Nama nova godina ništa nije donela…ni snega, ni mraza – one prave zimske idile. Nismo se pošteno ni smrzli, ni zimsku odeću obukli a već smo se „zagrejali“. Možda i nekom odgovara ovo vreme, ova „blaga“ zima ali nama poljoprivrednicima sigurno ne.

Imajući u vidu da sneg štiti ozime useve od smrzavanja, da omogućava snadbevanje zemlje vodom, izjednačavanje tj. spajanje površinskih voda, sa podzemnom, stvaranje rezervi za prolećnu setvu.
Kiša ove jeseni nije bilo ni na radaru, u tragovima malo.

Ekstremno visoke temperature za januar i februar. Očigledno je da su klimatske promene sve izraženije i da blage zime ne idu na ruku nikome.

Slabo promrzavanje oranica, automatski i teže spremanje, obrada. Povećana potrošnja goriva i agrotehnika kao bitna mera opterećena povećanim troškovima.

Izražene visoke temperature jedino idu na ruku rastu i razvoju korova, povećanoj aktivnosti insekata, i jako velikoj prisutnosti poljskih miševa čije su aktivnosti jako uočljive (prepolovljeni usevi, parcele – puno preoravanja usled njihovog delovanja).

Ako se prethodnih godina sa prskanjem ozimih useva kretalo sredinom ili krajem marta meseca, ove godine to kreće već sada sredinom februara a do kraja marta i do kraja sezone od standardnih nekih dva do tri prskanja biće sigurno četri do pet. Još jedan trošak – uvećan.

A hemijska sredstva, repromaterijal – seme. Cene? Nema pada samo rast, znači za koji procenat poskupljenje proizvodnje.

A berza, tržište i celokupna situacija sa žitaricama? Loša. Cene niske u opadanju. Ni približno da se pokrije prethodna sezona, a kamoli započne nova. A na sve to i stanje useva. Isto loše. Naročito za repicu, jako loše nicanje. Posejana u suvom i usled nedostatka padavina jako loš sklop, jedva da je niklo nekih 70 %.

I na sve to pored korova velika najezda insekata. Repičina pipa u velikom napadu a iznenadjujuće je i veliko prisustvo buvača. Nezapamćeno za ovaj period godine.

Ječam, pšenica fino nicanje, bokorenje ali jako veliko prisustvo korova i veliki broj bolesti.

Cene mineralnih đubriva su pale, i to poprilično ali takodje preti da dodje do nestašice zbog svetskih dešavanja kao što je rat u Ukrajini, sankcije Rusiji.

Geopolitička dešavanja, pomeranja kroje sudbinu svima pa i poljoprivrednicima. Nažalost.

Ali poljoprivrednici, ratari moraju svoje poslove završavati, i snalaziti se a i nadati se. Od poslova u toku je prihrana ozimih kultura, polako se uporedo i krenulo za zatvaranjem zimske brazde jer kiše nema a neće je biti i u skorijem vremenskom periodu kako stvari stoje.

Manipulacija stajnjakom – prevoz, rasturanje kod dosta gazdinstava odloženo zbog pojave svinjske kuge.

Međutim u agraru uvek ima posla naročito kada dodju lepi dani. Počev od sređivanja puteva, prilaza parcelama, čišćenje kanala koje je u poslednje vreme dosta zastupljeno kao mera jer teška i sušna leta okreću i teraju poljoprivrednika ka nekim drugim metodama, tehnikama u ovom slučaju navodnjavanje uz pomoć pumpi, tifona. I budućnost same poljoprivrede će biti okrenuta u tom pravcu.

Čovek je radno biće i njegova smisao je da se bori, da bude u stalnom pokretu, da se snalazi i da bude što više okrenut prirodi i da maksimalno koristi sve raspoložive resurse na pravi i adekvatan način i da sebi i drugima i dolazećim generacijama olakša postojanje, život.