Pošto se razišla magla, dim, čađ i ostali izduvni gasovi ovo je zgodna prilika da uđemo u PRVU AGRARNU BRAZDU u 2020. godini. Dobro ste pročiotali BRAZDU, jer ako se ne uozbiljimo ORANJE, TANJIRANJE I DRLJANJE neke buduće generacije će gledati samo u filmskim žurnalima. Naime, zbog dugotrajne nezdrave DIJETE, nebrige, trke za profitom i drugih izopačenosti potrošačkog društva, upozoravaju stručnjaci, naše žitne oranice najduže za POLA VEKA poprimiće izgled MESEČEVE POVRŠINE, PA ČAK, I KLASIČNE PUSTINJE. Ovo nije naklapanje slično onom koje su proteklih nedelja recitovali svakorazni prodavci magle, preletačevići i pedizborne kursadzije, već stanje, proces, nerazumrvanje, nečinjenje i površnost zbog čega ima mesta za nesanicu. Prisustvo HUMUSA I ORGANSKIH MATERIJA u poljoprivrednom zemljištu smanjilo se sa 5 na 3 procenta sa tendencijom daljeg pada što je u najmanju ruku alarmantna situacija.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Za one koji vode agrarnu politiku reč HUMUS praktično ne znači ništa. Ponašaju se kao da je on prvenstveno namenjen za popunjavanje saksija sa cvećem i da ga na domaćim njivama ima u izobilju. Zbog takve komocije po ovom pitanju imamo situaciju da Uprava za poljoprivredno zemljište i resorno Ministarstvo na prvom mestu u ovoj godini stavljaju preispitivanje odnosa vlasnika prema sopstvenim i zakupljenim, pre svega od države, parcelama. Nešto više od godinu dana najavljeno je popisivanje zapuštenih i neobrađenih parcela, zatim obilasci terema i prijavljivanje onih koji tu obavezu zaobilaze i na kraju najavljivanje dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim su, pored ostalog, predviđeni i oblici kastigovanja onih koji u svoje njive neće ni da kroče. Pored mandatnih novčanih kazni predviđeno je i povećanje poreskih obaveza za neobrađnjene njive, ali i njihovo privremeno oduzimanje radi ustupanja onima koji hoće da zavrnu rukave.
Cilj je, kako se objašnjava, povećanje obradivosti zemljišta gde je uočeno da ima dosta nereda i korova. Naravno i MUĆKI o kojima niko ne želi da govori. Prema nezvaničnim podacima od blizu 550.000 hektara zemljišta u vlasništvu države više od polovine se ne izdaje pa samim tim i ne obrađuje. Zbog toga je kao HIT akcija najavljeno davanje u višegodišnji zakup preko 2.500 hektara utrina, močvara i pašnjaka treće kategorije onima koji žele da organiziju neku vrstu proizvodnje. Usledila je brza reakvija poljoprivrednika preko društvenih mreža koji su poručili da nisu „baš toliko ludi“ da sređuju utrine i šikare, pri tom straiujući, kada će po osnovu primene Zakona o restituciji doći pravi vlasnici i oterati ih odakle su došli. Iz resornog Ministarstva pak tvrde da za ovu vrstu saradnje ima značajan broj zainteresovanih lica.
Cilj je, kako se objašnjava, povećanje obradivosti zemljišta gde je uočeno da ima dosta nereda i korova. Naravno i MUĆKI o kojima niko ne želi da govori.
Međutim, dok se i dalje razglaba o ovom i sličnim DRNDANJIMA VUNE , ljudi od struke i agrarni autoriteti upozoravaju na mnogo ozbiljniji PROBLEM sa našim oranicama i žitnim poljima.U njima je nivo HUMUSA I ORGANSKIH MATERIJA DRAMATIČNO SMANJEN što će brzo dovesti u pitanje dalju obradu i proizvodnju. Podaci se prvenstveno odnose na područje Vojvodine čijih je 75 odsto površine pokriveno sa dva tipa zemle: černozemom i ritskom crnicom u kojima je do druge polovine 20. veka bilo 5 odsto humusa i organske materije što je u međuvremenu svedeno na 3 pa i manje procenata.To ne samo da smanjuje prosečne prinose, već sve češće dovodi i pitanje isplativost obrade i ulaganja u tako osiromašeno i nekvalitetno zemljište.
Zbog dramatičnog pada procenta HUMUSA u poljoprivrednom zemljištu najvećoj žitnici u Srbiji, upozoravaju agro stručnjaci, preti opasnost da u narednih 50 godina poprimi izgled pustinje. Nije šala niti su navedeni procenti, uz ovu neveselu priču, parodija na smanjenje izbornog cenzusa.
