, moć i priliku da ostvari najviše poslovne rezultate. Vlasnicima kompanija tipa PKB svuda u svetu prostiru crvene tepihe, naprosto jer znaju sve njihove prednosti i značaj u jednoj društvenoj zajednici, regionu, pa i šire. Naravno, SVI MI DOBRO ZNAMO da je POLJOPRIVREDA mesto gde čovek može da razume sebe, druge, svet u kome živi i svoje mesto u tom svetu.
Glas sam u ovoj kolumni PODIGAO jer pouzdano znam, ako privatizacija PKB-a bude SMANDRLJANA, odrađena reda radi i netransparentno, Srbija će zauvek izgubiti s puno razloga nazvanu BELU KUĆU domaćeg agrara, Beograđani najveći i najpouzdaniji MEGA-ŠPAJZ, a zaposleni agro istraživači i vizionari SVE. Podigao sam glas protiv toga da PKB bude od strane novih latifundista POJEDEN ZA DORUČAK. Bez gledanja u sat RUČAK ĆE BRZO STIĆI!
Izvori informacija: lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.
Komentari