Vaše je samo da umrete, sve ostalo je naša briga. Ovo je jedna od udarnih poruka sa 11. po redu „Grobarijade“ koja je 17. septembra u Nišu okupila veliki broj pogrebnika i proizvođača pogrebne opreme iz naše zemlje i regiona. U stilu ovog, ne baš prijatnog obraćanja potencijalnim klijentima, mogla bi da glasi i poruka poljoprivrednicima pred nastupajuću jesenju setvu. Parafraziram: samo vi posejte što veće površine pod pšenicom i drugim ozimim usevima, a za sve ostalo, tu smo mi.Kada se kaže „mi“ jasno je da se ponajpre misli na državu, njenu vladu i resorno ministarstvo. Ovakav scenario na srpskoj agrarnoj sceni prisutan je jako dugo i najčešće uz punu „agrotehniku“ od strane partijskih komiteta, istaknutih pojedinaca bliskih vlasti, svakoraznih eksperata, propagandista do takozvanih službi. Posle sloma dogovorne ekonomije svako tutorisanje, ipak nailazi, na preispitivanje poljoprivrednika koje je sve teže prevesti „žedne“ preko vode. Oni otvoreno govore da ne žele da prihvate bilo čije ubeđivanje i obećanje za posao od kojeg će ih godinu dana boleti glava.

I pred najnoviju jesenju setvu koja će potrajati ceo oktobar i nastaviti se u prvoj deonici novembra puno je neizvesnosti, dilema i problema. Koliko god zamarali digitrone i računare skoro ni jedna cifra im nije po volji. Ponajmanje ona koliko će morati da izdvoje kako bi što bolje pripremili i ušuškali žitne oranice koje su planirane da se prostiru na preko 600.000 hektara.

Hiljadarka po hektaru

Prema računici Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije, domaći ratari će za ovogodišnju jesenju setvu za jedan hektar ozimih useva morati da izdvoje 140.750 dinara. Tačnije, „tvrdu“ hiljadarku evra. Više od polovine te sume otići će na nabavku veštačkog NPK đubriva, semena pšenice i kod mnogih ratara za zakup zemljišta, odnosno tuđih njiva po prosečnoj ceni od 500 evra po hektaru.

Pomenuta cena setve ostaće na utvrđenoj sumi pod uslovom da dizel gorivo ostane na subvencionisanih 180 dinara po litru. Za ignorisanje nisu ni nešto „sitniji“ izdaci za oranje, spremanje setve, rasturanje đubriva i još nekih nepredvidivih mašinskih radova.

Praktično, ovogodišnji troškovi za jesenju setvu u odnosu na prošlu godinu biće veći za 26,3 odsto, odnosno za dodatnih 30.000 dinara po hektaru. U svim ovim okolnostima stručnjaci tvrde da poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara i bave se ratarstvom,teško da mogu osetiti „slast“ ozbiljnije dobiti. Međutim, da bi zavrteli rulet i za tu setvenu površinu potrebno je da ulože oko tri miliona dinara.

Kao pred izbore

Sve do juče, kako se to kaže, vladalo je mišljenje da onaj ko obrađuje 10 hektara je „suvi“ gazda. Naravno, da je to mogao da bude ako se bavio voćarstvom, odnosno preciznije imao hektare pod malinom, borovnicom ili jabukama. Od proizvodnje voća se zarađuje a od pšenice pravi hleb. Nasušni. Ove jeseni krenuli su jedni drugima u susret: istorijski visoka berzanska cena pšenice od 416 dolara po toni, a sa druge neupamćeno visoki troškovi setve. Gde će se „naći“ niko pouzdano ne može da kaže. U takvim situacijama, jedino je izvesno, varničenje koje sve nepromišljene i ishitrene poteze može da opeče.

Bez obzira na sve okolnosti i probleme: što zbog tradicije, posla koji najbolje znaju, ali i nepopravljivog isčekivanja da će se nešto promeniti, i dalje, većina ratara nije spremna da preskoči ni jednu setvu. Snopovi su im u krvi.

