Konačno je neko od projektanata budžeta shvatio da je poljoprivreda izuzetno značajan ekonomski potencijal Srbije izdvajajući nešto veće novce za njeno subvencionisanje i druge oblike podsticaja.Puno je onih koji misle da to još uvek nije dovoljno, ali ni jednom „poklonu“ pa i ovom za 2020. ne treba zavirivati u zube.
Da li poljoprivrednici imaju svog Deda Mraza? Ako na ovo pitanje dodamo podatak da je pomenuta persona kod slovenskih naroda izmišljen lik koji deci donosi poklone uoči Novogodišnjih i Božićnih praznika onda je situacija mnogo jasnija. Poljoprivrednici nisu deca, a ushićene mališane nije teško obradovati i napraviti im iluziju, posebno, sa salatkim paketićima. Ovo je samo aluzija na AGRARNI BUDŽET za 2020. godinu iz kojeg će biti izdvojena sredstva za SUBVENCIJE I DRUGE PODSTICAJE domaćih poljoprivrednih proizvođača kojima se mnogi raduju baš kao deca novogodišnjim paketićima. Prema najavama Deda Mraza iz Nemanjine ulice u Beogradu, POKLON DŽAK će biti pun do vrha, a može se čuti, najveći od vremana čuvenog „Zelenog plana“ do danas.
Ovo je vreme kada se krupne reči i brojke olako potežu, ali uz svu opreznost prema zajapurenim planerima i bacačima KAMENA S RAMENA, ipak, im je došlo iz stražnjice u glavu da je POLJOPRIVREDNA PROIZVODA OZBILJAN PRIVREDNI SEKTOR I VELIKA ŠANSA ZA EKONOMIJU DRŽAVE SRBIJE. U već pomenutom AGRARNOM DŽAKU za 2020. godinu za poljoprivredu su opredeljene 52 milijarde dinara od čega će za SUBVENCIJE i ostale podsticajne mere biti usmereno 35,6 milijardi dinara što je za 900 miliona dinara više nego u prošloj godini. Ovde figurira i još jedan podatak od 43,7 milijardi dinara za subvencije dopunjen sa sredstvima iz fondova EU za podršku poljoprivredi poznat kao IPARD 2. Koliko je to korektno teško je reći, ali da je korisno tu nema primedbi. Bez obzira što nije ispunjeno očekivanje da suma za domaći agrar bude najmanje pet procenata od ukupne budzetske sume i ovo što je UDELJENO su velike pare na šta naši skromni i trpeljivi poljoprivrednici nisu naučeni, ali su nema sumnje u stanju da se brzo naviknu, jer imaju takozvanih finansijskih „rupa“ na sve strane.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Uz njihovo krpljenje i popunjavanje mnogi sektori i grane agrara moći će da očekuju, bukvalno rečeno, kapitalne podrške. Tako je za poljoprivrednike koji će se baviti organskom proizvodnjom predviđeno povećanje subvencija od 2,5 do 3 puta u odnosu na predhodnu godinu. U tom korpusu trenutno se nalazi preko 7.000 sertifikovanih poljoprivrednika. I sektor stočarstva može računati na značajna stimulativna povećanja a ponajviše vlasnici reproduktivnih grla, pre svega krava za teljenje, koje treba da poprave dosta lošu genetsku i brojčanu situaciju u govedarstvu. Subvencije za jedno grlo umesto dosadašnjih 25.000 biće povećanje na 40.000 dinara. Za vinogradare, odnosno proizvođače vina planirana je novčana podrške od 10 miliona evra koja će biti usmerena u pravcu zasnivanja i proširivanja novih zasada, uvođenju savremenih tehnologija i „jačeg“ marketinga . U „vip“ grupi pojačanih subvencija naći će se i mladi poljoprivredni proizvođači, prerađivači i investitori u agraru. Na ovu podršku treba da računaju i svi ostali proizvođači i gazdistva koji su predhodnih godina ostvarili to pravo.
SUBVENCIJE SU, PRVENSTVENO ZA MALA, INAČE NAJBROJNIJA POLJOPRIVREDNA GAZDINSTA KOJA SA 600.000 KAPLJICA ČINE AGRARNI VODOPAD SRBIJE, IZUZETNO ZNAČAJNA MERA. ELIKSIR, OHRABRENJE, PODRŠKA, PILON NA MOSTU, VETAR U LEĐA, SAMOPOUZDANJE, MAJČINO MLEKO I VEROVANJE DA TEŽAK I NEIZVESTAN RAD U POLJOPRIVREDI IMA SMISLA. ZBOG TOGA, BEZ OBZIRA NA PRIGOVORE DA LI JE BUDŽET RAZVOJNI ILI PREDIZBORNI, DRŽAVA TREBA OVU VRSTU DAVANJA DA POZICIONIRA NA VRHU AGRARNIH PRIORITETA I DA SE MASKIMALNO ZALOŽI DA TE PARE NE ZAOBIĐU MALE.
