Ima li nešto drugo ili možda treće što nas ovih dana zanima, bolje reći što nam se nameće, osim junskih lokalnih izbora? Na momente, stiče se utisak, da su oni centralni događaj u Vaseljeni, jer ako jedna ili druga strana ne ostvare ono što očekuju Sunce će prestati da sija. Nastupiće mrak.

I dok traje ta vrsta isključivosti i gackanja po preizbojnoj bari, država Italija drži čas normalnosti. U njoj su zarad podrške poljoprivredi, odnosno tamošnjim farmerima koji se bave uzgojem svinja omogućili kao logistiku pripadnike državne vojne sile. Tačnije, domaće svinje od njihovih divljih rođaka čuvaće vojska kako bi se izbeglo preneošenje i širenje opasne virusne bolesti afričke svinjske kuge.

više od istog autora

KLIMATSKI I DRUGI INŽINJERI

Kolumne

30/04/2024

MINISTARSKA VRTEŠKA

Kolumne

10/05/2024

PROLEĆNE OPEKOTINE

Kolumne

10/04/2024

Više je nego pozitivno i optimistično što Italijani nisu skrivali od šire javnosti uključivanje vojske u ovakve aktivnosti. Bez bojazni od kritika i ponižavanja. Uostalom, od čuvene parmske šunske sa područja Emilija-Romanjo godišnji prihod premašuje 1,5 milijardi evra.

Sa ovom informacijom hoću da prekorim one koji mesecima i godinama svoje vojne sile koriste za pretnje, ubijanje ljudi, razaranje njihovih domova i nanošenje najtežih duševnih bolova. Tanki su i neubedljivi izgovori da to čine zbog čuvanja slobode, itegriteta ili nekih pređašnjih neraščišćenih računa. Niko ne pominje bahatost i mitomaniju pojedinih ratobornih vođa koji žele po „više“ puta da se upišu i istoriju na račun, najčešče, nevinih žrtava.

To je civilizacijski pad sa 10.000 metara bez padobrana.

DA SE VRATIMO U BRAZDU

Strepnje da će se ukidanje prioriteta za prelazak granice kamiona hladnjača natovaranih sa poljoprivrednim proizvodima vratiti kao bumerang među prvima su osetili proizvođači, prevoznici i izvoznici jagoda. U vreme prvomajskih proznika mnogi tovari jagoda morali su u rikverc, jer višednevna čekanja na granici pretila su da crvene plodove učine neupotrebljivim.

Pored gubljenja prioriteta, jer su drugi prevoznici tvrdili kako u hladnjačama mogu da se tovare i betonski blokovi, kao da niko to ne kontroliše ispostavila se i neažurnost fitosanitarnih službi koje strogo poštuju Zakon o radu i ne pada im na pamet da „zavrću“ rukave prekovremeno.

To nisu ni pravila niti kućni red, već neodgovoran odnos prema poljoprivredi koja, uz sve napore, nikako da izdigne svoj društveni, ekonomski i socijalli status. Svima su važnije nekakve druge priče u odnosu na ono što Srbija iz ovog sektora ima kao brend.

Ceh za ovakve igrarije i birokratsku bezosećajnost prvenstveno plaćaju neposredni proizvođači ali i svi ostali u lancu. Zbog toga su prevoznici i izvoznici najavili traženje uspostavljanja takozvanog „zelenog koridora“ za kamione hladnjače sa poljoprivrednim proizvidima na nekoliko domaćih graničnih prelaza. Da se i takvom „formacijom“, ako ne može drugačije, stiže do inostranih tržišta i kupaca.

POSLEDNJA informacija je da od 15. maja teretnjaci koji prevoze kvarljivu robu, pa naravno i voće i slične proizvode, posle mesec dana maltretiranja, PONOVO imaju prednost na graničnim prelazima. Poljoprivrednici, odnosno prevoznici i izvoznici za to treba prvenstveno da zahvale medijima koji su javno kritikovali gubljenje pomenutog prioriteta.

KRASTAVCI

I dok guvernerka Narodne Banke Srbije za sporo slamanje inflacije krivi kupus, koji je navodno u potrošačkoj korpi napravio pravu zbrku zbog svoje cene, iz Leskovca stiže sasvim drugačija vest. Naime, tamošnji mladi poljorpivredni proizvođač Dimitrije Đorđević, nekoliko dana nudi krastavce, čija je pijačna cena 150 dinara za kilogram, džabe, jedino tražeći da mu se plati 10 dinara za plastičnu kesu.

