U kolko će kolona opozicija na izbore? Ko sa kim može, a ko sa kim ne želi? Koja će kolona da „udari“ frontalno a koja s boka? I tako ove „mozgalice“ nekoliko meseci bivaju ključna, a ne retko, narogušena i zbunjujuća pitanja koje lansiraju izvesni mediji koji su umislili da je to njihov izum i otkriće. Oni u takozvanim izbornim kolonama vide kružni tok demokratskog saobraćaja i šansu za one kojima su naklonjeni. To prelazi u neku vrstu zamajavanja iako isti dobro znaju da je kolona formacija a život preko puta. Istovremeno, ljudi iz struke upozoravaju na opreznost, jer reč kolona asocira na ružne trenutke iz naše prošlosti vezane za zbegove, odvođenja na stratišta ili na prinudni rad. Ili, ne ponovilo se, na kolone ispred „Dafiment“ i još nekih piramidalnih banaka u vreme zlih 90-tih godina. Učestalo pominjanje kolona počinje praktično da razvrstava našu stvarnost i njenu suštinu. One nisu što i rulja, ali linija između njih, zavisno od situacije i trenutka, je vrlo tanka.

Sreća, što mimo predizbornih, gnevnih, protestnih i prosjačkih postoje spontane, korisne, razdragane i normalne kolone. Jedna od njih koja se pretvorila u pravu reku bio je 66. Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu. Svrstavanje u tu kolonu ima nadstranački i izvapolitički interes. Žeđ za dobrom literaturom, pogledima i stavovima na globalna kretanja i skretanja. U veliku kolonu će i sistem „Pronađi me“ za bezbednost nestale dece. Predlagači su šest godina molili kumili državu, sramota me da kažem i koje institucije,da podrže taj sistem. Jedno, nadasve, ljudsko ponašanje.

2.

Kolone znatiželjnika neprestano prate dobre kulturne događaje, repertoare i briljantne filmske projekcije kao što su „Heroji Halijarda“ Radoša Bajića ili „Ćuvari formule“ Dragana Bjelogrlića… U kolonama se ide na sportske događaje.Svedoci smo još nekih jesenjih kolona koje prave ptice selice izazivajući neku vrstu sete. Odlaze one na koje smo se tek navakli, ali u nadi da će se s prolećem vratiti.

U ponedeljak 23. okotobra ponovo je viđena jedna očekivana kolona. Naime, poljoprivrednici iz Banata i Požarevca, sa nekoliko desetina traktora u ataru sela Bavaništa formirali su jednu a povremeno i dve kolone, sve sa ciljem da ukažu državi i resornom ministarstvu na svoj težak položaj.S obzoirom da su u pitanju bili ratari njih je najviše žuljala niska cena žitarica što ih sputava da nastave normalno funkcionisanje, posebno kada je u pitanju priprema za jesenju setvu.

Poljoprivrednik Jovan Jovanov, kazao je da njihov protest nema nikakve veze sa politikom, iako je posle najave vanrednih izbora sve u tom tonu, već da mnoge od njih muče dugovanja, kreditna zaduženja i drugi finansijaki problemi što ih sprečava da naprave bilo kakvu rentabilnu računicu za ono što rade.

Protestnu vožnju iskoristili su i za podsećanje nadležnih na zaključke dogovora postignutog u maju mesecu uz očekivanja da se , po njihovoj meri, uredi tržište žitarica i ispoštovati sva ostala obećanja kada su u pitanju subvencije, podsticaji i drugi oblici podrške i olakšica. Novi „podsetnik“ najavili su takođe u Bavaništu sredinom novembra.

3.

Praktično istog dana oglasila se i aktuelna mnistarka poljoprivrede sa informacijom da od naredne godine vlasnici poljoprivrednog zemljišta koje ne obrađuju NEĆE moći da računaju na mogućnost dobijanja subvencija. Tu privilegiju, zamislite, imaće samo oni koji oru i seju. Među njima i zakupci obrađenih parcela.