Inače, detaljnije analize bi pokazale da kod pojedinih grana poljoprivrede, kada je u pitanju subvencionisanje, postoji dosta opštih mesta pa i favorizovanja. Niko ne spori da je organska proizvodnja velika šansa pa i perspekrtiva za srpski agrar. Međutim, i pored svih napora koje čine nacionalna asocijacija „Serbija Organika“ kao i više opštinskih centara i organizacija i dalje su u ovom poslu prisutni: amaterizam, hobističke ambicije, improvizacije i nastojanje da se na svaki način dođe do brze zarade. Značajno povećanje subvencije biće dobra prilika da se situacija u ovoj proizvoidnji značajno unapredi i, moguće je, konačno probije ZVUČNI ZID od 10.000 sertifikovanih proljoprivrednika.
Jako bitna za organsku proizvodnju je REONIZACIJA terena i prostora koji su pogodni za njeno organizovanje. Iznad svega intezivnija obnova stočarstva, jer dobro je poznata činjenica da bez STAJNJAKA NEMA ORGANSKE PROIZVODNJE. Preparati i svakorazni „gemišti“ spravljeni, navodno, na biljnoj osnovi su nejaki da bi mogli ozbiljnije da podrže ovu vrstu proizvodnje. Za neke je i iznenađenje što relativno značajne subvencije dobija i vinogradarstvo. To je isto perspektivna voćarska grana koja je zbog pogrešene agrarne politike, u najvećem delu Srbije, bila u apstinenciji više od 100 godina. Primera radi pre jednog veka poljoprivrednici iz valjevskog kraja porez su plaćali sa grožđem da bi kasnije vinogradi nestali u „mišje rupe“, jer su komunistički komesari kazali da je to podneblje za šljive, kruške i kasnije maline i kupine.
Da su budžetom predviđene mnogo veće subvencije bez mehanizama za njihov brži i manje komplikovan put do poljoprivrednika ne bi praktično značile mnogo. Iskustva iz predhodnih godina govore da je i ta aktivnost bila maksimalno BIROKRATIZOVANA da su poljoprivrednici na samu pomisao na tu vrstu podrške bivali nervozni i nepoverljivi. U pojedinim situacijama osećali su se poniženo imajući osećaj kao da su sa šajkačom ili izgužvanim šeširom stali na kakvu ćupriju tražeći milostinju. Iz Ministarstva za poljoprivredu najavili su da podnošenje zahteva, odnosno prijava za subvencije više neće imati ZADNJU ADRESU BEOGRAD, VEĆ OPŠTINE U KOJOJ ŽIVE I RADE. Isplata će se vršiti onda kada je novac NAJPOTREBNIJI poljoprivrednicima, a ne kao što je najčešće znalo da bude za setvu u vreme žetve i obratno.
Najavljeno je i donošenje Zakona o regulisanju cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda kojim će, pored ostalog biti utvrđeno ko može da se bavi poslovima otkupa i prometa i gde će svako ko dobije dozvolu morati da ima i garancije kojima će potvrditi da će preuzetu robu u dogovoreno vreme i po utvrđenoj ceni isplatiti.Uz sve ovo predviđena je izrada softvera, odnosno sistema za OČEKIVANE CENE 20 NAJTRAŽENIJIH POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA. Cenovnik će izlaziti nekoliko meseci pre berbe ili setve i biće jedan značajni orjentir za ponašanje poljoprivrednika, ali i potencijalnih kupaca. Verujem da ova nova praksa neće biti slična gledanju u čarobnu „kuglu“ ili u dlan od strane vidivite Zorke ili Branke, već neka vrsta berzanske prognoze i predviđanja. Dobro znam da je ovu priču povukla MALINA, ali s obzirom da živimo u vremenu neoliberalnog kapitalizma u kojem nema emocija niti previše razumevanja sve je POD ZNAKOM PITANJA?
Neće to za domaće poljoprivrednike biti preveliko iznenađenje baš kao i rasprava o budžetu gde je na temu onog dela koji se odnosi na agrar, u prvih pet udarnih dana, komentarisalo tek nekoliko poslanika od kojih je jedan bio i takozvani samostalni. Do kraja novembra sve će biti UPAKOVANO i stavljeno u AGRARNU VREĆU za 2020. godinu. Deda Mrazevi koji će poklone, čitaj subvencije, deliti KONAČNO bi trebali da budu NAJMANJA BRIGA. NAPROSTO, JER NIŠTA NE DAJU IZ SVOJIH DŽEPOVA. TO JE JOŠ JEDAN KORAK VIŠE U ODNOSU NA DOSADAŠNJU PRAKSU KADA SU SVAKORAZNI LADOLEŽI VASTI POISTOVEĆIVALI SUBVENCIJE SA SVOJOM VELIKODUŠNOŠĆU.
Komentari