Kao ključni razlog za ovako lošu strukturu zemlje navodi se drastično smanjena upotrebe stajnjaka bez kojeg nema ratarske i uopšte poljoprivredne proizvodnje i umesto njega skoro nekontrolisano se koriste mineralna đubriva i njegovi surogati. Međutim, kako je stihijska i bezobzirna ekonomska tranzicija poput dizelke svom silinom udarila u domaći agrar pri tom desetkujući srpsko stočarstvo, rešavanje uočenog problema sa stajnjakom, našlo se na dugom štapu. Ako bi se u međuvremenu taj štap još produžio, jer i pored svih subvencija i podsticaja, domaće stočarstvo je i dalje na istorijskom minimumu po broju grla, pre svega goveda svih kategorija, kojih prema najnovijem prebrojavanju ima manje od jednog miliona što je za DUPLO MANJE od prihvatljivih dva miliona. To praktično znači da naše oranice ulaze u ozbiljan problem čiji epilozi mogu biti porazni. Naravno, struka zna i za nekoliko oblika „BRZE HRANE“ za oporavak oranica, ali bez pomenutog stajnjaka to su sve prelazna, odnosno kratkoročna rešenja. Stručnjake zaprepašćuje koliko smo nesvesni značaja stočarstva od kojeg bi na posredan i neposredan način trebali da ostvarujemo najmanje 50 procenata ukupnog dohotka u poljoprivredi.
Naravno, struka zna i za nekoliko oblika „BRZE HRANE“ za oporavak oranica, ali bez pomenutog stajnjaka to su sve prelazna, odnosno kratkoročna rešenja.
I profesor dr Milan St. Tošić, je nedavno kroz slikovitu priču o glistama i vranama, kombinacijom nauke i literarnog nerva, iskazao zabrinutost za naše poljoprivredno zemljište. Po njegovom kazivanju u kvadratnom metru zemljišta bogatog humusom i organiskim materijama nalazi se u proseku 500 glista. To vrane odlično znaju koje u jatima prate poljoprivrednike tokom prolećnog ili jesenjeg oranja. Takvih slika i prizora sve je manje što govori o lošem kvalitetu zemljišta za čiji oporavak je potrebno, i to uz primenu stajnjaka, neverovatnih 80 godina.Oni koji bi zbog takve situacije trebali da stave prst na čelo ponašaju se kao da neko dokon ili bez preča posla prebrojava i izvodi tkozvane „besne gliste“.
IGRANJA NEMA. UPOZORENJA NE DOLAZE OD FUTURISTA ILI ZALJUBJENIKA U ORVELOVO PISANJE I RAZMIŠLJANJA. AKO BUDEMO ODUGOVLAČILI SA MERAMA ZA POBOLJŠAVANJE OBROKA JEDNOM OD NAJVAŽNIJIH ABONENATA U AGRARU, ŠTO ZASIGURNO JESTE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE, OPASNO ĆEMO SE POIGRATI SA OVIM IZAZOVOM. BEZ IKAKVOG PLAŠENJA I POPULISTIČKOG USKLIKA „DA NEMA MESTA ZA PANIKU“ LJUDI OD STRUKE PROCENJUJU DA BI ZA POLA VEKA DOBAR DEO NAŠIH ORANICA MOGAO DA PROMENI IZGLED I TO DO TE MERE DA FRUŠKA GORA POSTANE OAZA U VOJVOĐANSKOJ PUSTINJI, ODNOSNO NEGDAŠNJEM PANONSKOM MORU.
Ovo je samo jedan segment ubrzanih promena koje se dešavaju na planeti Zemlji, na kojoj se nalazi i Srbija.Na jubilarnom 50. Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, upravo je jedna od ključnih tačaka razmatranja usmerena na sve izraženije KLIMATSKE PROMENE.I moćni ekonomski i nuklearni silnici shvataju da poigravanja sa prirodom nisu isplativa. Proradila im je na izvestan naćin i savest, pa je tako jedna od centralnih figura foruma bila, na početku ignorisana, tinejdzerka Greta Tunberg iz Švedske, koja je zbog motivisanja svoje generacije širom sveta, ali i starijih, na čuvanju Zemlje, jer rezervnu , još, nemamo dobila nadimak:KLIMATSKA RATNICA.
Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, upravo je jedna od ključnih tačaka razmatranja usmerena na sve izraženije KLIMATSKE PROMENE.
NEBRIGA O IZVORIMA PIJAĆE VODE, ZAGAĐENJU VAZDUHA I UOPŠTE ŽIVOTNE SREDINE KAO I USKRAĆIVANJE DOVOLJNIH KOLIČINA KVALITETNE PRIHRANE NAŠIM ŽITNIM ORANICAMA, UBEĐEN SAM, TREBALA BI DA BUDE TEMA NEKOG SKORAŠNJEG „SRPSKOG AGRARNOG DAVOSA“.PONOVIĆU I OVOM PRUILIKOM: DA PORED TALENTOVANIH I ODVAŽNIH GRAĐANA SRBIJA OD POLJOPRIVREDE NEMA NIŠTA KVLAITETNIJE I ZNAČAJNIJE. ONI KOJI SU SE U OVOVREMENOM IZOBILJU PREJELI NEMAJU PRAVO DA RASIPAJU, ARČE I UNIŠTAVAJU, VEĆ DA ODGOVORNO ČUVAJU ŽIVOTNU SREDINU I SVE OSTALE RESURSE, NE ZA ZAVRŠNE FINGIRANE GODIŠNJE BILANSE I APLAUZE, VEĆ ZA NASTAVAK ŽIVOTA, ZA BUDUĆE GENERACIJE!
Komentari