Nije to učinio iz predizbornih ambicija, već kako je rekao, što ponovo nekontrolisani uvoz ove vrste povrća ugrožava njihovu prodaju, velika uložena sredstva i trud. Nije to bilo davno, pre dve godine, u leskovačkom kraju došlo je do velikog protesta povrtara upravo zbog ugrožavanja nihove proizvodne od strane uvoznika. Tada je pik bio na uvozu paradajza iz Grčke, Albanije, Makedonije i još nekih destinacija iako je domaći rekordno rodio i bio izvanrednog kvaliteta.

Država i resorno ministrastvo preduzeli su određene mere na kontroli i utvrđivanju kvota uvoza, ali čim je prošlo malo vremena nezajažljivi trgovci ponovo su krenuli u akciju. Mladi Dimitrije je najavio da će u slučaju da se zažmuri na ovakvo ponašanje sa uvozom provrća i oni brzo organizovati proteste.

MALINA

Na brvnu između malinara i hladnjačara ništa novo. Ponovo je problem visina otkupne cene. Malinari su još pre mesec dana kazali da ako ona ne bude u minimalnom iznosu 350 dinara za kilogram da je neće brati. Ipak, posle prespavane noći poruka je da će je brati, jer u suprotnom to bi bio finaskijski udar od kojeg za dugo nebi mogli da se oporave.

U nameri da se nađe cena koja neće biti na štetu ni proizvođačima ni otkupljivačima predstavnici najvećeg domaćeg malinogorja sa područja Arilja, odnosno udruženja „Vilamet“ zatražili su podršku resornog ministarstva za poljoprivredu kao i novog ministra da posreduju u dogovorima sa hladnjačarima. Naravno, i da očekuju određenu finasijsku podršku u vidu subvencija za ovu voćku od čijeg izvoza država ostvaruje značaju dobit.

Kako su prenele neke medijske kuće i agencije sastanak sa novim ministrom protekao je u ohrabrujućoj atmosferi i obećanju da će biti učinjeno sve da se i za proizvođače i otkupljivače nađe rešenje tako da niko ne bude oštećen. To je vrlo teška i komplikovana računica, ali uz dobar i tolerantan dijalog moguće je da dovede do kompromisa.

NEMA PARA ZA HEKTARE

U utorak 14. maja na odboru Skupštine Srbije  za poljoprivredu rečeno je da u budžetu nema novca za isplatu dodatne subvencije od 17.000 po hektaru za sertifikovano seme. To je podiglo na noge mnoge poljoprivrednike, jer su posle obećanja iz novembra prošle godine ozbiljno računali na tu finansijsku podršku.

Ceneći da su na taj način, po ko zna koji put, obmanuti i poniženi predstavnici četiri udruženja poljoprivrednika uputili su poziv Vladi Srbije i novom resornom ministru za hitni sastanak radi razrešenja nastalaog zastoja u isplati obećane subvencije.

Na tom sastanku, kako su najavili, biće otvorena, odnosno aktuelizirana još neka pitanja, a pre svih, ono vezano za doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika.

OBEĆANJA

Ministarka iz predhodnog mandata koja je poljoprivrednicima izrekla brojna obećanja od kojih je mali broj ispunjen za takvo ponašanje je nagrađena. Kako je preneo Tanjug vlada je nedavno donela rešenje o njenom imenovanju za vršioca dužnosti generalnog direktora „Infrastrukture železnica Srbije“.

I njen predhodnik, koji sada na visokom nivou „ćera“ fudbalsku loptu, bukvalno je grmeo sa obećanjima domaćim paorima. Ponajviše o „istorijskom“ povećanju agrarnog budžeta, novim programima i tržištima širom Zemljine kugle. Da smo, samo deo tih obećanja mogli da izvozimo, zaradili bi velike novce.

Tu pošast, teško da će izbeći, i novi ministar, jer se radi o političaru od glave do pete. Nihjova omiljena disciplina su upravo obećanja.

Za poljoprivrednike, bez obzira kako bila upakovana, takozvana „prazna“ obećanja su gora od svakog nevremena. Em što pokisnu ostanu i praznih džepova. Zato kada ih čuju prva reakcija je strah. I to je nekakva nova normalnost???

…