Javna je tajna da je po ovom pitanju do sada sve išlo u nekoliko kolona.U onoj najvećeoj kako je otkriveno uz pomoć platforme e-agrar, a obelodanila aktuelna ministarka poljoprivrede, nalazilo se čak 160.000 gazdinstava koja su neosnovano dobijala subvencije. Dakle, pun šleper para odlazio je u dzepove onih koji su simulirali proizvodnju, dok su oni koji su posvećeni zemlji i njenoj obradi jedva sastavljali kraj s krajem uz stalno podsećanje da je u okolnim državama i EU ta podrška višestruko veća.

Kako urediti pitanje ko je u koloni lažnih a ko u onoj sa pravim poljoprivrednicima? Na tu temu nema ozbiljnih rasprava i svi se „vade“ da će nešto više podataka imati po završetku popisa u agraru čiji zvanični rezultati će biti dostupni tek za godinu dana. Ovo pitanje, da budemo precizniji, je dugo vremena ispod radara mnogih nadležnih službi što „debelo“ miriše na korupciju. Podaci o kilometarskoj koloni koju je registrovao e-agrar podsećaju na takozvane predizborne „senzacije“, ali vreme će pokazati hoće li ta vrsta nemarnosti državne administracije dobiti epilog? Ako ga bude onda će podaci o pomenutoj nakaradnoj koloni imati smisla.
Inače, najviši ukupni podsticaj koji jedan korisnik može da ostvari po zahtevu za jednu kalendarsku godinu je 2,5 miliona dinara. Za naše prilike lepa para.

4.

Pored pisanja brojnih medija kao i našeg portala na temu neautentičnosti, odnosno falsifikata i lošeg kvaliteta jednog broja proizvoda među kojima su med, vino i pojedine voćne rakije velika kolona poljoprivrednih proizvođača okupljena oko klastera „Ujedinjeni za kvačlitet“, uputili su pre koji dan otvoreno pismo Jeleni Tanasković, ministarski poljoprivrede. To su učinili uz zahtev da se takvo ponašanje i narušavanje njihovog ugleda kako kod domačih tako i kod inostranih kupaca pod hitno zaustavi.

Oni u navedenom pismu traže da se razmotri promena ili izvrši dopuna zakonske regulative u vezi sa kvalitetom, sprovodi stalna kontrola od strane inspekcijskih službi i za one koji u promet stavljaju neautentične i falš proizvode primenjuju rizoroznije kazne.

Svaka čast ovoj koloni neposrednih proizvođača i njihovom klasteru „Ujedinjeni za kvalitet“ za razliku od tromih i neefikasnih kontrolnih službi koje su u nekoliko navrata pokušale da svale krivicu na medije, koji navodno, pišu nedoboromanerno i neprovereno. Hteli su da kažu: koji od ovakvih pojava ne skreću poglede!

5.

Da se još jednom vratimo na pomenute kolone. Iako ih u predizbornoj kampanji neće biti previše poljoprivrednici će ceniti one iz kojih im budu stizala realna i poštena obećanja. Da je sreće to bi bili jasni i dugoročni programi uz procene za održivu proizvodnju i zaradu.

Zanimljivo je da je aktualna vlast nedavno obelodanila usvojeni poljoprivredni budžet u čijem ćupu za narednu godinu je 105 milijardi dinara plus 14 milijardi po osnovu povraćaja akciza. Iz redova onih koji bi želeli da dođu na vlast, odnosno opozicije kažu da je ta suma, bez obzira što je nazvana istorijskom, nedovoljna. Na taj način oni su poljoprivrednike doveli na neku vrstu „slatkih“ muka, ali i dilemu jer su slične priče slušali pred svake izbore…

Kolonom se naziva i novinski stubac. E, ta me najviše interesuje iako su, nažalost, sve iste. Samo oni koji imaju veštinu čitanja ili slušanja u stanju su da je razumeju. U suštini, sve naše kolone imaju svoje izazove i privlačnost za pojedince i grupe građana. Neke su i čist interes.

Preporuka je samo nemojte u takozvanu „petu“ kolonu.Ona vam neće vratiti veru u čoveka.Samo
toliko!!!