Foto: Budimir Budo NovovićOko subvencija, podsticaja i drugih oblika podrške poljoprivrednicima od strane države, uvek su se „vrtele“, za naše uslove, velike pare. Za ovu godinu planirana je suma od 53 milijarde dinara. A tamo gde ima para ima i svakakvih „igara“, namera, ambicija i kombinacija. Ruku u vatru bih stavio u znak kategoričnog odbijanja da se srpski Milutini u takvo „kolo“ ne hvataju!
Kada kažem Milutini, mislim pre svega na one zemljodelce i njihove potomke iz kultne knjige/romana Danka Popovića, koji su, sa malim izuzecima,celim bićima posvećeni zemlji, njenoj obradi, negovanju, poštovanju sve do prinošenja žrtava. Od sopstvenih do onih simboličkih.
Međutim, ne samo pandemija korona virusa, najogoljenije prisustvo liberalnog kapitalizma, korupcije, burazerske ekonomije kao i ozbiljno narušenih, skoro svih, sistema vrednosti doveli su i jedan broj poljoprivrednika do svakoraznih iskušenja.
Slatke državne pare
Laže ko negira da državne pare nisu „najslađe“? Dovoljno se prisetiti koliko smo se nedavno radovali delenju iz takozvanog „helikoptera“ novca svim kategorijama građana, doduše, kao pomoć u vremenu pandemije.
Ali, nad našim prostorom, posebno kada su u pitanju javna preduzeća, ustanove i druge organizacije od „strateškog“ značaja, svake godine nadleću avioni tipa „džambo-džetova“. Njima im pristižu ogromni novčani iznosti subvencija, i to urednije, nego primera radi što je slučaj sa isplatama dečjih dodataka.
Subvencije su poodavno prisutne i u domaćem agraru. Na njih polaže pravo veliki broj poljoprivrednika, njihovih gazdinstava, zadruga i ostalih organizacija iz ovog sektora. Zbog svog značaja svrstane su u kategoriju „majčinog mleka“ za proizvođače hrane. Iznenadila me informacija od pre neki dan da su upravo subvencije “stavile“ lisice na ruke jednom broju poljoprivrednika.
Naime, u zajedničkoj akciji Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, MUP- a, Uprave kriminalističke policije i Odeljenja za borbu protiv korupcije, uhapšeno je devet vlasnika poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Srbije. Traga se još za jednim koji je u bekstvu i za kojim je raspisana poternica.
Oni se sumnjiče za krivično delo prevare. Na teret im se stavlja da su od juna 2017. do avgusta 2019. godine, falsifikovali dokumentaciju za dobijanje podsticajnih sredstava na osnovu kojih im je Uprava za agrarna plaćanja odobravala isplatu novčanih sredstava. Na taj način su oštetili državni budžet za 21,8 miliona dinara.
Fiktivna kupovina mehanizacije
Na meti osumnničenih bilo je prikazivanje lažnih činjenica, odnosno papira da su kupili različite poljoprivredne mašine i mehnizaciju i izvršili plaćanje, navodno, kupljene robe. Na osnovu toga podneli su Ministarstvu za poljoprivredu i Upravi za agrarna plaćanja zahtev za ostvarivanje prava za podsticaj koji im je i isplaćen.
Ono što mi je u opisu pomenutog marifetluka zasmetalo je konstatacija da su na osnovu dostavljenih fasifikovanih papira osumnjičeni doveli u zabludu radnike Uprave za agrarna plaćanja. Pa nisu valjda zatečeni u nikakvaoj hibernaciji, već poslu kojim se svakodnevno bave!?
30/03/2021 20/03/2021 10/03/2021MOŽDA VAS ZANIMA
Krava na Konjarniku
Prolećni mraz na čaju kod guvernerke
Bez ruganja bogatima
Nastavlja se „češljanje“
S obzirom da je najavljen nastavak „češljanja“po svim delovima zemlje, bolje upućeni u ovu problematiku, kažu da će biti još hapšenja.
Međutim, biće jako bitno da osim šturih policijskih informacija javnosti budu predočeni nešto konkretniji podaci o počiniocima pomenutog krivičnog dela. Da li se radi o kalkulantima, pohlepnicima ili „prolaznicima“ kroz agrar, odnosno ima li među uhapšenima i čestitih domaćina koji su se upecali na „udicu“ posrednika i njihovih „dobrih“ usluga. Jedino što znamo je da među uhapšenima najmlađi ima 30, a najstariji skoro 70 godina.
Bitno je takođe utvrditi ko su uhapšenima bili saradnici ili pomagači? Da se, kako neko primeti, ponovo ne radi o saradniku ili saradnicama koje „niko“ ne poznaje?! Inače, dobro je poznato da su mnogi poljoprivrednici žrtve sopstvene neinventivnosti, neupućenosti, neznanja, ali i lenjosti kada treba ući u „koštac“ sa papirima, procedurama i provući se kroz brojne administrativno-birokratske lavirinte radi ostvarivanja određenih prava, povlastica i benefita.
I dalje u najvećem broju izradu projekata i sređivanje dokumentacije za prijavljivanje na neki od konkursa za državne podsticaje, daju da im pripremi neko drugi. To su najčešće specijalizovane agencije i službe, ali istovremeno ima i onih „nadri“ sveznalica koje nude brza rešenja i takozvane „prečice“ za povoljne provizije. U takvim slučajevima problemi su neizbežni a na udaru su prvenstveno oni lakoverni, nedovoljno obavešteni, nevešti i pošteni poljoprivrednici.
Male mace za Bugare i Italijane
Da nešto nije u redu kada su u pitanju subvencije u poljoprivredi, bez obzira što one po iznosima nisu „evropske“ i što njihova isplata hronično kasni, naslutio sam iz jedne informacije od prošle godine objavljene na sajtu Udruženja novinara Srbije.
Oni su tražili da se prijave, radi edukacije, mladi novinari sa istraživačkim nervom, upravo sa prvim zadatkom, da „zavire“ ispod postave trošenja budžetskog novca koji se opredeljuje za subvencije i druge podrške u sektoru poljoprivrede.
Taj istraživačko-žurnalistički posao još nije počeo, ali bez namere da branim one koji su se nezakonito ponašali, informacija o nedavnom hapšenju devet vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, uz sva „guranja“ nije mogla da bude vest dana. Ne što nema aktuelnost, pa čak, i ekskluzivnost, jer se ipak retko stavljaju lisice na ruke domaćim proizvođačima hrane.
Gurnuli su je u stranu neprijatni kovid podaci, kampanja u vezi sa vakcinacijom, igranje kola tamo gde im mesto nije, prvi ekološki ustanak i brojni drugi politički majonezi i gulaši, nove afere i trubadurske priče…
Možda je tako i bolje, jer je neko mogao da se priseti podataka da u prošloj i pretprošloj godini skoro četvrtina poljoprivrednika iz Bugarske nije dobila novac za subvencije upravo zbog prevara, odnosno podnošenja lažnih dokumentacija. Još poodavno je italijanska mafijaška organizacija „Koza nostra“ bacila oko na subvencije u poljoprivredi, i po nekim procenama, iz bogatih evropskih fondova po tom osnovu je izvukla na stotine miliona evra.
Dakle, naši poljoprivrednici su „male mace“ za pomenute primere u zemljama koje su članice uređene i dobro kontrolisane Evropske unije. Aprilska trava, kako primeti uvaženi kolega Bograd Ibrajter, može jedino sakriti zeca. Nastavak najavljene akcije kontrole trošenja budžetskih sredstava za subvencije, podsticaje i druge podrške to će potvrditi ili demantovati!?
Komentari