Međutim, i pored činjenice da je takozvana prehrambena bezbednost jako bitna za svaku zajednicu ratari, odnosno proizvođači žita stalno nailaze na „ćup“ koji ima dno. Plitko. Podrška države je vrlo skromna, a često, i nedovoljna terajući poljoprivrednike u zaduživanja i druge probleme. Ubeđivanja da će zbog globalnih poremećaja na tržištu žitarica, uzrokovanim ratom u Ukrajini, sve izraženijih klimatskih promena i drugih nepredvidivih situacija imati šansu da dobiju povoljnije otkupne cene, to većina njih, doživljava, zbog predugog ponavljanja, kao kakav filmski žurnal.

Naravno, neizbežne su i klasične parole od strane predstavnika vlasti, takozvanih agenata uticaja i medijskih propagandista sa najrazličitijim oblicima motivisanja, nagovaranja pa i „naglašavanja“ kako su sve setve patriotski čin. Da su i sa ekonomskim pokrićem takva kvalifikacija je neprimerena i zvuči krajnje demagoški.

Ali, pošto smo, kako kaže ona narodna mudrost, višestruko srećniji-nego što smo teži, već nekoliko decenija naši ratari uredno pune silose sa pšenicom i drugim žitaricama a pored obezbeđivanja za domaće potrebe ostaju značajne količine i za izvoz. Ta veština nema previše dodirnih tačaka sa patriotizmom, iako pod lupom političkih autsajdera, tio liči na :“četrdeset petu, četrdeset šestu“!?

I druga događanja

Bitna je jesenja setva, ali domaći agrar zbog svoje kompleksnosti i specifičnosti neprestano pulsira, planira, raduje se i nervira celom svojom dužinom i širinom. Zbog nastavka plivanja uzvodno, sasvim je očekivano, što među poljoprivrednicima postoji zanimanje ko će im biti novi ministar? Kormilar. To nije iz  radoznalosti, već zbog toga što je svima njima jasno da agilan i uticajan resorni ministar može mnogo toga da uradi u njihovu korist.

Meštani sela Sibnica, Kaludra i Dragovac u opštini Rekovac, nisu mogli da čekaju postavljenje novog, odnosno novih ministara, već putem takozvanog „kampovanja“ pune dve nedelje štite prostor na kojem je planirano otvaranje bušotine za istraživanje litijuma i bora. Meštani kažu da su njihov litijum: voće, prerađevine od njega i drugi poljoprivredni proizvodi koji se na tom području gaje od pamtiveka. Ubeđeni su da će u odbrani te prirodne lepote i bogatstva uspeti.

Kada pominjem bogatstvo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u prvih sedam meseci ove godine iz Srbije je izvezeno malina u vrednosti od 300 miliona evra. To je samo polovina od ukupne količine crvenih plodova namenjenih za prodaju inostranim kupcima. Dakle, srpski agrar nije „šaka zobi“ kako to neki misle!

Posmatrajte bogomoljku

U ram ove kolumne smestio sam jednog neobičnog insekta- bogomoljku (lat. Mantodea).Pored toga što je nemilosrdna grabljivica i likom podseća na vanzemaljca, ona mnogima pa i poljoprivrednicima, može biti dobar primer za određena ponašanja. Na primer i onog pred jesenju setvu.

Posebno bih istakao, što su utvrdili istraživači koji se bave zglavkarima, bogomoljka je jedan od najinteligentnijih insekata na svetu. Isto tako to je insekt koji, skoro nikada, ne pravi greške i ishitrene poteze.

Vlada mišljenje da će se bogomoljke pojaviti u trenutku kada je nekome potrebna jasnoća, stpljenje i snaga. Pomoći će im da donesu mudre odluke i izbegnu greške. Veruje se da viđenje bogomoljke može biti simbol, odnosno nagoveštaj sreće.

Samo, da što duže potraje, Miholjsko leto!